„Kad god prođem pored ‘Žute kuće’ setim se svoje tetke Magde. Zvali su je Dušika“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Subotičanka Judita Skenderović Seneš.

Magda Rudić Seneš bila je jedna od 96 zatvorenica zloglasnog mučilišta fašističkih snaga Mikloša Hortija za vreme Drugog svetskog rata.

Ovo mesto u centru Subotice na krajnjem severu Srbije, poznato kao „Žuta kuća“, danas je sedište Učiteljskog fakulteta na mađarskom jeziku.

Na torture i zlostavljanja, koje mnogi zatvorenici nisu preživeli, podseća tek spomen ploča na fasadi i u predvorju zdanja.

Judita Skenderović Seneš priseća se svedočenja svoje tetke Magde.

„Pričala mi je kako su im navlačili kese sa renom na glavu sve dok im ne bi potekle suze. Mnoge nisu izdržale teror.“

Magda je iz mučilišta u Subotici prebačena u logor u Mađarskoj, da bi potom završila u jednom od najozloglašenijih logora Drugog svetskog rata, Aušvicu.

Dočekala je oslobođenje, ali njeno dete i drugi članovi porodice nisu preživeli rat.

Judita Skenderović Seneš navodi da joj je zbog toga važno da Subotica održi sećanje na žrtve.

„Ja sam druga generacija, ali nažalost ne znam šta će biti posle nas. Volela bih da se obeleži dan ‘Žute kuće’, da o tome znaju i mladi, da se ne zaboravi“, rekla je ona.

Prema dostupnim podacima, 1941. godine u „Žutoj kući“ je zlostavljano oko 350 ljudi. Neki su potom prebacivani u druge zatvore, dok neki nisu dočekali kraj rata.

Prema podacima gradske uprave u Drugom svetskom ratu stradalo je više od 7.000 Subotičana.

Sećanje na stradanje antifašistkinja

Margareta Bašaragin, poverenica subotičke podružnice novosadskog udruženja „Ženske studije i istraživanja“ kaže za RSE da spomen ploča na „Žutoj kući“ nije dovoljna kako bi istorija ostala zabeležena.

Bašaragin navodi da je provela mnogo vremena u Istorijskom arhivu Subotice, pretražujući sačuvana svedočenja i dokumentaciju o mirovnom aktivizmu i borbi, pre svega žena, tokom Drugog svetskog rata.

U svojoj knjizi „Antifašistkinje Subotice: skojevke, partizanke i afežeovke“, objavila je priče 12 žena, od kojih je većina boravila u „Žutoj kući“.

Ona navodi da je imala potrebu da oda počast ovim žrtvama. Zato je treći put samoinicijativno organizovala polaganje venca na spomen ploču na fasadi „Žute kuće“ koja je postavljena 1967. godine.

Ovo zdanje nije jedino u Subotici koje svedoči o žrtvama rata.

Na trećem spratu Gradske kuće, gde je danas smešten Istorijski arhiv Subotice, nalazio se istražni zatvor i mučilište iz kojeg su zatvorenici odlazili u „Žutu kuću“ ili druge logore.

Jedan broj ljudi je već na tom mestu podlegao povredama. Drugima se sudilo po ubrzanom postupku ili su bili ubijeni u kasarni na Senćanskom putu, na mestu današnjeg suda u Subotici.

Prema podacima iz Istorijskog arhiva, istaknuti fašisti i nacisti imali su svoje trgove u Subotici, pa je tako Trg slobode bio „Trg Adolfa Hitlera“, dok se Trg Cara Jovana Nenada, odmah pored njega, zvao „Trg Musolinija“.

Koliko je ta istorija poznata stanovnicima grada ili su sećanja, kako pojedini sagovornici RSE smatraju – „zapostavljena“?

RSE je pitao Subotičane koji su prolazili pored Žute kuće, znaju li šta se u njoj događalo tokom Drugog svetskog rata.

Prema rečima Zorana koji spada u stariju generaciju Subotičana, „tu su se dešavala zatvaranja i mučenja ljudi, tadašnjih komunista“.

Na pitanje, da li smatra da je dovoljno pažnje posvećeno toj temi, on je ocenio da građanima trebalo više približiti istoriju Subotice i stradanja tokom Drugog svetskog rata.

Sa tom temom mlađe generacije uglavnom nisu mnogo upoznate.

„Nemam pojma, stvarno“, rekao je Aleksa Mijatović, jedan od četvoro Subotičana mlađe generacije sa kojima je RSE razgovarao.

Gradonačelnik podržao obeležavanje mesta

Gradonačelnik Subotice Stevan Bakić rekao je za RSE da podržava inicijativu pojedinih udruženja da se sva mesta koja su tokom Drugog svetskog rata bila pretvorena u zatvor i mučilišta budu obeležena.

„Da se sećamo nevinih žrtava, i da to bude opomena za buduće generacije da se nikada više ne ponovi“, rekao je Bakić.

Margareta Bašaragin ocenjuje da je važno da se grad uključi u obeležavanje svih važnih datuma, kako bi se mlađe generacije upoznale sa istorijom.

Ona je navela da su u Subotici i dalje neobeležena mesta stradanja civila. Kao primer ukazuje da na zidu Gradske kuće nisu obeleženi tragovi metaka koji svedoče o prvim danima okupacije, kada su nasumično streljani mnogi Subotičani.

„Postoje fotografije na kojima se vide tela pogubljenih, i mislim da bi bilo korektno da se ovakva mesta na adekvatan način obeleže da bi se očuvalo sećanje na stradale civile“, rekla je Bašaragin.

Dodala je da bi grad trebao da obeleži i mesta na kojima su postojali logori.

Dejan Mrkić iz Istorijskog arhiva Subotice kaže za RSE da poseduju dosta dokumentacije iz vremena Drugog svetskog rata, ali da je mladim generacijama ovo nepoznata tema.

„Mislim da je najvažnije da se o toj temi više govori u školama, da to bude u nastavnom programu, jer je reč o našoj lokalnoj istoriji“, smatra on.

Predstavnici Grada Subotica svake godine 10. oktobra polažu vence na spomenik žrtvama fašizma i obeležavaju sećanje na Dan oslobođenja Subotice od fašizma.

Takođe, 9. maja, polaganjem venaca obeležava se Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope.

Sve do 2019. godine, grad je sazivao i svečanu sednicu povodom Dana oslobođenja, ali u poslednjih pet godina je takva praksa izostala, uprkos Poslovniku o radu Skupštine grada koji predviđa svečanu sednicu.

tekst i foto: Natalija Jakovljević (RSE)