Mural sa likom Ratka Mladića je dokaz da je i Srbiji potreban zakon o zabrani negiranja genocida, ali i pokazuje da ovde broj „obožavalaca“ osuđenog ratnog zločinca stalno raste, te moramo pokrenuti pitanje kolektivne odgovornosti, ističe Staša Zajnović iz organizacije Žene u Crnom za Danas.

Zajović je komentarisala mural sa likom Ratka Mladića koji je osvanuo u centru Beograda, na uglu Njegoševe i ulice Alekse Nenadovića, a kome su ubrzo posle pisanja medija o ovome, pridodati detalji – poruka veličanja, grb sportskog kluba Partizan ali i crvena farba na rukama.

Ona smatra da je pojavljivanje ovakovg murala u centru Beograda očigledna reakcija na zakon o zabrani negiranja genocida koji je u Bosni i Hercegovini nametnuo Visoki predstavnik Valentin Incko.

„Prvo, bilo je krajnje vreme da se donese takav zakon. Umesto da država Srbija donese takav zakon, ona i dalje podstiče veličanje ratnih zločinaca, na čelu sa Ratkom Mladićem. Režim obezbeđuje javni prostor za njihovo slavljenje, ustoličujući ih kao moralne vertikale. I ovo potvrđuje da je individualna krivična odgovirnost krucijalna za prevladavanje zločinacke prošlosti“, navela je Zajović.

Ona dodaje da u Srbiji ipak vidimo da broj onih koji negiraju genocid raste, za šta je i primer novi mural sa likom Ratka Mladića, te da se ovde zbog toga treba pokrenuti i pitanje kolektivne odgovornosti.

„Budući da raste broj negatora genocida i obožavalaca zločinaca, u Srbiji se mora ozbiljno postaviti pitanje kolektivne moralne odgovornosti tj. da svako ko se ne distancira od zločina i zločinaca, postaje njihov saučesnik. U protivnom Srbiji preti gubitak elementrane ljudskosti“, istakla je jedna od osnivačica i kooridinatorki NVO „Žene u crnom“.

Crtež Mladića u centru Beograda pojavio se na dan kada je u Bosni i Hercegovini nametnuta izmena zakona kojom se zabranuje i kažnjava negiranje genocida u Srebrenici, za koji je bivši komandant VRS osuđen.

Iako je Mladić pravosnažno osuđen pred Haškim tribunalom na doživotni zatvor zbog genocida i zločina protiv čovečnosti nad nesrbima tokom rata u BiH, njegov lik i delo još uvek se veliča na ovim prostorima, o čemu svedoči i ovaj mural, koji nije prvi takvog tipa.

(Danas, Foto: N1)