Odluka Francuske da odloži bilo kakvu raspravu o ulasku Severne Makedonije u Evropsku uniju uzdrmala je vladu u Skoplju i poljuljala staus kvo u inače nestabilnom regionu u kojem, nakon krvavog raspada Jugoslavije devedesetih i ratova koji su usledili, vlada nategnuti mir, ocenjuje Njujork tajms (NYT).

Navodeći da su pre samo dva meseca svetski lideri i UN hvalili premijera Severne Makedonije Zorana Zaeva kao retku svetlu tačku u inače problematičnom regionu i da se očekivalo se da će sporazum Atine i Skoplja otvoriti put za razgovore o ulasku Severne Makedonije u EU, njujorški dnevnik dodaje da se sada, nakon francuskog veta, sve to čini daleko i prenosi reči Zaeva da je „slomljen iznutra“.

„To me je uništilo lično, psihološki“, rekao je Zaev navodeći da nije zabrinut samo za sebe i svoju zemlju, već i za stabilnost celog Zapadnog Balkana jer, kako je rekao, „nacionalizmi i radikalizmi mogu ponovo da rastu“ i „postoji rizik od ponovnog otvaranja konflikata i unutar i između zemalja“.

Uz podsećanje da je od okončanja ratova na Balkanu 2001. godine, integisanje bivših zaraćenih strana u EU, centralni deo ispunjavanja dugogodišnje vizije Evrope kao cele, slobodne i u miru, list dodaje da je to „neravan put“.

„Slovenija i Hrvatska su već u Uniji, Crna Gora i Srbija rade na reformama koje su potrebne pre članstva. Albanija i Severna Makedonija upravo pokušavaju da započnu dug put prema pristupanju. Preostale dve zemlje regiona, koje su na ivici neuspelih država, Kosovo i Bosna i Hercegovina nisu daleko odmakle“, piše list.

Pristalice proširenja EU navode da je cilj procesa da osigura smernice za bolje upravljanje.

„Svetla Evrope su naša vodilja…. Sad su ugašena, a mi smo u mraku. Ko zna kuda idemo odavde“, rekao je Zaev.

NYT dodaje da širenje EU na istočnu Evropu povezuje bivše komunističke zemlje sa Zapadom, smanjujući ruski uticaj, ali da već postoje znakovi da potkopavanje Severne Makedonije tera lidere u regionu da preispitaju vlastite pozicije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom, ekonomskim blokom koji predvodi Rusija, uprkos upozorenjima Brisela da bi to moglo da ugrozi napore Srbije da postane članica EU.

List dodaje da su zapadne diplomate izrazile zabrinutost i zbog zajedničkih vojnih vežbi Srbije s Rusijom u kojima su učestvovali ruski protivavionski raketni sistemi S-400 i Pancir-S i Vučićevih najava o kupovini ruskog oružja.

Iako se američke i evropske diplomate sada trude da spreče propast, posle francuskog veta na proširenje, to će se pokazati teškim, ocenjuje NYT i prenosi izjavu izdavača beogradskog VIP Biltena Bratislava Grubačića da je već učinjena velika šteta.

„Nije slučajno, što Vučić 4. decembra ide u Moskvu na sastanak s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Rusi su Srbiji govorili: ‘Odlučite o Kosovu, na koji god način želite, a mi ćemo podržati’. Ali sada je jasno da Rusija ima druge ideje. Izgleda da je to rusko oružje deo veće igre „, rekao je Grubačić.

I pre odluke Francuske, rasla je zabrinutost da Rusija zauzima sve agresivnije držanje u regionu, a ona je pojačana nakon pokušaja državnog udara u Crnoj Gori 2016. godine za koji zapadni obaveštajni zvaničnici kažu da ga je režirala Rusija da odvrati zemlju od ulaska u NATO.

U jednom letošnjem intervjuu ministar spoljnih poslova Crne Gore Srđan Darmanović rekao je da zaustavljanje širenja NATO nije jedini cilj Rusije.

„Često sam govorio kako NATO nije glavna ruska meta, već EU, kao mekši entitet“, kazao je, prenosi NYT.

U nemogućnosti da se oslone na EU Vučić i drugi balkanski čelnici nedavno su razgovarali o izgradnji veće regionalne saradnje, ali Grubačić odbacuje tu ideju, dodaje list.

„Krijumčarenje droge, kriminalci i korupcija su endemski…Ako napravite sporazume o regionalnoj saradnji, to će biti regionalna saradnja gangstera“, rekao je on.

Njujork tajms citira i čelnika Asocijacije demokratskih inicijativa u Makedoniji Alberta Muslijua koi je rekao je da ne pamti takav strah još od kraja rata.

„U 20. veku smo prošli kroz pakao.Ali bio je to pakao s vizijom. Čak i kad je ta vizija bila pogrešna, vođe su mogle reći ljudima da ih nekud vode. U poslednja dve decenije ta se vizija pridružila NATO i EU… Sada smo bez vizije, a kad nema vizije, počinju se pojavljivati druge mogućnosti. A one mogu biti opasne“, rekao je.

Musliju brine da bi spoljni akteri mogli lako podstaći podele u Severnoj Makedoniji, gde otprilike četvrtinu stanovnika čine etnički Albanci.

Premijer Zaev izrazio je sličnu zabrinutost rekavši da je „opasno za sve“ i da to dokazuje novija istorija.

Na pitanje zašto se odlučio „na tako dramatičan korak“ kao što su izbori Zaev je rekao da nema izbora.

„Ako ne raspišemo izbore nacionalizam će porasti. Prestravljen sam“, rekao je on.

(Beta/N1, Foto: Twitter)