Pravnica iz Bosne i Hercegovine Amila Husić istakla je da je Inckov zakon zapravo izmena i dopuna krivičnog zakona Bosne i Hercegovine i da se njime zabranjuje negiranje svih zločina, ne samo u toku rata  u Bosni i Hercegovini i ne isključivo genocid u Srebrenici, već i drugi ratni zločini u prethodim ratovima.

“Problem je što veliki broj ljudi nije pročitao sam tekst ove dopune krivičnog zakona ili ne razumeju u potpunosti na šta se on odnosi. Važno je napomenuti da se, pored negiranja ratnih zločina, zabranjuje dodeljivanje priznanja, nagrada i spomenika osuđenim ratnim zločincima”, navela je Husić u onlajn emisiji portala Autonomija.

Doktorand istorije Dimitrije Matić ukazao je da tokom osamdesetih godina prošlog veka dolazi do donošenja velikog broja zakona koji propisuju kako se odnositi prema prošlosti i ratnom nasleđu.

“Takvi zakoni su donošeni, prvenstveno kako bi se politički akteri ogradili od svojih prethodnika, ali i kako bi se uspostavio pravedan odnos prema žrtvama ratnih zločina i genocida. Tada su postavljena pitanja: kako nadoknaditi patnje žrtava, šta raditi sa počiniocima i slično”, rekao je Dimitrije Matić.

Programska asistentkinja u Inicijativi mladih za ljudska prava Maja Žilić smatra da ova dopuna zakona neće uticati na proces pomirenja onoliko koliko bi Valentin Incko to želeo.

“Genocid se negirao, negira se i negiraće se u budućnosti. Moj lični stav je da je ovaj zakon samo forma, a do suštine se ne dolazi više od 20 godina”, naglasila je Žilić u onlajn emisiji emitovanoj na na Fejsbuk stranici portala Autonomija.

Dimitrije Matić je upozorio da su društvene mreže prostor gde se govor mržnje podstaknut nacionalističkim narativom najbrže širi.

“Govor mržnje zaista najviše dolazi sa društvenih mreža, ali istinski generatori dolaze iz političke i medijske sfere”, ocenio je Matić.

Maja Žilić smatra da odnos prema prošlosti koji će mladi gajiti zavisi od porodice i neposredne okoline, ali da se u najvećem broju slučajeva u Srbiji on ne temelji na utvrđenim činjenicama.

“Razmene mladih i obrazovanje su najbitniji alati, tek onda mogu doći zakoni koji će to podupreti”, zaključila je Maja Žilić.

Današnja onlajn emisija poslednja je u nizu od pet emisija koje su realizovane u serijalu u okviru projekta “Digital Natives Combatting Dangerous Narratives in Western Balkans”, koji su podržali Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RYCO) i Evropska unija, a sprovode Nezavisno društvo novinara Vojvodine i udruženje Zaboravljena djeca rata.

Divna Prusac (Autonomija)