Od 2018. godine do kraja 2022. godine u Srbiji je za krivično delo izazivanje rasne, nacionalne i verske mržnje podneto 111 krivičnih prijava, a doneto 20 presuda, izjavila je danas advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Milena Vasić.

Ona je za Insajder TV ocenila da izostanak reakcije nadležnih organa predstavlja jednu vrstu poruke da se takvo ponašanje ekstremnih organizacija toleriše i da se pitanje o tolerisanju treba postaviti upravo tužilaštvu.

„Za krivično delo povrede ravnopravnosti, rasna i druga diskriminacija situacija je još gora – doneta je po jedna presuda od preko 30 krivičnih prijava. Znači veliki broj krivičnih prijava se zapravo odbacuje i ne ulazi se u suštinu da li je došlo do nekog krivičnog dela“, rekla je Vasić.

Dodala je i da joj je teško da poveruje da su institucije nemoćne nad „jednom šačicom huligana“, ističući da Srbija ima brojne ljude koji su obučeni da se bave tim oblastima, pre svega javnim redom i mirom.

„Videli smo na primer kada je bila Parada ponosa, da je na kraju to bio zaštićen skup, iako je bilo pokušaja ometanja desničarskih organizacija. Tako i ovde mogu, ali iz odredjenog razloga ne postoji politička volja“, istakla je ona.

Ona je dodala i da akcije Narodnih patrola i drugih srodnih organizacija mogu da budu uvod u neka teža krivična dela, jer se, kako je ocenila, radi o narativu koji se stvara protiv jedne manjinske grupe.

„Bez obzira da li pričamo o migrantima, Romima, LGBT populaciji, ili nekom nasumičnom pojedincu za kog je Levijatan odlučio da treba da bude kažnjen i progonio ga na mrežama objavljujući njihove lične podatke. To sve može da bude uvod u neko teško krivično delo, ako stvorite narativ da su neka grupa ili pojedinac nepoželjni u društvu“, kazala je Vasić.

Ocenila je i da organizacije poput Narodnih patrola predstavljaju neku vrstu parapolicijske snage zbog toga što sprovode „gradjanska hapšenja“, što je, kako je dodala, „zloupotreba istituta krivičnog prava“.

(Beta, Foto: Pixabay)