Mnogo se govori o Sedam veličanstvenih tehnoloških giganata. Astronomska berzanska vrednost Gugla, Mete, Epla, Majkrosofta, Envidije, Amazona i Tesle izaziva strahopoštovanje. Njihova ogromna ulaganja u veštačku inteligenciju istovremeno bude nadu u svetlu budućnost čovečanstva i strah da ćemo živeti u svetu glupih, nezaposlenih i suvišnih ljudi. U čitavoj toj halabuci gubi se iz vida osnovni problem: novi tip kapitala ubija tržište, stanište kapitalizma.

Na svojim počecima kapitalizam se zasnivao na veri u tržišnu utakmicu. U liberalnoj fantaziji na čelu sa Adamom Smitom, pekari, pivari i mesari radili su na tržištu toliko nemilosrdnom da niko od njih nije mogao da zaradi više od minimuma za održavanje malih, porodičnih preduzeća. To je ostalima omogućavalo nasušni hleb, pivo i meso.

Onda je stigla druga industrijska revolucija sa konglomeratima zbog čije bi tržišne moći Smit zasuzio od radosti. Bila je to era krupnog biznisa i barona pljačkaša. Tako je rođena još jedna, neoliberalna fantazija koja je trebalo da opravda postojanje novih moćnika koji su monopolizovali sva značajna tržišta. Jozef Šumpeter, austrijski ministar finansija koji se tridesetih godina prošlog veka preselio u Ameriku, bio je najuticajniji zastupnik nove dogme. On je tvrdio da konkurentno tržište guši napredak, a da monopoli podstiču ekonomski rast. Samo tako se ostvaruje dovoljno veliki profit za skupa istraživanja i razvoj, nove mašine i proizvodne linije i ostalo što prati inovacije. Da bi monopolizovali tržišta konglomerati velikog biznisa zavode potrošače fantastičnim novim proizvodima koji ubijaju konkurenciju, poput Fordovog Modela T ili Eplovog ajfona. Šumpeter je smatrao da takva koncentracija moći nije opasna, jer kada jedan monopol dostigne svoj vrhunac smeniće ga novi. Tako je, na primer, Tojota pregazila Dženeral motors.

U novije vreme je jedan od osnivača Palantira Piter Til izjavio nešto slično: „Konkurencija je za gubitnike“. Mada bi se pioniri krupnog biznisa poput Tomasa Edisona i Henrija Forda složili sa njim, ono što Til implicira prevazilazi njihove najluđe snove. On ide dalje od Šumpeterove pseudo darvinističke ideje da se napredak ostvaruje kroz uspone i padove monopolista u beskrajnom nadmetanju za opstanak. Til smatra da pobednici danas ne uništavaju samo konkurenciju već i samo tržište zamenjujući ga nekom vrstom feuda u oblaku. Tom novom entitetu nedostaju sva svojstva pravog tržišta, to jest sve prednosti koje i liberali i neoliberali prepoznaju u mehanizmima decentralizovane ekonomije. U stvari, današnji pobednici – Sedam veličanstvenih plus Tilov Palantir – obnavljaju ekonomski model za koji smo svi mislili da je nestao sa padom Sovjetskog Saveza: sisteme ekonomskog planiranja koji spajaju kupce i prodavce izvan zakona tržišta.

Gosplan je bio Državni komitet za planiranje i motor komandne ekonomije Sovjetskog Saveza. Zadatak ovog komiteta bio je da uskladi ponudu i potražnju kritičnih resursa (nafta, čelik, cement) ali i robe široke potrošnje (hrana, odeća, kućni aparati) mimo tržišnih cena koje su određivane u skladu sa postavljenim političkim i društvenim ciljevima (kao što su pristupačnost proizvoda ili subvencije određenih industrija). Gosplan je raspušten prvog dana posle Božića 1991, ali sada se vraća kroz algoritme Amazona Džefa Bezosa, Tilov Palantir i ostale digitalne platforme kompanija koje oponašaju tržišta.

Pre nego što odbacite smelost ove tvrdnje setite se šta se dešava kada odete na sajt Amazona. Za razliku od posete tržnom centru, sa prijateljima ili među nepoznatim ljudima, u trenutku kada otvorite link amazon.com izlazite sa tržišta i ulazite u prostor savršene izolacije. Tu nema nikoga osim vas i algoritma Džefa Bezosa. Ako u polje za pretragu ukucate „aparati za espreso“ algoritam vas uparuje sa raznim dobavljačima. On se za taj zadatak sprema već mesecima, možda i godinama. Za sve to vreme vi ste mu otkrivali svoje hirove i želje kroz pretrage, kupovine, klikove i recenzije. Uz pomoć tih naznaka, kao i podataka iz drugih izvora, algoritam vas je istrenirao kako da vi trenirate njega da vas još bolje upozna, što mu omogućava da vam savetuje koje knjige, muziku i filmove da kupite. On je već zadobio vaše poverenje. U trenutku kada žurite da zamenite svoj pokvareni aparat za espreso, velike su šanse da ćete izabrati nešto sa vrha njegovih rezultata pretrage.

Algoritam poznaje vaš obrazac potrošnje. Zna kako da vas dovede do aparata za espreso sa maksimalnom cenom koju ste spremni da platite, od koje Amazon uzima do 40% čim kliknete na dugme za kupovinu. To je reketaški procenat, ali ga proizvođači aparata za espreso tolerišu, jer znaju da se u suprotnom njihova kompanija nikada neće pojaviti na vrhu rezultata bilo čije pretrage. Kako se veštačka inteligencija usavršava raste i moć manipulacije vašim ponašanjem – i zato je vrednost tehno kompanija tako astronomska.

To je kapitalistička, privatna, super visokotehnološka reinkarnacija sovjetskog Gosplana. Amazonov softver vas spaja sa određenim dobavljačima i zabranjuje vam razgovor sa živim prodavcem ili pristup izborima drugih kupaca, sem u slučaju da zaključi da mu ide u prilog da vam dozvoli uvid u ograničenu selekciju mišljenja drugih kupaca. Što se tiče cene koju plaćate, ona prati (a ne prethodi mu) vaš spoj sa prodavcem. Umesto da budu varijable koja balansiraju potražnju sa ponudom, cene na Amazonu ispunjavaju drugu ulogu: maksimizuju rente u oblaku Džefa Bezosa.

U tom smislu, cene na Amazonu i platformama drugih tehno kompanija funkcionišu na način koji je mnogo bliži Gosplanu nego berzi ili tržnom centru. Da su sovjetski lideri doživeli poslovanje kompanija Silicijumske doline zapanjilo bi ih koliko su američki kapitalisti usavršili Gosplanov model, uz razvoj sistema nadzora na kome bi im pozavideo svaki KGB-ovac.

Gosplan je propao jer nije imao alate današnjih kompanija: kapital u oblaku, to jest algoritme, centre za podatke i optičke kablove, koji čine integrisanu mrežu za treniranje ljudi kako da ga treniraju. Dok delite okolo svoje podatke, kapital u oblaku uči kako da unese želje u vaš um, a zatim da ih zadovolji tako što vam prodaje stvari u svojoj verziji Gosplana. U čemu je onda razlika između Tomasa Edisona i Džefa Bezosa? Zar nisu obojica isti megalomanski monopolisti koji nastoje da uspostave dominaciju nad tržištima i našom imaginacijom? Uprkos mnogim sličnostima, postoji jedna ogromna razlika. Edisonov i Fordov kapital je bio produktivan. Proizvodio je automobile, struju, turbine. Bezosov kapital u oblaku ne proizvodi ništa osim neizmerne moći da nas uvuče u svoj feud u oblaku, gde se tradicionalnim kapitalističkim proizvođačima uzima reket u vidu rente na oblaku, dok mi korisnici pružamo besplatni rad. Sa svakim klikom, lajkom i recenzijom mi povećavamo moć kapitala u oblaku.

Jednom mi je jedan stari trockista rekao da je Sovjetski Savez u ime socijalizma stvorio neku vrstu industrijskog feudalizma. Njegov komentar postaje relevantan u vezi sa današnjim kompanijama. Dok trgovina na platformama kao što je Amazon podseća na mehanizam sovjetskog Gosplana, ogromne cene koje Amazon, Uber, Airbnb i drugi naplaćuju stvarnim proizvođačima roba i usluga koje se prodaju na njihovim sajtovima slične su zemljišnim rentama koje su zemljoposednici naplaćivali svojim kmetovima – jedino što su ovde to rente od oblaka koje dobijaju vlasnici kapitala u oblaku. Dakle, baš kao što je Sovjetski Savez stvorio jednu vrstu feudalizma u ime socijalizma i ljudske emancipacije, danas Silicijumska dolina stvara drugu vrstu feudalizma – nazvao sam ga tehnofeudalizam – u ime kapitalizma i slobodnog tržišta.

Ova paralela važi i za države. SSSR je trebalo da bude radnički raj, za razliku od SAD-a koji je trebalo da bude raj za kapitaliste. Ispostavlja se da su oba obećanja bila lažna. Kako se kapital u oblaku tehno kompanija ukrupnjava i koncentriše u sve manje ruku, države postaju zavisne od svojih tehnoloških gospodara. Autsorsovanjem osnovnih funkcija države – arhiva, zdravstvenih podataka, čak i vojnog softvera – na rentiranu infrastrukturu u oblaku vlade zakupljuju vlastite operativne kapacitete od Amazon veb servisa, Majkrosofta i Gugla. Ova zavisnost otvara novu dimenziju tehnofeudalne moći.

Iz te perspektive, baš kao što je Sovjetski Savez bio feudalno industrijsko društvo koje glumi državu radnika, Sjedinjene Države su postale tehnofeudalna država, sa posledicama koje se protežu na svaku sferu državne aktivnosti, uključujući zdravstvene usluge, obrazovanje, poresku upravu, obezbeđenje granica i udaljena ratišta.

U Ukrajini, Gazi i duž naših militarizovanih granica širi se kapital u oblaku. Amazonov alat za veštačku inteligenciju Rekognition se primenjuje u američkim državnim službama, uključujući ICE, dok Palantirov softver za nadzor radi na Amazonovom oblaku. Kroz projekat Nimbus, Amazon i Gugl pružaju izraelskoj vojsci napredne usluge veštačke inteligencije koja omogućava navodno pouzdano targetiranje meta u Gazi uz minimalan ljudski nadzor.

Da se na trenutak vratimo na poređenje sa izvornim kapitalistima monopolistima s početka 20. veka. Stari kapitalistički giganti, baroni pljačkaši, zaista su proizvodili stvari. Novi tehnofeudalni gospodari proizvode novi društveni poredak. Zamenili su nevidljivu ruku tržišta vidljivom, algoritamskom pesnicom klaudalista.¹

Zagovornici slobodnog tržišta nemaju šta da slave, ali imaju dosta razloga za kajanje. Biće im potrebno mnogo hrabrosti da se suoče sa novom stvarnošću. Kao što su prosovjetski marksisti godinama nakon 1991. poricali da je sovjetski eksperiment propao, tako i ideolozi slobodnog tržišta odbijaju da vide da je kapitalizam stvorio oblik kapitala koji je zamenio tržišta reliktom iz sovjetske prošlosti. I u tom procesu, taj novi kapital je ubio kapitalizam.

Prevela Milica Jovanović (Peščanik/UnHerd/foto: Vojin Ivkov)