Na samom početku, objašnjenja radi, naslov ovog teksta izveden je prilično primitivnom tehnikom. Aleksandar Anđelko (otac nam predsednikov) Vučić, pa onda google translate, malo licentia poetika i evo rezultata, moguće, ne baš sasvim pouzdanog, ali za ovu svrhu sasvim dovoljnog.

Ovaj dodatni napor nije baš ničim izazvan. Barem mi se tako čini nakon ovonedeljnog jubilarnog 13. Vučićevog susreta sa Vladimirom Vladimirovičem Putinom. Malo ko može da se pohvali takvom prisnošću sa liderom jedne od najvećih svetskih sila. Možda samo austrijski kancelar Sebastian Kurz, koji se samo ove godine po četvrti put sreo sa Vladimirom Vladimirovičem Putinom. Neki maliciozni i bezobrazni Srbi bi možda rekli „e, do K…a“, ali ono u čemu Kurz ne može ni da prismrdi našem predsedniku je taj topao, bratski, slovenski osećaj koji može da se oseti samo kad se susretnu dve srodne slovenske duše.

Dokle to ide, možda najbolje svedoči deo Komersantovog izveštaja koji ilustruje samo delić te atmosfere:

„Treba reći da je srpski predsednik govorio sa Putinom isključivo na ruskom jeziku, mada protokol, bez sumnje, to ne predviđa, čak ako sagovornici i govore jezik drugog ne lošije nego sopstveni: smatra se ispravnim da šef države na pregovorima govori na jeziku svoje zemlje„, piše Komersant.

Moskovski dnevnik je možda samo prevideo jednu sitnicu. Ono što se smatra ispravnim u diplomatiji, ne mora po svaku cenu da bude i ispravno, naročito u ovakvim izuzetnim prilikama.

A, rasplet a propos konverzacija izmedju Vladimira Vladimiroviča Putina i Aleksandera Anselьkoviča Vučiča naslutio je još Nikita Bonadrjov, kolumnista portala www.balkanist.ru, koji je još u julu anticipirao ovakvu situaciju.

Ko pročita tekst “Dve programmы i dva lica Aleksandra Vučiča” (oprostite mi na malo dužem citatu) shvatiće da je potpuno nelogično da se razgovor između dva prijatelja, Aleksandera Anselьkoviča Vučiča i Vladimira Vladimiroviča Putina, vode na bilo kom drugom jeziku osim na – ruskom.

I tako, Bondarjov, između ostalog, piše o trenucima opuštanja Aleksandera Anselьkoviča Vučiča alias Aleks A. Vuchic alias Aleksandar Anđelka Vučić:

„Ja uživo mogu da zamislim sledeću scenu: dolazi subota (ili nedelja, u zavisnosti kada srpski predsednik ima roditeljski dan), Aleksandar Vučić ruča sa svojom decom i interesuje se kakav im je uspeh u školi. Njegova petnaestogodišnja kći Milica kaže da je dobila peticu za recitovanje stihova. Gospodin predsednik se interesuje – čijih? Ona odgovara, Turgenjeva, prozni stihovi. I počinje da govori stihove: ‘U danima sumnji, u danima teških misli o sudbini moje otadžbine…’. A Aleksandar Vučić nastavlja: ‘…ti si mi jedina podrška i oslonac, o veliki, svemogući, istiniti i slobodni ruski jeziku. Da nije tebe pao bih u očajanje od toga šta se dešava kod kuće’. Predsednik briše teško puštenu suzu i kaže: ‘Kako je lep ruski jezik! Najlepši jezik na svetu…’ I tako, završava se vikend, predsednik Srbije počinje da radi, seda pod zastavu EU, koja je po njegovoj naredbi vraćena u rezidenciju predsednika i počinje da evrointegrira. I on samouvereno evrointegrira do kraja radne nedelje. Ja verujem da i tokom radne nedelje Vučić ponekad može sa police uzeti neku knjigu Puškina – ali samo posle završetka radnog dana. Ma koliko on voleo Rusiju, ljubav za ljubav, a ručak po rasporedu.“

I moram priznati, potpuno se slažem sa kolegom Bondarjevim i njegovim distinkcijama prema različitim pojavnim oblicima našeg predsednika.

No, da se vratimo aktuelnom trenutku. Malo sam zbunjen, jer koliko se vidi na oficijelnim fotografijama, Vladimir Vladimirovič Putin, za razliku od našeg predsednika, uza se je imao i prevodioca. Za svaki slučaj. Ne radi međusobnog nerazumevanja, već više da bi uvaženi predsednik Rusije mogao u beleškama da proveri, nekad, zlu ne trebalo, šta mu je zapravo rekao Aleksander Anselьkovič Vučič.

I potpuno ga shvatam, jer mi i na srpskom, a kamoli on na ruskom, često imamo problema da razumemo vrlo jasne i koncizne poruke Aleksandra Anđelka Vučića. Na ruskom stvari verovatno postaju malo komplikovanije pa je Vladimir Vladimirovič Putin u te svrhe angažovao i beležnicu.

Koliko je to bila dalekovida odluka svedoči jedan od mnogih intervjua koji su usledili nakon sastanka.

Evo, na primer, ovaj:

„O čemu ste razgovarali sa predsednikom Putinom?“, pita novinar, onaj(a) čiji je stativ Aleksandar Anđelka Vučić alias Aleks A. Vuchic alias Aleksander Anselьkovič Vučič teglio Crvenim trgom.

„Razgovarali smo o mnogim mojim propalim planovima“, odgovara Aleksandar Anđelka Vučić alias Aleks A. Vuchic alias Aleksander Anselьkovič Vučič.

„Jeste li dobili podršku za vaše propale planove?“, uporan/a je stativovlasnik/ca.

„Naravno, ali neću da vam kažem“, veli Aleksandar Anđelka Vučić alias Aleks A. Vuchic alias Aleksander Anselьkovič Vučič

„Oko čega“, nastavlja se dijalog.

„Oko propalih i budućih planova. Nije bilo nikakve razlike u gledištima, a i da je bilo, neću da vam otkrijem oko čega“, says Aleks A. Vuchic alias Aleksandar Andjelka Vučić

„A, saveti?“.

„Vrlo dragoceni, ali ne mogu da otkrijem šta me je savetovao visokopoštovani Vladimir Vladimirovič Putin“, sledi jezgrovit i jasan odgovor.

„Hvala vam na razgovoru, gospodine predsedniče“, završava se eksluzivan prilog za jednu ovdašnju televiziju.

Možda sve ovo deluje malo konfuzno, ali ja bih se za kraj složio sa kolegom Bondarjevim:

„Mislim da je nerazumno napadati na predsednika Srbije tako kako rade neki ruski novinari (a, bogami i srpski – prim.aut.). Mislim da je čak prevremeno. Treba jednostavno učiniti napor i pokušati razumeti tog složenog čoveka. Poverovati u iskrenost njegovog rusofilstva, makar i ograničenog, ali postojećeg. Hajde da se zamislimo: ima li Rusija mnogo iskrenih simpatizera među liderima Istočne Evrope? Da li Viktor Orban zna ruski jezik? Da li je Miloš Zeman dao svoje unuke u rusku školu? Ako mi učinimo takav napor, mislim da će nam se vremenom isplatiti. Možda će do tada na vlast u Srbiji doći iskreni rusofili a ne ‘vikend rusofili’“, zaključuje Nikita Bondarjov.

A, do tog dana moraćemo malo da se strpimo i pokušamo da raspoznamo ko je i kada Aleksandar Anđelka Vučića, Alex A.Vuchic ili Aleksander Anselьkovič Vučič.

P.S. Ja znam ko je ko ali, pogađate, neću da vam kažem.

(Autonomija / foto: Beta)