Protesti protiv iskopavanja litijuma u dolini Jadra održavaju se širom Srbije. Njihova masovnost kao da je iznenadila predsednika Aleksandra Vučića, pa je krenuo u saniranje štete na sve načine koji mu padnu na pamet. Počeo je turneju po zapadnoj Srbiji, pokušavajući da ubedi građane da će rudnik biti bezbedan po njihovo zdravlje, formirao je komisiju sačinjenu od mahom podobnih lekara, pokrenuo je celu medijsku mašineriju koja ubeđuje stanovništvo da će od rudarenja imati samo koristi.

Vučićeva nastojanja ne nailaze na dobar prijem, a ni sva moć, apsolutna vlast i kontrola medijskog prostora mu ne pomažu da preobrati negativnu sliku o kompaniji Rio Tinto koja se uvrežila u narodu.

Kad ništa drugo ne pomaže, naprednjački režim je pribegao onome što najbolje zna da radi – pooštravanju represije prema nepokornim građanima. Policija je počela seriju privođenja i maltretiranja aktivista koji su se usudili da se suprotstave režimu.

Po hitnom postupku

Branislav Đorđević, student istorije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i član studentske grupe Stav, priveden je na informativni razgovor zbog govora koji je održao na skupu u glavnom gradu Vojvodine. Inspektore je posebno zanimalo šta je Đorđević mislio kad je rekao da ljudi „ne dolaze biciklima, sa decom i kućnim ljubimcima“, a bila im je sumnjiva i poruka da „kada ih se bude zvalo, ljudi budu spremni da se odazovu“.

Nakon velikog protesta u Beogradu na kojem se okupilo oko 50.000 ljudi, policija je uhapsila trojicu aktivista – Ivana Bjelića, Jevđenija Dimitrijevića i Nikolu Ristića. Sudija je ih po hitnom postupku osudio na zatvorske kazne i poslao na izdržavanje. Razlog osude nije bila čak ni blokada železničkog saobraćaja u kojoj su aktivisti učestvovali, već tobožnji napad na novinarku Informera.

Doduše, na snimku tog događaja ne vidi se nikakav napad, pre deluje da je novinarka nasrnula na aktiviste, gurajući im sendvič u lice, ali je sudija odbio da pogleda taj snimak. Tek pod velikim pritiskom javnosti aktivisti su pušteni na slobodu, biće im ponovo suđeno, možda u malo objektivnijoj atmosferi.

Suočavanje s posljedicama

Istog dana, pre nego što je protest uopšte počeo, organizatori Zlatko Kokanović i Nebojša Petković iz udruženja Ne damo Jadar, privedeni su u BIA-u na informativni razgovor. Bezbednjaci su samo hteli prijateljski da ih upozore da su blokade protivzakonite i da budu spremni da se nose sa posledicama. Suočavanje s posledicama je ubrzo usledilo, posle protesta privođeni su učesnici širom Srbije. Poljoprivrednik Dragan Simović priveden je na informativni razgovor i pušten na slobodu posle višečasovnog ispitivanja u stanici policije u Požegi.

Advokat Branko Ivković iz Valjeva je uhapšen, protiv njega podneta je krivična prijava protiv zbog izazivanja panike i nereda, a sve zbog objave na društvenoj mreži Facebook u kojoj je pozvao građane Valjeva na blokade. Uhapšen je i Milovan Petrović, govornik na protestu u Užicu, i određen mu je pritvor od 30 dana. Njega terete za pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja u sticaju sa krivičnim delom ugrožavanje sigurnosti.

Kako kaže njegov advokat Mirko Filipović, “nigde nije rečeno čija se sigurnost ugrožava, niti pomenuo bilo koje lice niti bilo kome pretio”. Izgleda da je napredno tužilaštvo pogodilo to što je Petrović rekao da je ugrožena cela Srbije, a možda i poruka: „Hajde Srbi, secite i oštrite glogovo kolje, trebaće nam za paradajz“. U međuvremenu je Petrović pušten da se brani sa slobode.

Nepodoban transparent

Priveden je i aktivista Lokalnog fronta Kraljevo Mihailo Kolović, jer je nepoznat neko rekao da je on razbio nekakav izlog u Novom Sadu. Kolović tog dana uopšte nije bio u Novom Sadu, ne zna o čemu se radi, pa su ga brzo pustili, rekavši mu da je najverovatnije pobrkan s nekim. Mnogo toga je pobrkano kod nas, pre svega policija i tužilaštvo brkaju obavljanje svog posla sa bespogovornim izvršavanjem naređenja vladajuće partije, a brkaju i zaštitu zakona sa zaštitom naprednjačkog režima.

Najbizarnije privođenje dogodilo se na dočeku olimpijaca ispred Starog dvora u Beogradu. Aktivisti pokreta Kreni promeni raširili su transparent sa natpisom “Nećeš kopati”, skandirali “Rio Tinto, marš iz Srbije”, i to je bilo dovoljno da završe u policijskoj stanici. Zvanično objašnjenje za ovaj represivni čin bilo je: transparent “nije u skladu s događajem”.

Kako je krenulo, uskoro će policija da propisuje sadržaj transparenata na javnim događajima i da hapsi svakog ko napiše nešto što odudara od opšte atmosfere. Ako se pojaviš na nekom koncertu na Trgu Republike sa političkom parolom, ima da budeš priveden, jer sloboda govora više ne važi, koga briga što je upisana u Ustav. Zaista Srbija sve više podseća na Rusiju, tamo hapse zbog transparenata sa Božjom zapovešću “Ne ubij”, pa čak i zbog potpuno praznog komada kartona na kojem ne piše ništa.

Serija pretresa i privođenja

Nakon kraće pauze u progonu nepokornih, ove subote usledila je serija privođenja i pretresa. U Beogradu je policija pretresla stanove četvoro aktivista i članova pokreta Eko straža – i svi su privedeni na informativni razgovor. Na meti policije našli su se Marko Kovačević, koji je zvanično prijavio veliki protest u Beogradu, Ivan Jagić čija je supruga sa Novog Zelanda bila govornica na protestu protiv zagađivanja vazduha, Aleksandra Bulatović – doktorka prava i viša naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, te Petar Jeftić koji se bavi programiranjem i uopšte nema veze sa protestima. Javni tužilac je izdao naloge za pretres, stavljajući aktivistima na teret krivično delo nasilno rušenje ustavnog poretka.

U Vršcu je policija pretresla stan Zorane Crnojević, aktivistkinje pokreta Čuvari vatre. Ona je osumnjičena za krivična dela „pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije“ i „pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja“. U Vranju je priveden odbornik Ekološkog ustanka i aktivista Dragan Antić. I on je osumnjičen za krivično delo „pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja“. Isto se dogodilo i aktivisti Ekološkog ustanka Zoranu Tešiću u Vrbasu, koji se našao u pritvoru pod istom optužbom.

Demonstracija slabosti

Cilj masovnih privođenja aktivista je očigledan – zastrašivanje svakog ko pomisli da se usprotivi naprednjačkom režimu. Ni tužioci koji izdaju naloge, a ni policajci koji ih sprovode ne veruju u ono što u njima piše – da privedene osobe pripremaju nasilnu promenu ustavnog poretka. I njima je jasno da je ustavni poredak odavno pogažen, da ga Aleksandar Vučić i njegovi poslušnici razvaljuju već 12 godina, i da od Ustava nije ostao kamen na kamenu, ni paragraf na paragrafu.

Ono što aktivisti, opozicionari, protivnici i kritičari naprednjačke oligarhije žele je ponovno uspostavljanje ustavnog poretka, oslobađanje države iz ruku autokrate koji je uzurpirao čitavu zemlju. Vučić masovnim hapšenjima pokušava da pokaže snagu, ali zapravo demonstrira jedino slabost. Kakav je to apsolutni vladar koji ima svu moć u svojim rukama, a plaši se najobičnijeg transparenta, jedne rečenice izgovorene na protestu, običnih ljudi koji nemaju ništa osim svojih uverenja?

Ovako masovno privođenje protivnika režima nije viđeno gotovo četvrt veka, još od poslednje godine vladavine Slobodana Miloševića. Kad je osetio da mu se tron drma, da je pad s vlasti sve izvesniji, i Milošević je pojačao represiju nad buntovnim građanima, naročito protiv članova pokreta Otpor. Između maja i septembra 2000. godine privedeno je gotovo 2.400 Otporaša, mahom mladih ljudi.

Vučić je takođe osetio da građansko nezadovoljstvo postaje sve masovnije, da to može da ga ugrozi, pa se služi silom ne bi li uterao strah u kosti čitavom stanovništvu Srbije. Uzaludan je to posao: što represija bude jača, biće snažniji otpor slobodnih građana protiv uzurpatorskog režima.

Tomislav Marković (Al Jazeera, Foto: Beta)