Nakon tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra, u kojoj je stradalo 15 osoba, izvesno je da će Srbija, uprkos nastojanjima Vlade da negira odgovornost za nesreću i nametne ekonomske teme, rast plata, penzija ili strane investicije, ući u sledeću godinu uz teret ozbiljnih društvenih i političkih kriza, pišu hrvatski mediji.

Smrt pod gomilom gvožđa i korupcije

Kada je na nedavno rekonstruisanoj železničkoj stanici u Novom Sadu pod gomilom gvožđa, betona i stakla u trenu stradalo 15, a dvoje teško povređenih sa trajnim posledicama, gnev se izlio na ulice upućen na adresu Vlade, koju aktivisti civilnog društva i opozicija drže kao glavnog krivca, piše Hina, a prenosi Index.

Nesreću vide kao zločin države nastao iz nemara, neodgovornosti, korupcije i načina sklapanja koruptivnih poslova.

Vlast proteste ne doživljava kao građanski bunt, već ih vidi kao „lešinare“ opozicije i pokušaj rušenja vlade i predsednika. Međutim, kada su se studenti uključili u proteste blokiranjem najmanje 40 fakulteta i rektorata u sva četiri univerzitetska centra, dobijajući iz dana u dan sve veću podršku, najavljivala se sasvim drugačija atmosfera u društvu, a pritisci na vlast i kriza će, međutim, biti potpuno drugačiji.

Tim pre što su studenti počeli da dobijaju podršku sindikata, a Udruženje dramskih umetnika stalo je uz njih, pozivajući glumce da odaju počast žrtvama Novog Sada 15-minutnim ćutanjem pre svake predstave u svojim pozorištima, što bi pomoglo studentskom buntu u borbi za bolje i pravednije društvo i dati dodatni zamah.

Dok protesti traju, u drugoj nedelji decembra, jedna od dve majske tragedije prošle godine – dva masovna ubistva u školi „Ribnikar” i selima u okolini Beograda – dobila je sudski epilog.

Masovni ubica Uroš Blažić prvostepeno je osuđen na maksimalnu moguću kaznu od 20 godina zatvora, a zbog težine krivičnog dela male su šanse da ona bude poništena na apelacionom sudu.

Ni korak napred u evropskim integracijama

Srbija ni u poslednjih godinu dana nije krenula ka članstvu u Evropskoj uniji.

Predsednica EK Ursula fon der Lajen posetila je Beograd u oktobru i, iako se pozitivno izjasnila o putu Srbije u evropske integracije, rekla je da pristupanje Uniji ostaje „proces zasnovan na zaslugama“ i da svaka zemlja bira brzinu i kvalitet puta.

Kasnije se ispostavilo da u svom redovnom godišnjem izveštaju Evropska komisija nije konstatovala napredak, naprotiv. Ona to posebno nije videla u spoljnoj i bezbednosnoj politici, uz ocenu da je stepen usklađenosti sa EU ostao nepromenjen.

Odnosi sa Kinom i Rusijom

Odnosi sa Kinom i Rusijom posebno zabrinjavaju EK, pre svega u izbegavanju da se Srbija pridruži međunarodnim sankcijama protiv Rusije zbog njene invazije na Ukrajinu i bliskosti sa Kinom. Kritike su glasne i kod kuće jer opozicija i stručnjaci ukazuju na favorizovanje Kine u brojnim netransparentnim infrastrukturnim projektima u Srbiji.

U međuvremenu, Beograd domaćoj i međunarodnoj javnosti šalje poruke o istrajnoj samostalnoj politici i nezavisnosti, insistirajući da sedi „samo na jednoj, srpskoj stolici” i da ne odustaje od svojih tradicionalnih prijatelja Rusije i Kine u svojoj strateško opredeljenje za članstvo u EU.

Klaster 3 u međuvremenu nije otvoren jer se ambasadori zemalja EU nisu dogovorili ni na sednici početkom decembra. Protiv toga je bilo osam članica – Holandija, Švedska, Finska, Bugarska, Hrvatska i baltičke države.

Evropska komisija u svom izveštaju navodi da nije videla napredak u vladavini prava i slobodi medija, ali je primećeno da se u Srbiji i dalje blagonaklono gleda na osuđene ratne zločince.

Nema napretka po pitanju Kosova

Dijalog sa Kosovom, jedna od ključnih tačaka dnevnog reda napretka Srbije ka Uniji, i dalje je u ćorsokaku i bez očekivanih rezultata, ali uz dodatne tenzije.

Najnovija u nizu je eksplozija na vodovodnom kanalu Ibar-Lepenac, koju Priština smatra „terorističkim aktom” za koji je odgovoran zvanični Beograd. Srpske vlasti poriču bilo kakvu umešanost i zahtevaju nezavisnu međunarodnu istragu.

Pored toga, Beograd još uvek nije podigao optužnicu protiv Milana Radojičića, koji je preuzeo odgovornost za prošlogodišnji sukob srpske paravojne grupe i kosovske policije, kada su ubijeni kosovski policajac i trojica lokalnih Srba sa severa Kosova.

Ambicije u regionu

Odnose Srbije u regionu, posebno sa susednom Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom, karakteriše obostrano oštra, povremeno incidentna politička retorika, ali bez dramatičnih posledica po bilateralne odnose, za koje se ne može reći da su efektivno unapređeni, ali i da su zaostali.

Tako je u Beogradu „na nož“ dočekana odluka o imenovanju hrvatskog evroposlanika Tonina Pucule za izvestioca EP za Srbiju.

Šef srpske države je, između ostalog, rekao da Picula pre dolaska u Beograd mora da se izvini za ono što je rekao o Srbiji i da o njemu treba govoriti sa mnogo više poštovanja jer vodi antisrpsku politiku.

Picula je uzvratio da vlast u Srbiji često pokazuje autoritarne i antievropske tendencije i da pristupni pregovori neće biti okončani dok se ne promene odnosi, uključujući i medijsku scenu koju dominantno kontroliše vladajuća partija.

Srpsko-hrvatske odnose pratila je i navodna špijunska afera, nakon što su beogradski mediji krajem avgusta objavili da je „uhapšen hrvatski špijun“, a to je potvrdio i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.

Hrvatsko Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova saopštilo je da nema informacije o slučaju niti potvrdu da se to „stvarno dogodilo“. Medijska prašina se nedugo zatim slegla i „slučaj“, ako ga je i bilo, ubrzo je zaboravljen.

U junu je održan Svesrpski sabor kao institucionalno udruženje političkih predstavnika srpskog naroda u Srbiji, Republici Srpskoj, Federaciji Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Hrvatske, kao i drugih predstavnika u sveta u cilju „zajedničkog kreiranja nacionalne politike“.

Jedna od poruka je bila da srpski narod predstavlja jedinstven entitet, a u usvojenoj Deklaraciji se navodi da ovaj parlament ne podržava Rezoluciju o genocidu u Srebrenici koja je izglasana u Ujedinjenim nacijama krajem maja.

Parlament je izazvao pomešane reakcije i gnev u regionu, pri čemu su EU i SAD navukle prigušene osude, a Stejt department je pozvao političke lidere u regionu da „bolje iskoriste svoje sastanke za promovisanje regionalne stabilnosti i pomirenja“.

Litijum, stalni problem

Posle serije masovnih protesta u kojima su se stotine hiljada ljudi odlučno usprotivile nameri vlade da odobri eksploataciju litijuma u plodnom poljoprivrednom regionu na zapadu zemlje, projekat je zaustavljen, ali je Srbija preduzela neočekivani korak. U julu je potpisan Memorandum o razumevanju i strateškom partnerstvu o održivim sirovinama sa EU.

Svečanosti su zajedno sa predsednikom Srbije prisustvovali nemački kancelar Olaf Šolc i evropski komesar Maroš Šefčovič.

Nameru vlade da ne odustane od tog projekta Aleksandar Vučić je dalje demonstrirao posetom Nemačkoj početkom decembra, gde je sa Šolcom direktno izjavio da litijum predstavlja ozbiljnu ekonomsku šansu.

Protivljenje rudarstvu litijuma u Srbiji ne prestaje, ali je palo u drugi plan posle tragedije u Novom Sadu i protesta koji su počeli i još traju.

Privreda napreduje, spoljni dug raste

Agencija Standard end Purs (S&P) je početkom oktobra podigla kreditni rejting Srbije na investicioni nivo BBB, što je ocenjeno kao „prekretnica za ekonomsku putanju” zemlje i poboljšanje ukupnih poslovnih prilika. Ministar finansija Siniša Mali to vidi kao podsticaj „koji pokazuje uspešan put kontinuiranog ekonomskog rasta i makroekonomske stabilnosti“.

U međuvremenu, javni dug države je krajem oktobra dostigao 38,13 milijardi evra, a statistika pokazuje da raste iz godine u godinu jer je od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. skočio sa 17,7 milijardi. Monetarne vlasti, pak, naglašavaju da je učešće duga sa 46,5 odsto BDP-a u okviru tzv. Mastrihtski kriterijumi.

Istovremeno, Narodna banka Srbije uverava da inflaciju drži u okviru ciljne stope i da je u novembru iznosila 4,3 odsto, 0,2 odsto manje nego mesec dana ranije.

Međutim, „državnu matematiku“ građani doživljavaju na sasvim drugačiji način kada dođu do kase u radnjama sa korpom napunjenom toliko novca koliko imaju, a ne onoliko koliko je opisano u zvaničnoj statistici. Cenovne šokove penzionerima trebalo bi da ublaže obećanim povećanjem od 11 odsto, najavljenim za početak 2025. godine, platama u javnom sektoru za osam odsto i zaradama u prosveti za 12 odsto.

Kroz sve to se prepliće veoma primetna nervoza na političkoj i društvenoj sceni – između uzdrmane vlasti, pobunjenih građana koji su na ivici (ne)strpljenja i opozicije, čiji se angažman do sada nije pokazao ni efikasnim ni ubeđujući da može nešto da promeni dok ga vlastodršci drže pod kontrolom medija i gotovo svih poluga kojima usmeravaju svakodnevni život.

(Danas/foto: Autonomija)