Serijom tekstova pod zajedničkim nazivom Evropa u Vojvodini, Nezavisno društvo novinara Vojvodine predstavlja vam rezultate istraživanja iskustava i kapaciteta vojvođanskih lokalnih samouprava u privlačenju sredstava iz evropskih fondova. Cilj NDNV-a je da se ukaže na značaj evropskih projekata za građane Vojvodine, ali i da se naznače problemi koje naše lokalne samouprave imaju u izuzetno bitnom, ali i kompleksnom procesu kreiranja, pripreme, apliciranja i realizacije evropskih projekata.

Iako su čelnici opštine Vršac u nekoliko navrata tražili status grada, odgovori od nadležnih institucija još uvek izostaju. Ipak, od Vrščana se nikada neće čuti da svoje mesto nazivaju opštinom, jer je Vršac za njih grad i to jedan od najlepših u Banatu.

Vršac se nalazi u jugoistočnom delu Vojvodine, uz rub Panonske nizije, u podnožju i na obroncima Vršačkih planina.

Od Beograda ga deli 84 kilometara, a od Novog Sada 147 kilometara. Od granice sa Rumunijom udaljen je svega 14 km, dok je do Temišvara, administrativnog sedišta zapadne Rumunije, 77 kilometara. Upravo ta geografska karakteristika, opredelila je Vršac da najveći broj projekata realizuje upravo sa partnerima iz Rumunije.

U opštini Vršac ističu da ih odlikuje dobra povezanost sa okolnim mestima, kao i gradovima u ovom delu Vojvodine, i to kako drumskim tako i železničkim saobraćaju. U samom Vršcu nalazi se železnički granični prelaz prema Rumuniji, a drumski je kod Vatina.

Kao najznačajniju prednost, u odnosu na okruženje, Vrščani ističu strateški povoljnu geografsko-saobraćajnu lokaciju, jer se opština nalazi na važnom međunarodnom putnom pravcu E-70, koji spaja dva panevropska koridora, i to X i IV.

Dvadeset prekograničnih projekata

Predstavnici opštine Vršac sa pravom tvrde da je ta opština lider u projektima. Oni navode da su, uz pomoć sredstava EU, realizovali sledeće projekte: „Ekonomski razvoj i integracioni centar“, „Studija izvodljivosti i projekat za lokalni put Vršac-Markovac-državna granica“, „Lokalni ekološki akcioni plan“, „Znakovi za budućnost“, „Ekonomskim integracijama do evropskog prosperiteta“, „Infrastrukturno opremanje Tehnološkog parka u Vršcu“, „Sačuvajmo naše planine od šumskih požara“, „Rekonstrukcija muzejske zgrade Konkordija i uspostavljanje regionalnog centra za očuvanje kulturne baštine Banata“, „Unapređenje turističke ponude Vršca i Dete kroz korišćenje savremenih tehnologija osvetljavanja“, „Razvoj prekogranične mreže telemedicine u zdravstvenim ustanovama“, „Kulturno blago u svakodnevnom životu u pograničnoj oblasti“, „Promocija Tehnološkog parka u Vršcu“, „Prostorni podaci za naše građane-GIS“, „E-uprava za naše građane“, „Izgradnja Gradske pijace u Vršcu“, „Izgradnja Biznis inkubatora u Vršcu“, „Studija izvodljivosti za logistički centar i intermodalni terminal u Vršcu“, „Uspostavljanje ekskluzivnog centra za prenatalnu dijagnostiku fetalnih malformacija“, „Multidisciplinarni testovi-ključ za Evropsko obrazovanje“, „Povećanje društvene, kulturne i obrazovne razmene i prepoznavanje sličnosti i razlika među mladim ljudima“.

U opštini Vršac, kao jedan od dva najznačajnija projekta, izdvajaju rekonstrukciju muzejske zgrade Konkordija i uspostavljanje regionalnog centra za očuvanje kulturne baštine Banata. Kroz projekat, čiji je Vršac bio nosilac, revitalizovana je zgrada Konkordije, koja danas predstavlja jedan od najreprezentativnijih objekata te vrste u zemlji.

Drugi projekat od značaja za Vršac je izgradnja gradske pijace. Opština je takođe bila nosilac projekta. „Kroz ovaj projekat izgrađen je savremeni prostor u koji se izmestila gradska pijaca. Objekat obezbeđuje sve neophodne uslove za korisnike“, objasnili su u opštini Vršac.

U Opštinskoj upravi takođe ističu da ne beleže neuspešne projekte, te da su svi ostvarili predviđene indikatore.

Kao specifične probleme u realizaciji projekata, u Odeljenju za lokalno-ekonomski razvoj istakli su nedostatak mehanizama bolje komunikacije između nosioca projekta i partnera. Ipak, u Opštinskoj upravi smatraju da je taj nedostatak prevaziđen povećanim brojem sastanaka sa partnerima.

Komentarišući mogućnost unapređenja uslova za realizaciju projekata koje finansira EU, nadležni u vršačkoj lokalnoj samoupravi napominju da je potrebno pojačati i finansijske i ljudske kapacitete, pre svega kroz formiranje tima ljudi sa voljom i iskustvom u tom poslu.

– Mislimo da je veoma važno da efekti budu transparentni, kako bi i druge opštine i gradovi sledili primer dobre prakse onih koji već imaju iskustva u korišćenju sredstava evropskih fondova – poručili su u Opštinskoj upravi.

Na pitanje koje primere dobre prakse mogu istaći kao polazište za buduće projekte, u Odeljenju za lokalno-ekonomski razvoj su istakli da su takvi primeri brojni.

– Od unapređenja ekonomskog stanja građana i otvaranja novih radnih na lokalnom nivou, do unapređenja kulture i obrazovanja i tako dalje – dodali su.

Kao preporuke za realizaciju budućih projekata, u Vršcu poručuju da je bitno na pravi način i studiozno prići svakoj fazi u okviru projektnog ciklusa, kako bi se učinilo sve da se izbegnu problemi, koji se mogu javiti.

Prijatelji a ne neprijatelji

Građani opštine Vršac su u anketi o projektima koje je ta opština realizovala uz pomoć EU pokazali znatnu informisanost. Iako nisu znali konkretne detalje, oni su prepoznali i izdvojili projekte opremanja Tehnološkog parka, gradnju pijace i nabavku opreme za bolnicu.

Značaj koji projekti imaju za Vršac pokazuju i reči predsednika opštine Vršac Čedomira Živkovića, koji je pre tri godine istakao da status kandidata, koji je Srbija dobila, može mnogo da utiče na razvoj Vršca i čitavog regiona.

– A Vršac je tu šansu prepoznao i najozbiljnije će joj pristupiti. Zahvaljujući tome što se imalo sluha za realne potrebe naših sugrađana i zahvaljujući ljudima koji su to uspeli da pretoče u projekte, za koje su posle odobrena sredstva, mnogo toga je urađeno sredstvima EU. Smatram da je to veoma mali deo u odnosu na to šta možemo da uradimo nakon što je Srbija dobila status kandidata. Da bismo sve to postigli trebaju nam prijatelji a ne neprijatelji. Da li ćemo nove prilike koje kandidatura Srbije donosi da iskoristimo zavisi samo od nas – poručio je Živković.

Tri godine kasnije, Vršac se sa pravom može nazvati liderom u projektima.

Maja Živanović

(Tekst je nastao kao deo projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013“, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Sadržaj priloga je isključivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Sekretarijata.)