Skip to main content

Vraćanje imovine u naturi ili obveznicama

Izdvajamo 29. јул 2011.
2 min čitanja

Odbor Vlade Srbije za privredu i finansije usvojio je danas na vanrednoj sednici Nacrt zakona o vraćanja imovine i obeštećenja, koji predviđa naturalnu i finansijsku naknadu za nacionalizovanu imovinu.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić kazao je na konfereniciji za novinare da će primedbe na to zakonsko rešenje moći da se dostave do kraja avgusta preko internet sajta Vlade Srbije (www.srbija.gov.rs) i Ministarstva finansija (www.mfin.gov.rs). Đelić je kazao da će Vlada u septembru poslati predlog zakon na usvajanje u Skupštini Srbije.

„Srbija će usvajanjem tog zakona ispraviti jednu veliku nepravdu koja je učinjena posle Drugog svetskog rata, ali i ispuniti bitan uslov za sticanje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji“, kazao je Đelić.

Prioritet će biti vraćanje imovine u naturi, a ukoliko to ne bude moguće država će obeštećenje isplatiti kroz obveznice, istakao je on. Đelić je kazao da će država Srbija krajem 2014. godine emitovati državne obveznice vrednosti 200 milijardi dinara, odnosno dve milijarde evra, sa rokom isplate od 20 godina.

On je ocenio da je zakon napravljen tako da ne ugrožava finansijsku stabilnost države i da će emitovane obveznice činiti šest do sedam odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije.

„Visina efektivnog obeštećenja znaće se krajem 2014. godine“, rekao je potpredsednik Vlade Srbije.

Zakonom o vraćanju imovine i obeštećenju, istakao je Đelić, neće biti napravljene nove nepravde i biće poštovana prava sadašnjih vlasnika. Predmet vraćanja biće sva imovina koja je oduzeta posle Drugog svetskog rata, a izuzeci će biti dvorski kompleks i zgrade u kojima se nalaze bitne državne institucije i muzeji, dodao je on.

Đelić je kazao da će oni koji potražuju imovinu i kojih, prema procenama ima oko 150.000, imati dve godine da podnesu zahtev za povraćaj imovine. Prema Đelićevim rečima, do usvajanja zakona biće zabranjeno otuđivanje nacionalizovane imovine koja je u državnom vlasništvu.

„Ako postoji zakupac potraživane imovine on će imati dve godine prelaznog perioda za korišćenje imovine uz rentu, dok će rok za poljoprivedno zemljište biti tri godine“, kazao je Đelić.

Prema njegovim rečima, vlasnici će moći da dobiju akontaciju od 10 odsto vrednosti imovine u novcu, a najsiromašniji vlasnici moći će da dobiju akontaciju do 50 odsto vrednosti imovine.

„Srbija na računu ima 130 miliona evra od privatizacija i to će biti iskorišćeno za isplatu akontacija, a maskimalan iznosi biće do 10.000 evra“, kazao je Đelić.

Mreža za restituciju će tražiti zamenu potraživane imovine

Biviši vlasnici će tražiti da zakon o restituciji predvidi zamenu potraživane imovine nekom drugom imovinom, najavio je danas koordinator Mreže za restituciju Mile Antić.

„Za bivše vlasnike i njihove naslednike je nedopustivo da budući zakon o restituciji ne uključi supstituciju potraživane imovine u slučajevima kad nije moguće da se vrati ona imovina koja je bila nacionalizovana, jer država ima imovinu koju bi mogla odmah da da u zamenu za potraživano vlasništvo“, rekao je Antić za agenciju Beta.

On je istakao da će se predstavnici Mreže za restituciju u javnoj raspravi o Nacrtu zakona o vraćaju imovine i obeštećenju zalagati da se promeni taj dokument koji nije predvideo supstituciju naturalne imovine.

(Beta)