Vozovi koji su putnike iz Srbije preko Hrvatske prevozili do Slovenije, prestali su da saobraćaju 15. marta 2020. godine, nakon proglašenja vanrednog stanja u zemlji izazvanog pandemijom Kovida 19. Od tada je prošlo tri godine, prošlo je i vanredno stanje, nadležni iz redova srpskih železnica naređali su obećanja o obnovi ove putničke linije, međutim, prema istraživanju VOICE-a, voz preko Hrvatske do Slovenije neće saobraćati, bar ne u dogledno vreme.

Tako je još početkom januara 2022. godine predsednik Skupštine Infrastruktura železnice Srbije i dekan Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Nebojša Bojović najavio da će voz od srpske prestonice preko Zagreba do Ljubljane ponovo krenuti da saobraća posle višegodišnje pauze – na proleće.

„Nadamo se da će već u prvom kvartalu 2022. godine biti uspostavljena jedna linija prema Ljubljani, kasnije ka Filahu u Austriji, a do sredine godine još jedna”, rekao je Bojović u januaru prošle godine.

Od tog obećanja prošlo je više od godinu dana a najbliže što se srpski voz primakao Zagrebu je pogranična stanica u Šidu.

Nešto blažu retoriku imao je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić koji je sredinom marta ove godine izjavio da se projektuje deo brze pruge od Beograda do Šida, koja će biti veza za Zagreb, Ljubljanu, Beč i Italiju.

S druge strane, u odgovoru koji je Vesićevo Ministarstvo dostavilo VOICE-u nije jasno naznačeno kada bi regionalni voz u smeru zapada mogao ponovo da saobraća.

Tri zemlje – tri  različite priče

Kako bismo utvrdili kako zaista teku pregovori o ponovnoj uspostavi voznog putničkog saobraćaja od Beograda do Zagreba i Ljubljane, VOICE je kontaktirao nadležne institucije u Hrvatskoj i Sloveniji.

Iz uprave Slovenske železnice (SŽ) kažu za VOICE da su bezuspešno kontaktirali upravu Srbija Voza.

“Uprava SŽ-Putnički promet uputila je dopis/inicijativu upravi Srbija Voza za sastanak na relaciji železničkih uprava direktora Slovenskih železnica i Srbija Voza s ciljem ponovnog uspostavljanja železničkog putničkog saobraćaja između Slovenije i Srbije, razvoja i unapređenja međusobne saradnje i osiguranja bolje i kvalitetnije usluge putnika sa obe strane. Iz uprave Srbija Voz nije bilo odgovora na inicijativu”, navode iz SŽ.

S druge strane, na pitanje da li imaju saznanja o ponovnoj uspostavi voznog saobraćaja na relaciji Beograd – Zagreb, iz hrvatskog Ministarstva mora, promenata i infrastrukture odgovaraju da sve zavisi od Srbije.

“HŽ Putnički prijevoz d.o.o. u važećem voznom redu ima predviđene trase vlakova te ponovna uspostava prometa ovisi o tehničko-tehnološkim mogućnostima Srbija Voza”, kažu iz ovog Ministarstva.

Svoju verziju priče ima i Srbija Voz. Za VOICE kažu da je za 14. decembar 2022. godine u Ljubljani bio zakazan sastanak predstavnika sva tri železnička prevoznika – iz Srbije, Hrvatske i Slovenije, ali da je isti u poslednjem mometnu otkazan sa hrvatske strane. Takođe, Srbija Voz upravo Hrvatsku krivi da “koči” ponovno uspostavljanje voznog putničkog saobraća.

“Čini se da upravo sa hrvatske strane postoji manjak interesovanja da se ponovo uspostavi saobraćaj vozova, budući da je hrvatska strana uslovljavala uvođenje noćnog voza do Ljubljane, učešćem u troškovima na hrvatskoj teritoriji od strane Srbija Voza i Slovenskih železnica, što je neuobičajan zahtev i krajnje neprihvatljiv”, rekao je za VOICE izvršni direktor za saobraćaj i komercijalne posle u Srbija Vozu Zoran Puzović.

Na kraju, iz Srbija Voza nam je rečeno da je u januaru u Zagrebu održan sastanak sa predstavnicima Hrvatske i Slovenije gde se govorilo o “uspostavljanju novih mogućnosti” za prevoz putnika vozom. Odnosno, godinu dana nakon obećanja predstavnika srpskih železnica da će voz ponovo saobraćati od Beograda do Zagreba i Ljubljane i to na proleće, tek je održan inicijalni sastanak.

Početkom marta na Bledu su se sastali i resorni ministri Srbije i Slovenije a glavna tema bila je ponovno uspostavljanje noćnog putničkog voza od Beograda preko Zagreba do Ljubljane.

“Sigurna sam da ćemo do kraja godine imati pokrenute vozove koje smo imali pre korone“, rekla je tom prilikom Anita Dimoski, pomoćnica ministra za železnički i intermodalni transport Srbije.

Šta zapravo “koči” voz

Stručnjaci za saobraćaj sa kojima je VOICE razgovarao kažu da je u ovom slučaju presudan ekonomski faktor. Konkretno, preduzeća koja obavljaju prevoz putnika vozom nemaju ekonomske benefite od međunarodnog transporta i da bi do njega uopšte i došlo – neophodna je finansijska pomoć države.

Međutim, kako kažu stručnjaci, u ovom trenutku za Srbija Voz postoji nekoliko problema. Prvi je visoka cenu koju bi srpska kompanija plaćala za svaki pređeni vozni kilometar, pre svega u Hrvatskoj a koja je 2018. godine iznosila 2,48 evra, dok je u Sloveniji ova naknada iznosila 1,80 evra, pokazuju podaci iz naučnog rada “Modeliranje efikasnosti i efektivnosti željezničkog operatera” mr Aleksandra Blagojevića. Sa druge strane, jedan vozni kilometar u Srbiji, prema istom izvoru, naplaćivao bi se 0,90 evra. Dakle, naknada u Hrvatskoj veća je dva i po puta nego u Srbiji. VOICE nije uspeo od nadležnih institucija iz Hrvatske i Slovenije da dobije podatak koliko sada u ovim državama iznosi naknada za pređeni vozni kilometar.

S obzirom da od Beograda do Ljubljane ima oko 550 kilometara pruge, a od toga najveći deo u Hrvatskoj – 316, jasno je zbog čega je za srpsku kompaniju upitna rentabilnost ponovnog uvođenja voza do Ljubljane. Odnosno, neophodno je subvencionisanje od strane države.

Prema nezvaničnim informacijama koje je VOICE dobio od izvora iz domaćih i međunarodnih institucija koje se bave voznim saobraćajem, nijedna od tri države ne želi da subvencioniše vozni putnički saobraćaj na relaciji Beograd – Zagreb – Ljubljana i obrnuto.

Iz srpskog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukturi nisu eksplicitno negirali gorepomenute navode. No, dodaju da postoji interes za ponovnim uspostavljanjem voznog saobraćaja do Zagreba i Ljubljane.

“Na zajedničkim sastancima je tvrđeno da postoji spremnost svih učesnika da se ponovo uspostavi redovan železnički putnički saobraćaj na relaciji Beograd – Zagreb – Ljubljana, ali i da postoje određena ograničenja koja je potrebno da se regulišu kako bi se omogućilo ponovno uspostavljanje saobraćaja i koja bi mogla da budu rešena zajedničkim pristupom sve tri države, što je u prethodnom periodu već i započeto kroz organizaciju nekoliko zajedničkih sastanaka i uključivanje svih relevantnih institucija“, rečeno je za VOICE iz Ministarstva.

Vozom brže iz Pariza do Londona, nego iz Beograda u Šid

Sa druge strane, Srbija ima i određene infrastrukturne probleme. Već godinama se govori o  rekonstrukciji vozne infrastrukture na koloseku od Stare Pazove do Šida. Konkretno, kolosek u suprotnom smeru – od Šida do Stare Pazove ne predstavlja problem, već je problem obrnuti pravac. Vozom se iz Šida do Beograda stiže u proseku za sat i po vremena a iz Beograda u Šid za dva i po sata.

Dakle, voz od Beograda do Zagreba nije “isplativ” ni u vremenskom aspektu.

Primera radi, ako se automobilom uputite od Beograda do Zagreba put od 400 kilometara će trajati oko četiri sata. Sa druge strane, ukoliko biste kao prevozno sredstvo izabrali voz, dva i po sata bi trebalo da izdvojite samo za prvih 100 kilometara – od Beograda do Šida. Odnosno, za isto to vreme, automobilom već stižete u Novu Gradišku.

Ako pogledamo nešto zapadniju kartu Evrope, situacija je potpuno drugačija. Recimo, iz Pariza do Londona dnevno polazi više od deset vozova. U zavisnosti od tipa voza i rute, vožnja može da traje i manje od dva i po sata. Razdaljina između ova dva grada iznosi približno 400 kilometara. Dakle, vozom ćete pre stići od Pariza do Londona nego od Beograda do Šida. Cena karte u jednom smeru na ovoj relaciji uglavnom iznosi oko 250 evra. Zanimljivo, avionske karte na ovoj ruti uglavnom koštaju manje od 250 evra a put traje oko sat vremena. Međutim, ako uzmemo u obzir udaljenost aerodroma od centra grada ali i sve ostale protokole, jasno je da se putovanje vozom isplativije, nasuprot nešto višoj ceni.

Stručnjaci za VOICE kažu da je u razvijenim zemljama Evrope već ustaljena praksa da je voz popularno prevozno sredstvo pre svega zbog vremenskog aspekta, odnosno brzine kojim se stiže na željeno odredište. Stoga, dodaju, ankete pokazuju da Evropljani na prvo mesto stavljaju vremensku efikasnost a ne cenu karte.

Treba naglasiti i da zemlje Evropske unije uglavnom ne subvencionišu ili daju izuzetno male naknade voznim preduzećima za obavljanje međunarodnog transporta. Stoga su cene karata za međunarodne vozove visoke, ali je usluga brza i efikasna pa je i zainteresovanost putnika velika.

Planirana rekostrukcija pruge do Šida, Sremcima preko potrebna

Jedna od prvih “stanica” ka potencijalnom uvođenju redovne putničke linije do Hrvatske i Slovenije je rekonstrukcija pruge na relaciji Stara Pazova – Šid. Međutim, ova rekonstrukcije nije značajna samo za međunarodni saobraćaj, već i za svakodnevni transport građana sremskog okruga.

VOICE je imao uvid u ankete koje su za potrebe pojedinih međunarodnih institucija radili profesori sa novosadskog Fakulteta tehničkih nauka prema kojima putnici u Srbiji pokazuju zainteresovanost za vozni saobraćaj, ali da su najviše skeptični zbog reda vožnje.

Tako su recimo anketirani putnici na autobuskim stanicama gradova u okviru prethodno pomenute relacije od Beograda do Šida. Konkretno, većina anketiranih putnika u Beogradu, Rumi, Staroj Pazovi, Sremskoj Mitrovici i Šidu dala je pozitivne odgovore o potencijalnom korišćenju železnice. Međutim, najniže su ocenjeni pristupačnost i pouzdanost, odnosno tačnost izvršenja reda vožnje.

Kada je reč o javnom prevozu do Beograda, građani Šida su faktički zavisni od voza, jer iz ovog pograničnog grada do prestonice saobraćaju svega dva autobusa i to jedan u popodnevnim a drugi u večernjim časovima.

Sremci su tri godine doslovno bili “odsečeni” od Beograda kada je vozni saobraćaj u pitanju. Oni su od Šida vozom mogli do Golubinaca, pa su onda kasnije presedanjem stizali u glavni grad Srbije. Od oktobra prošle godine, ponovo imaju direktnu liniju do Beograda.

Predrag Danilović iz Šida, koji studira u Beogradu, kaže za VOICE da je najkritičniji kolosek od Sremske Mitrovice do Šida gde voz ide brzinom od 30 kilometara na čas, a na delu od Kukujevaca do Šida svega 20 kilomeatara na čas.

“S obzirom na to da imamo samo dve autobuske linije tokom dana do Beograda, železnička pruga i putnički saobraćaj na njoj su žila kucavica stanovnicima Šida. Veoma često se dešavaju krađe elemenata koji služe za funkcionisanje pruge, pružni prelazi često ne funkcionišu, što sve zajedno dovodi do kašnjenja u redu vožnje i drugih smetnji”, navodi Danilović.

U Programu poslovanja Infrastruktura železnice Srbije za 2022. godinu navodi se da su od strane Fonda za Zapadni Balkan obezbeđena bespovratna sredstva u iznosu od oko 400 miliona evra za rekonstrukciju i modernizaciju pruge na deonici Golubinci – Šid i Inđija – Golubinci. U toku je izrada tehničke dokumentacije a odlučeno je da vozovi na ovom potezu razviju maksimalnu brzinu od 200 kilometara na čas.

Sa druge strane, stručnjaci upućeni u ovaj projekat kažu za VOICE da kompletna rekonstrukcija neće biti zavrešena bar narednih pet godina.

Stoga, deluje da srpski voz neće preći granicu u dogledno vreme, a tik uz granicu, do Šida, prevoziće putnike brzinom dosta nižom od 200 kilometara na čas a znatno bližom brzini kojom se kreće prosečan biciklista.

Petar Alimpijević (VOICE, naslovna fotografija: veštačka inteligencija)