Iako je cilj da se promeni struktura proizvodnje u agraru, subvencionisani krediti neće biti dovoljni da se seljaci preorijentišu i počnu da izvoze meso, a ne kukuruz. Oni će najviše pomoći već zaduženim paorima da po povoljnijim uslovima reprogramiraju stare zajmove

„Mora da je na neke druge poljoprivrednike ministar mislio kada je donosio ove nove mere za oporavak sela, na nas stočare sigurno nije.“

Ovako proizvođači mleka ocenjuju dugo najavljivani “agrarni zaokret”, čiji je primarni cilj dizanje na noge upravo stočarstva. 

“Ispaljujući” ovih dana Uredbu o subvencionisanju kredita za poljoprivredu, Vlada je na velika vrata obelodanila arsenal mera za ozdravljenje sela. Pošto je udeo agrarnog u ukupnom budžetu samo 2,3 odsto, Vlada je usvojila Uredbu kojom će za subvencionisanje kamata na bankarske kredite biti izdvojeno 2,7 milijardi dinara. Maksimalna vrednost kredita za registrovana poljoprivredna domaćinstva i poljoprivredna preduzeća biće pet miliona dinara, rok otplate tri godine, uz fiksnu kamatu od osam odsto, a namenjeni su za stočarsku i biljnu proizvodnju, nabavku mehanizacije i opreme, podizanje objekata i refinansiranje kratkoročnih kredita iz prošle godine.

Da drži stranu seljaka, pokazao je i premijer Mirko Cvetković navodeći da „porast cena hrane, koliko god negativno delovao na potrošače, pozitivno deluje na proizvođače, pa samim tim i na ekonomiju zemlje, što bi trebalo iskoristiti za izvoz proizvoda više faze prerade, a ne kukuruza, pšenice i ostalih primarnih poljoprivrednih proizvoda“. Zato je, kaže on, Vlada i odlučila da stimuliše stočarsku proizvodnju i da se izvozom mesa ostvare bolji finansijski rezultati.

Da li sve ovo znači da je država konačno počela da misli na seljake, posebno stočare, s obzirom na to da odavno nije tako spektakularno najavljivan “plan za agrarni procvat”? Da li je ova mera pravi način da se država seljacima, kako je to na otvaranju novosadskog Poljoprivrednog sajma rekao i predsednik Boris Tadić, “zahvali što su teret krize u svim sektorima podnosili, a sada je došlo konačno vreme da im država pomogne da završe svoj deo posla“.

Seljaci i agrarni stručnjaci u razgovoru za Ekonom:east izražavaju dosta sumnji u delotvornost najavljenih mera i podsećaju na nedoslednost agrarne politike, koja se menja od jedne do druge vlade, a sada i za mandata istog premijera.

Sit gladnom ne veruje

Proizvođač mleka Uroš Šećerov nalazi mnoge manjkavosti novom modelu kreditiranja.”Prvo, pet miliona dinara je nedovoljno da se ozbiljno investira. Drugo, poljoprivreda ne može da podnese kamatnu stopu od osam odsto, a period otplate je prekratak za nekoga ko ulaže u dugogodišnju proizvodnju”, objašnjava Šećerov, za koga su prihvatljivi samo krediti na mnogo veći iznos, sa rokom otplate od 10 godina i kamatnom stopom od tri odsto.

Ni rataru Andriji Ivankoviću maksimalni kredit nije dovoljan. Za taj iznos može da se kupi jedan traktor “belorus” koji bi služio taman dok otplatim kredit, tvrdi on za Ekonom:east.

Za razliku od njih, mnogo su brojniji proizvođači na drugom kraju klatna. Stručni saradnik u Privrednoj komori Srbije Vojislav Stanković smatra da bi nosioci novog modela kreditiranja trebalo da budu prerađivači, koji bi stoku davali seljacima na uslužni tov. Na taj način bi, kaže on, bio uspostavljen prekinuti odnos saradnje između primarnih proizvođača, prerađivača i trgovaca, te seljaci ne bi morali da strahuju kome će prodati meso ili isporučiti mleko.

”Porodična gazdinstva nisu kreditno sposobna u ovom trenutku, dok sa druge strane postoji velika opasnost i zbog njihove nezainteresovanosti. Pitanje je za koga oni tove i ulaze u skup ciklus proizvodnje ako nemaju obezbeđen otkup i sigurnog kupca”, priča Stanković.

Sagovornici Ekonom:easta procenjuju da će malo ljudi ući u rizik zaduživanja, em zbog visokih kamatnih stopa, em zbog toga što više ne veruju nijednom ministru zbog nedoslednih mera agrarne politike u prošlosti.

Na drugoj strani, Hypo Alpe Adria i Credit Agricole banka već su potvrdile da će učestvovati u programu subvencionisanih kredita, a uskoro će im se pridružiti još neke banke.

Zbunjeni

Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić kaže da će ovi krediti moći da se koriste samo za manje investicije, a dobro će doći i onima koji pod povoljnijim uslovima žele da reprogramiraju ranije odobrene pozajmice, koje nisu mogli redovno da otplaćuju. “Nije dobro što je rok za vraćanje skraćen na tri godine, jer to onemogućava bilo kakva ozbiljnija ulaganja, pogotovo za proizvodnju čiji ciklus traje duže od tog perioda. U voćarstvu, na primer, za vrhunsku tehnologiju suma od pet miliona dinara nije dovoljna za plantažne zasade veće od dva hektara”, tvrdi on.

Stručnjaci smatraju utopijom procene da se za dve-tri godine može povećati učešće stočarstva u vrednosti ukupne poljoprivrede sa sadašnjih 28,3 na 60 odsto. Ševarlić je uveren da je za takav poduhvat potrebno najmanje desetak godina.

Stoga bi, prema rečima sagovornika Ekonom:easta, resorni ministar trebalo da pogleda i neke druge parametre, a ne da se sve svodi samo na cilj da se udvostruči udeo stočarske u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Tim pre što je, prema podacima PKS, u 2010. samo jedan odsto svih stranih direktnih investicija “završilo” u primarnoj proizvodnji, a još 4,7 odsto u prehrambenoj industriji. Ništa manje nije alarmantna ni statistika PKS-a, prema kojoj je lane, za mandata prethodnog ministra, subvencijama od 14.000 dinara po hektaru bilo obuhvaćeno samo 16 odsto porodičnih gazdinstava, sa petinom obradivih površina. Situacija se ni ove godine neće bitnije promeniti. Bar sudeći po najavi aktuelnog ministra da će najveći broj ljudi koji su lane dobili tu subvenciju zadržati svoje pravo i u 2011.

http://www.emg.rs/