Bivši američki ambasador pri NATO-u Kurt Volker izrazio je u intervjuu za Glas Amerike zabrinutost zbog toga što u rekonstruisanoj vladi Crne Gore učestvuju, kako je rekao, proruske stranke bivšeg Demokratskog fronta, koje su se protivile članstvu te zemlje u alijansi.

Volker, kojeg Glas Amerike predstavlja kao jednog od vodećih eksperata za spoljnu politiku i nacionalnu bezbednost SAD, izjavio je da ne bi voleo da Crna Gora bude kao Gruzija, koja trpi oštre posledice na međunarodnom planu zbog pojedinih poteza vlade te zemlje.

Takođe je ocenio da se u Crnoj Gori povlače neki potezi koji bi mogli da je udalje od Zapada i da bi crnogorske vlasti trebalo da saslušaju najnovije poruke iz Vašingtona i Brisela posle rekonstrukcije vlade.

„U Crnoj Gori postoji polako nazadovanje proteklih nekoliko godina, za vreme par bivših vlada, gde vidite da prosprski i proruski elementi imaju sve više uticaja. Time se podriva nezavisnost Crne Gore i rizikuje budućnost zemlje„, rekao je Volker.

Prema njegovim rečima, „vlada, predsednik i premijer govore prave stvari o Evropskoj uniji i kretanju Crne Gore ka Zapadu, dok se istovremeno vide koraci za koje se čini se udaljavaju od toga.“

„I zaista brinem da ćemo sada sa prosprskim i proruskim elementima u vladajućoj koaliciji, videti više napora da se Crna Gora vrati unazad. Naročito brinem zbog napora da se promene pravila popisa i da se ljudima koji sada nisu crnogorski državljani i ne žive u Crnoj Gori dozvoli da glasaju na crnogorskim izborima, jer zbog toga postoji opasnost da se promeni odnos snaga u zemlji, na uštrb prozapadne većine koja je vodila zemlju veći deo njene nezavisnosti“, rekao je Volker za Glas Amerike.

Upitan koji su to konkretno koraci koji Crnu Goru udaljavaju od Zapada rekao je da se radi o „jednoj maloj stvari za drugom“ ali da sve one zajedno „predstavljaju isti smer“ i da su „zabrinjavajuće kada se posmatraju zajedno, uz retoriku nekih od tih prosrpskih i proruskih stranaka koje su sada deo vlade“.

„Imate nepotrebno provociranje Hrvatske, pokretanjem pitanja koncentracionog logora u Jasenovcu, zatim imate višegodišnju ulogu Srpske pravoslavne crkve u promovisanju ideje da Crna Gora nije u potpunosti nezavisna. Tu su i odnosi sa (predsednikom Srbije Aleksandrom) Vučićem, odbacivanje slučaja protiv učesnika u pokušaju puča 2016. godine“, ocenio je Volker.

On je rekao da su reakcije SAD i EU sada „prilično blage“.

„Ali ako to uporedite sa činjenicom da ih, u prethodnim slučajevima, nije bilo, onda je to pokušaj SAD i EU da i dalje budu pozitivni i diplomatski, da zadrže pravi ton, ali i da sada izraze zabrinutost što ranije nije uvek javno urađeno“, rekao je Voker i dodao kako misli da bi „ljudi trebalo ozbiljno ovo da shvate.“

„Kao što sam za ono što crnogorska vlada radi opisao kao trend, takođe bih reakciju iz SAD i EU posmatrao kao trend. Znači, ako vlada to nastavi, i reakcije će se nastaviti i eskalirati“, ocenio je Volker.

Takođe je ukazao „na primer Gruzije koja je bila lider u grupi zemalja sa Ukrajinom i Moldavijom, u smislu pripravnosti za NATO, EU, primenu reformi i sa javnošću koja je snažno posvećena članstvu u NATO-u i uniji.“

„I tokom nekoliko godina, vlada u toj zemlji je radila slične stvari, podrivala smer zemlje ka Zapadu i orijentisala je da bude više usklađena sa Rusijom. Amerika i Evropa su prilično sporo na to reagovale i odgovorile. Ali zato što su se ti potezi nastavljali, odgovor je postajao sve oštriji. Sada u Kongresu imate predlog zakona o uvođenju sankcija protiv Gruzije i prilično je neverovatno da smo došli do te faze. Već su uvedene neke sankcije kada je reč o vizama. Ne bih voleo da Crna Gora prati taj šablon, koji vidimo sada sa gruzijskom vladom„, rekao je Voker.

Prema njegovim rečima, opasnost za to u Crnoj Gori postoji, i ne samo u Crnoj Gori.

„To vidite i u drugim zemljama. Trenutno sam malo zabrinut zbog Bugarske, zatim šta će se dogoditi ako vlada Moldavije ne bude ponovo izabrana naredne godine. Međutim, vidite to u Crnoj Gori koja je, naravno, već članica NATO-a. Tako da je to zabrinjavajuće“, rekao je Volker.

(Beta/ilustracija: Antena M)