Na momente vetrovi orkanske jačine načinili su ogromne štete na objektima i prirodi širom Vojvodine. Prognoze meteorolga su se ovih dana ostvarile ostvarile, dok je prevencija zakazala, kaže za Autonomiju Jovan Čabrilo, urednik portal Vojvodina Meteo. On ukazuje i da je u Vojvodini devastiran meteorološki osmatrački sistem.

On objašnjava da su najjači udari severozapadnog vetra u subotu bili beleženi u Bačkoj, gde ima i najviše štete, kako na drveću, tako i na infrastrukturi jer je tamo vetar najjače duvao, odnosno dostizao sporadično čak i orkanske udare (oko 100km/h, odnosno 10 Bofora).

“Možemo videti popadale crepove, limene krovne konstrukcije, bilborde koji su srušeni, pa čak i autobuske stanice. Najviše takvih prizora je upravo u Bačkoj, ali ih itekako ima i po ostatku Vojvodine. Videli smo i nekoliko primera smrskanih automobila, jer su ogromne grane padale preko njih”, navodi Čabrilo.

Po njegovim rečima, i u ostatku Vojvodine duvao je jak olujni vetar (80km/h, odnosno 9 Bofora), koji takođe nanosi štetu, ali nešto manjeg obima.

“Iako smo vetrovito područje, mi nemamo često ovakve vetrove čije brzine prelaze 80km/h i broj dana u godini sa takvim vetrovima je vrlo mali. Zato, najave i upozorenja koja se izdaju, treba shvatiti vrlo ozbiljno”, napominje naš sagovornik.

U Vojvodini najčešće duvaju jugoistočni i zapadni/severozapadni vetar, objašnjava Čabrilo.

Dodaje da je zapravo zapadni i severozapadni vetar češći tokom godine u odnosu na jugoistočni, te da ovaj vetar manje zapažamo jer je obično slabiji.

„Do jačanja vetra iz pomenutog smera dolazi pri premeštanju hladnih frontova preko našeg područja, što je bio slučaj i u subotu, dok je košava (jugoistočni vetar) u stanju da duva danima kao posledica postavke baričkih sistema iznad Evrope, kada je naše područje na periferiji anticiklona. Postoje topla i hladna košava, često se dešava da duva i više od 10 dana. Srednja brzina košave je od 5 do 10 m/s, ali pri pojedinim udarima njena brzina može biti i preko 30 m/s. Sa druge strane, olujni severozapadni vetar duva znatno kraće, najčešće samo jedan dan, ali kao što smo imali prilike da vidimo, ume biti prilično destruktivan”, kaže Čabrilo.

Nedovoljna rekacija nadležnih institucija

Po slaboj reakciji nadležnih institucija, izgleda da su lokalne službe i ovaj put na terenu bile zatečene nepogodom i obimom štete.

U vezi sa nepogodama prouzrokovanim vetrom i načinom na koji reaguju nadležne institucije od lokala do republike, takođe postoji zakonski okvir u vidu Zakona o vanrednim situacijama, kao i o obnovi štete nakon elementarne i druge nepogode.

Kada je reč o elementarnim nepogodama, pošto RHMZ izda prognozu vremena i najavu, potrebno je da se aktiviraju i koordiniraju nadležni republički i pokrajinski organ, nadležni štab za vanredne situacije, potom jedinice civilne zaštite.

Po potrebi, uključuje se i Vojska Srbije, kaže sagovornik Autonomije.

“Ovaj sistem funkcioniše solidno kada se radi o izlivanjima reka iz korita i bujičnim vodama, ali nisam informisan da kada govorimo o razornom vetru postoji bilo kakva prevencija. U subotu smo imali prilike da vidimo da nisu preduzimane nikakve preventivne mere. U letnjem periodu godine sistem protivgradne zaštite takođe ne pokazuje dovoljnu efikasnost, i suzbijanje grada bi trebalo preispitati. Mnogi ne znaju da suzbijanje grada zapravo nema naučno utemeljenje. Mnoge države ga ne sprovode, ili su odustale”, isitče Čabrilo.

Loše stanje meteorološkog osmatračkog sistema u Vojvodini

Nejasno je ostalo i zašto je RHMZ ukinuo noćna osmatranja na dve meteorološke stanice u Vojvodini, i to u Banatu, pa Kikinda i Zrenjanin više nemaju noćnu smenu.

Čabrilo objašnjava da ovim potezom svi ostajemo uskraćeni za podatke sa ovih lokacija, jer osmatranja (stanje neba, tip padavina, i slična) više ne postoje.

Dodaje i da su se podaci sa automatskih stanica pokazali nepouzdanim, posebno kada je relativna vlažnost vazduha u pitanju, koja je bitan faktor za mnoge procese.

“Postoji određen broj amaterskih i poluprofesionalnih stanica, postoji trend rasta, ali to je i dalje nedovoljno, dok dodatni problem predstavlja činjenica da ove stanice svoje podatke šalju na različite udaljene lokacije i servise, i građani Vojvodine nemaju priliku da ih prate na jednom mestu”, napominje on.

Vojvodina Meteo, prema njegovim rečima, ima za cilj da objedini sve te stanice na jednom mestu, da radi na promociji meteorologije, meteoroloških merenja i prognoza, i ukaže na njihovu važnost.

“Na žalost, za sada, ne postoji nikakva podrška nadležnih. Čak ni ona elementarna, dok smo mi voljni da svoje znanje i vreme stavimo na raspolaganje”, pesimističan je urednik portal Vojvodina Meteo.

Uticaj klimatskih promena

Čabrilo se meteorologijom bavi 15 godina. Kaže da je kolebanje vremenskih prilika iz godine u godinu normalna pojava, pa je tako bilo zima sa više, ili manje snega, sa više ili manje letnjih padavina i oluja.

“Ipak, prisutan je određen trend da imamo manji broj oluja u letnjem periodu godine, odnosno sušni periodi su postali sve duži, dok su zime postale blaže, uz odsustvo konkretnijeg snežnog pokrivača u Vojvodini. Jasno je da određene posledice klimatskih promena postoje. Iako su oluje postale ređe, kada se jave, možemo reći da umeju biti snažnije nego nekada. Imamo veći broj ekstremnih pojava. Možda gradonosna oluja ima jači intenzitet, ali suša je mnogo većih površinskih razmera, i kao takva, zapravo nanosi više štete”, kaže Čabrilo.

Ivana Gordić (Autonomija)