Inicijativa za federalizaciju Srbije koju je ovih dana pokrenuo Vojvođanski klub i nekoliko manjih političkih stranaka nije nova, ona je i prethodnih godina nagoveštavana iz istih krugova. Takođe, nisu nove niti drugačije ni paraonične reakcije značajnog dela političke scene na takve ideje, uprkos činjenici da njeni inicijatori dolaze iz vanparlamentranih krugova, odnosno da su prilično udaljeni od centara političke moći.

Jedina politička partija koja je svojevremeno i u svom programu definisala ideju federalizacije Srbije bila je Liga socijaldemokrata Vojvodine, koja je s tim konceptom izašla krajem 90-ih godina. Taj koncept međutim nikad nije raspravljan na političkoj sceni Srbije, a ni Liga danas nije među sazivačima Četvrte vojvođanske konvencije, čiji je cilj upravo promovisanje novog istorijskog dogovora između Srbije i Vojvodine i to na principu federalizma.

NOVA SITUACIJA

Jedan od tvoraca ove deklaracije, koja poziva na formiranje „Savezne republike Srbije“, u kojoj bi „Republika Vojvodina“ i „Republika Srbija“ bili ravnopravni entiteti, jeste bivši jugoslovenski funkcioner Živan Berisavljević. On je za portal Autonomija.info ocenio da se pitanje redefinisanja Srbije otvorilo nakon raspada državne zajednice sa Crnom Gorom, kada se stvorila nova istorijska situacija jer je Srbija postala samostalna država.

– Time se nametnulo i pitanje postizanja novog dogovora sa Vojvodinom o tome u kakvoj vrsti državne zajednice sa Srbijom hoće. Apsurdno bi bilo postavljati pitanje da li Vojvodina hoće sa Srbijom, jer je vekovna težnja većinskog srpskog naroda u Vojvodini da bude u državnoj zajednici sa Srbijom. Vladajuća politička garnitura u Srbiji, međutim, odbija da se suoči sa tim činjenicama, što se pokazalo i prilikom usvajanja Ustava 2006. godine, koji je donet mimo volje Vojvodine i koji je zapravo bio brutalan centralistički odgovor na vojvođanske zahteve, i po svojoj sadržini i po načinu na koji je donet, odnosno nametnut bez javne rasprave i na referendumu koji u Vojvodini nije dobio podršku – ističe Berisavljević.

USTAV BEZ LEGITIMITETA

Podsetimo, iako je u raspravama o ustavnim promenama u postmiloševićevskoj Srbiji započetim nakon demokartskih promena 2000. godine i gotovo u svim ustavnim predlozima koje su tad pripremile neke poltičke stranke i nevladine organizacije (ali i Vlada Srbije i kabinet predsednika Republike) bilo predviđeno preuređenje teritorijalne podele vlasti u državi, Ustav koji je usvojen 2006. godine nije sledio te ideje. Takođe, taj Ustav nije uvažio ni Platformu tadašnjeg Izvršnog veća Vojvodine, koja se bazirala na zakonodavnoj, izvršnoj i delimičnoj sudskoj vlasti pokrajine i njenim pravom na imovinu i sopstvene prihode, a koju je tad podržala vladajuća struktura u APV, čiji stožer je bila Demokratska stranka.

Živan Berisavljević ukazuje da vojvođanske nevladine organizacije i političke stranke koje danas zagovaraju federalisitčki model uređenja Srbije zapravo insistiraju na dogovoru sa Srbijom o državnom uređenju i njenoj evropskoj perspektivi.

– Mi ne tražimo nikakav spoljni suverenitet, niti da se država zove „Srbija i Vojvodina“. Naši zahtevi suštinski su isti godinama unazad, a u aktulenoj inicijativi novina je samo u nazivu tog modela. Neodrživo je stanje koje je dovelo do ekonomskog zatiranja Vojvodine i negiranja njenog političkog subjektiviteta i evropskog identiteta. Mi insistiramo da se Vojvodini prizna njen politički subjektivitet i istorijska prava i da joj se osigura puna unutrašnja ravnopravnost – naglašava Berisavljević.

On tvrdi da će bez zatvaranja ovih pitanja Srbija biti „nedovršena država i osuđena na stalne tenzije i nestabilnost na unutrašnjem planu“.

UDAR NA MEMORANDUM

– Ključni generator krize upravo je važeći Ustav, na koji je nažalost pristala i proevropska politička elita Srbije – smatra on, ali navodi da je uveren da u Srbiji ipak narastaju snage koje zahtevaju ustavne promene. – U novom ustavu Srbija mora priznati složenost svog bića, jer će jedino tako moći da jača svoje organsko jedinstvo, a to neće uspeti ako vrši nasilje nad delom svoga bića. A Vojvodina je tu najspektakularniji primer tog ustavnog silovanja – podvukao je Berisavljević.

Smatra da je zato uloga civilnog sektora u Vojvodini da vrši pritisak na političke elite i u Vojvodini i na nivou centralne vlasti kako bi se osnažio ustavotvorni pokret. Uveren je da će ti unutrašnji procesi u Srbiji biti podstaknuti i procesom evrointegracija.

Vojvođansko pitanje ne može da se zatvori guranjem pod tepih. Ono će svakako u jednom ternutku morati da se raspravi – tvrdi Berisavljević. On smatra da se i u ostalim delovima Srbije dešavaju procesi koji ukazuju na potrebu njene reorganizacije, te ocenjuje da je politički pokret Preokret „prvi udar na ideju i političku matricu memorandumske i garašaninovske Srbije“. Berisavljević smatra da će incijativa za federaliazicju Srbije biti i „neka vrsta ogledala pred kojim će biti sve one stranke koje pokušavaju da pridobiju glasove građana Vojvodine u ovoj izbornoj kampanji“.

INICIJATIVA BEZ UTICAJA

Analitičar Jovan Komšić smatra, međutim, da incijtiva za federalizaciju Srbije koja je ovih dana uzburkala vojvođansku političku scenu, ipak neće bitnije uticati na tok kampanje i ishod pokrajinskih izbora.

– S obzirom na postojeću partijsku strukturu, mislim da nema prostora za značajniji uticaj ove inicijative u ovoj izbornoj kampanji, odnosno da ona nema snagu da preusmeri raspoloženje građana, niti da ih mobiliše u tom pogledu – ocenio je Komšić za portal Autonomija.info.

Prema njegovim rečima, stranke koje su otvorene za razgovore o toj ideji, među kojima su LDP i Vojvođanska partija, mogle bi pak ostvariti određenu korist u ovoj kampanji u pridobijanju onog biračkog tela u Vojvodini koje je autonomaški orijentisano, a izgubilo je poverenje u druge političke aktere. Ipak, kako je primetio, ideje koje se iznose u aktuelnoj inicijativi federalizacije Srbije, ove dve partije ni na koji način neće obavezivati nakon izbora.

Svetlana Ratkov

Sutra o Vojvodini republici

Učesnicima Četvrte vojvođanske konvencije sutra će na usvajanje biti ponuđena Deklaracija, u kojoj se naglašava potreba formiranja “Savezne Republike Srbije”, u čijem bi sastavu bile “Republika Srbija” i “Republika Vojvodina”.

„Deklaraciju o osnovama demokratskog ujedinjenja Vojvodine i Srbije” su u ponedeljak predstavili nekadašnji visoki funkcioner u bivšoj SFRJ Živan Berisavljević i predsednik nevladine organizacije Vojvođanski klub Đorđe Subotić.

Oni su naveli da to nije nikakav secesionistički predlog, već želja da se redefinišu odnosi Srbije i Vojvodine, pošto, kako su ocenili, Srbija Vojvodinu tretira kao „unutrašnju koloniju”, zbog čega je ova pokrajina u protekle dve decenije „potpuno devastirana”.

Među sazivačima sutrašnje konvencije je i Savez vojvođanskih Mađara (SVM), a predsednik te najjače manjinske partije u Srbiji Ištvan Pastor rekao je agenciji Beta da SVM nije za Vojvodinu republiku, već za to da pokrajina ima široku autonomiju, sa zakonodavnom, sudskom i izvršnom vlašću. On je obrazložio da je SVM učestvovao i na prethodne dve vojvođanske konvencije i da će učestvovati i na ovoj, jer želi da iznese svoje stavove o autonomiji Vojvodine.

Predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV) Petar Kuntić rekao je da ta stranka smatra da Vojvođani neće ništa dobiti ako se sadašnja “beogradizacija” zameni “novosadizacijom” i dodao da je DSHV zbog toga za decentralizaciju države do nivoa lokalnih samouprava. On je ocenio da je grupa bivših i sadašnjih političara, koja je inicirala ideju o „Saveznoj Republici Srbiji” zapravo “preskromnog političkog kapaciteta da bi mogla nešto promeniti”. “Ostaje da sačekamo da vidimo ko će dalje povlačiti poteze i ko će se sve priključiti. Mislim da se troši previše energije na to pitanje”, kazao je Kuntić agenciji Beta.

Učesće na konvenciji u status gosta najavila je i Liberalno-demokratska partija, Liga socijaldemokrata Vojvodine je najavila da neće učestvovati na tom skupu, dok je potpredsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić ideju o „Saveznoj Republici Srbiji” nazvao „neverovatnom”.

U Nezavisnom društvu novinara Vojvodine (NDNV) agenciji Beta je rečeno da će i predstavnici ovog udruženja učestvovati u radu konvencije, jer žele da se o temi autonomije Vojvodine razgovara. U NDNV-u su kazali da nemaju konačan politički stav o tome kakav status Vojvodina treba da ima, već smatraju da je tema autonomije Vojvodine u medijima marginalizovana pa je Četvrta vojvođanska konvencija prilika da se govori o položaju pokrajine u Srbiji.

Sazivači Četvrte vojvođanske konvencije su još i Vojvođanska partija, Crnogorska partija, Alijansa vojvođanskih Rumuna, Rusinska demokratska stranka, te nevladine organizacije Forum V-21, Argus, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji i Regionalni centar za izbegla i prognana lica.

Konvencija počinje sutra u 10 sati, u amfiteatru Spensa.

(Autonomija)