Pokrivenost uvoza privrede Vojvodine izvozom je u poslednje vreme osetno veća nego kad je reč o privredi cele Srbije. Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je ove godine izvezla robu vrednu tek 60 odsto onog što je uvezla iz inostranstva, dok se za Vojvodinu taj postotak penje na više od 73 procenta.

Mali izvoz u odnosu na uvoz decenijama je jedan od ključnih problema domaće privrede, a ekonomisti godinama pozivaju ekonomske vlasti da pokušaju da promene privrednu strukturu da bi srpska ekonomija postala više izvozno orijentisana. Jednostavno, teško je održiva ekonomija koja mnogo više kupuje nego što uspe da proda. Ipak, ovaj pozitivni izvozni iskorak vojvođanske privrede nije rezultat promena u njenoj strukturi već, kako objašnjava direktorka Centra za strateško ekonomska istraživanja „Vojvodina CESS” mr Valentina Ivanić, činjenice da je privreda u Pokrajini prvenstveno okrenuta proizvodnji hrane.

– U ovo recesiono vreme tražnja za hranom nije opala već je rasla, a rasle su i cene hrane. To je doprinelo porastu vrednosti izvoza iz Vojvodine – kazala je Valentina Ivanić u izjavi našem listu.

Kako pokazuju poslednji podaci Statističkog zavoda, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u od januara do avgusta ove godine vredela je 20,9 milijardi američkih dolara, što je porast od oko 26 posto u odosu na lane. Izvezeno je robe za 7,8 milijardi, što čini povećanje od 30,4 posto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno za 13 milijardi dolara, što je 23,3 posto više nego između lanjskog januara i avgusta. Deficit iznosi 5,1 milijardi, što čini povećanje od 13,7 posto, dok je pokrivenost uvoza izvozom 60,4 odsto i veća je u odnosu na pokrivenost u istom periodu prethodne godine, kada je bila 57,1 odsto. Najveće učešće u izvozu imala je Vojvodina (36,6 odsto), sledi beogradski region (22,9 odsto), region južne i istočne Srbije (20 odsto), i region Šumadije i zapadne Srbije (20 odsto). Najveće učešće u uvozu Srbije imao je beogradski region (45,4 odsto), sledi Vojvodina (30,1 odsto), region Šumadije i zapadne Srbije (12,5 odsto) i region južne i istočne Srbije (10,6 odsto). Ovo pokazuje da je privreda Vojvodine osetno više izvozno orijentisana od ostatka zemlje. Dok pokrivenost uvoza izvozom u Vojvodini premašuje 73 procenta, dotle region Beograda – gde ogroman broj ljudi radi u državnoj administraciji, a veći deo privrede je orijentisan na sektor usluga – izveze tek 30 odsto vrednosti onoga što uveze.

Kada se ima u vidu da se spoljnotrgovinska statistika po regionima vodi prema sedištu vlasnika robe u trenutku prihvatanja carinske deklaracije, jasno je da je pokrivenost uvoza izvozom u Vojvodini još veća od navedenog procenta. Naime, gotovo sav uvoz gasa i nafte – a ove energente smo uvezli za skoro dve milijarde dolara – ubraja se u vojvođanski uvoz jer je ovde sedišta „Srbijagasa” i NIS-a, ali se ova roba, naravno, potom koristi u celoj zemlji.

Najveći trgovinski partner Srbije je Evropska unija, dok su na drugom mestu zemlje regiona – potpisnice CEFTA sporazuma o slobodnoj trgovini. S CEFTA regionom imamo suficit u razmeni veći od milijardu dolara što je, kako navode u Republičkom zavodu za statistiku, uglavnom rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda, kao što su žitarice i proizvodi od njih, i raznih vrsta pića.

– Gotovo sav suficit koji Srbija ostvaruje s CEFTA zemljama jeste u izvozu hrane iz Vojvodine. Struktura vojvođanske privrede je takva da ona u izvozu ima najveće učešće hrane, a tražnja za hranom je čak i u recesionim vremenima neelastična. Dok trgovina lukuznim robama u svetu tokom krize opada, hrana se naprosto uvek izvozi i kupuje, a u poslednjem periodu su čak i rasle njene cene – objašnjava Valentina Ivanić.

(Dnevnik)