Protiv Tamare Skrozze, zamenice glavnog urednika Foneta, mentorke u Školi digitalnog novinarstva, članice Saveta za štampu, saradnice Cenzolovke, ekspertkinje za medijsku etiku, koja je mnogo puta nagrađivana za svoj rad, pokrenuta je sinoć kampanja, koju je predvodila Televizija Pink, izmislivši kako je pozivala na masovna ubistva i streljanje (!?) vrha vlasti iz devedesetih.

Skrozza je u emisiji „Da sam ja neko“, govoreći o Petom oktobru, rekla da su 5. i 6. oktobar trebali da izgledaju potpuno drugačije, odnosno da je Srbija posle toga trebala da izgleda potpuno drugačije, bez ljudi koji su tada bili deo vlasti:

„Da je ta noć bila drugačija i da smo se probudili u jednoj drugačijoj Srbiji, Srbiji bez nekih ljudi, mislim da bi ovo danas bilo sasvim druga priča, a mi zapravo živimo devedesete“, rekla je Skrozza.

Nakon emisije, usledila je salva tekstova i priloga, čitava vojska je pokrenuta preko režimskih medija da se obračunaju sa jednom od naših najpoznatijih novinarki i sa onim što ona nije rekla, stavljajući joj u usta reči koje nije izgovorila i monstruozno je optužujući za zagovaranje ubistava.

Svi su tekstovi napisani i naslovljeni tako da izgledaju kao da ih je jedan čovek pisao i uređivao.

Identičan naslov „Vučića je trebalo ubiti još u noći između 5. i 6. oktobra 2000. godine!“, sa istim podnaslovom u kome se Skrozza naziva „opozicionom novinarkom“ koja je „indirektno poručila da je ljude iz vlasti trebalo pobiti tokom prevrata 5. oktobra“, našao se redom u režimskim tabloidima Informer i Alo, ali nisu odoleli ni listovi sa dugom tradicijom, kao što su Večernje novosti i Politika, isto tako pretvoreni u propagandna glasila režima.

Morali su da dodaju i da je tada Aleksandar Vučić bio ministar informisanja.

Politika nije imala isti naslov, ali je iskoristila isti tekst, samo ga je prepričala u neznatno izmenjenoj formi.

Kampanja počela na Pinku

U Nacionalnom dnevniku Televizije Pink napravljen je prilog koji je juče išao kao druga vest po važnosti. Spikerka Bojana Lilić, koja vodi dnevnik, prva je izgovorila izmišljotinu koju su posle toga svi ponavljali:

„Monstruozne izjave ne jenjavaju. Opoziciona novinarka Tamara Skrozza poručila je da je Vučića trebalo ubiti između 5. i 6. oktobra 2000. godine.“

Mašta je radila na Pinku – kada su već izmislili kako poziva na ubistva političara iz devedesetih, onda mora da prvi među njima bude Aleksandar Vučić, koji je tada bio ministar informisanja.

Sagovornik u dnevniku bio je, naravno, glavni i odgovorni urednik Informera, Dragan J. Vučićević, za koga je izmišljotina izgovorena u najavi bila previše blaga, pa je otišao nekoliko koraka dalje, izgovorivši da je Tamara Skrozza pozvala na masovno ubistvo i streljanje, kao i da bi tužilaštvo time trebalo da se pozabavi. Naravno, prava „meta“ Tamare Skrozze je, prema rečima Vučićevića – ko drugi nego Aleksandar Vučić.

Strela je sa Pinka odapeta, vojska botova na mrežama je pokrenuta, mantra je stvorena – ponovo se poziva na ubistvo predsednika! Prethodna kampanja, protiv novinara Srđana Škora, završena je i treba pokrenuti novu.

Tamara je postala „monstrum“, pridružili su se stranački vojnici, pa je i Vladimir Đukanović dodao:

„Sve ovo može da izazove nesagledive posledice, ali država mora da reaguje i da privede poznaniju prava ovakve šizofrene likove.“

Skrozza: Ovo je previše. Podneću tužbe

Tamara Skrozza za Cenzolovku kaže da do sada na sve slične optužbe do sada nije odgovarala tužbama, ali da su u ovako ekstremnoj situaciji one jedino ishodište.

„Ovo je sada nešto što ugrožava mene i moju porodicu vrlo konkretno i egzistencijalno i ne može da prođe tek tako. Pri tome, ovo je otvorena laž, nije manipulisanje činjenicama, već mi je stavljeno u usta nešto što nisam izgovorila“, kaže Tamara Skrozza.

Kao i uvek, Tamara Skrozza u svom stilu nastavlja o tome kako se oseća trenutno.

„Videćemo koliko će sada ova kampanja da traje. Prošli put je to trajalo sedam dana u svim vestima, tako da se nadam da će ovaj put trajati malo kraće. U toj kampanji sam tada izgubila jedan kamen u bubregu, jer je krenuo zbog stresa. Ostao mi je još jedan kamen, pa se nadam da će neke vajde i od ovoga da bude.“

Skrozza kaže da se oseća ugroženo, a najviše joj je žao njene ćerke i majke kojima sve ovo veoma teško pada.

„Šalu na stranu, mene muče konkretnije stvari. Brinem za majku, koja je udaljena od Beograda, brinem za ćerku za koju znaju ovde u komšiluku čija je, brinem kako će ljudi da me gledaju na pijaci i tako dalje… i to osećanje je poznato svima koji su prošli ovo što ja prolazim“, navodi Tamara Skrozza.

Ona kaže da su ovakve situacije vrlo nezahvalne da se čovek brani, jer treba da objašnjava da nije rekao ono što nije rekao.

„Ja zaista mislim da bi sve drugačije bilo da je ta noć 5. oktobra prošla drugačije. Pritom nisam mislila ni na kakva ubistva. Mislim da je trebalo pred nadležne pravosudne organe dovesti sve ljude iz tadašnje vlasti koji su zaslužni za događanja 90-ih godina. Ti ljudi nisu odgovarali na bilo koji način. I to je sve što se krije iza moje izjave“, objašnjava Skrozza.

Kaže da nije ništa mudro i pametno rekla, jer su svi koji su živeli u to vreme očekivali da ta decenija ima neko sudsko ishodište.

„Molim lepo, niko nikada nije odgovarao. Odgovarali su pojedinci za ratne zločine, ali ko je odgovarao za zločine prema nama građanima, ko je odgovarao za hiljade ljudi koji su umirali po bolnicama od bede, ko je odgovarao za ljude koji su 1993. umirali od gladi? Ko je odgovarao za deset godina koje je izgubila moja generacija? Niko. Ja mislim da su morali da odgovaraju, a zna se ko je devedesetih bio na vlasti.“

Do sada, navodi ona, bilo je potrebno da nešto kažeš, pa da stradaš od ove medijske mašinerije.

„Ovo sada je apsurd. Ja prvo nisam ni znala šta je u pitanju, pa kada su mi prijatelji i kolege rekli o čemu se radi, nije mi bilo jasno. Sada se ta lestvica podiže ili spušta, zavisi od percepcije. Mi smo sada u atmosferi da svako ko bilo šta kaže može da bude protumačeno na način koji njima odgovara. Tako da ako ja danas kažem da je lep dan, neko će to da interpretira da je danas lep dan za ubistvo Vučića.“

Veći je strah za porodicu

Tamara kaže da se oseća ugroženo, ali da je više zabrinuta za svoju porodicu.

„Ja se osećam ugroženo, ali ne toliko zbog sebe, već se brinem za bezbednost svoje ćerke i majke. Ja sam već oguglala i plaćam cenu svog angažmana i onoga što sam odabrala da radim, ali moja ćerka i majka nisu nikome ništa skrivile niti imaju veze sa onim što ja radim. Mene je dete sinoć pitalo šta će biti sa njom ako mene uhapse, šta će biti sa njom ujutru. I to je ono što je najstrašnije i što se zaboravlja: da pored novinara trpe i njihove porodice i bližnji, a to je strašnije od osećaja straha za sebe“, kaže naša sagovornica.

FoNet: Inspiratori kampanje protiv Skrozzebiće odgovorni za eventualne posledice

Povodom napada na Skrozzu, Novinska agencija FoNet očekuje hitnu i neizostavnu reakciju i osudu resornog ministarstva, novinarskih i medijskih uduženja, Stalne radne grupe za bezbednost novinara, Delegacije Evropske unije i Misije OEBS u Srbiji.

U slučaju bilo kakvih daljih napada na Skrozzu i eventualnih posledica koje iz toga mogu da proisteknu, Novinska agencija FoNet će smatrati odgovornim pre svega inspiratore ove kampanje iz krugova vlasti, a potom i njihove medijske izvođače radova.

Novinska agencija FoNet će o napadima na Skrozzu obavestiti Međunarodnu federaciju novinara, Reportere bez granica i Komitet za zaštitu novinara.

NUNS osudio hajku na Tamaru Skrozzu: Optužbe protiv nje su lažne

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) najoštrije je osudilo organizovanu kampanju blaćenja i targetiranja zamenice glavnog urednika FoNet-a Tamare Skrozze, koju mediji bliski vlasti vode već dva dana.

NUNS je ukazao da je juče ujutru na portalima „informer.rs“ i „novosti.rs“ objavljen gotovo identičan nepotpisan tekst, što je u suprotnosti sa članom 57 Zakona o javnom informisanju i medijima, a da se kampanja nastavila u udarnim vestima na Televiziji „Pink“ i drugim medijima bliskim vlasti. U tim prilozima Skrozzu optužuju da je u emisiji „Da sam ja neko“, emitovanoj na TV „Nova“, izjavila da je „predsednika Vučića trebalo ubiti u noći 5. i 6. oktobra 2000. godine“.

Istakli su i da je Skrozzina rečenica iz emisije, u kojoj govori o događajima od 5. oktobra 2000. godine, da je ta noć „trebalo da izgleda drugačije“, izvučena iz konteksta i da ona nigde nije pomenula predsednika Aleksandra Vučića niti pozivala na njegovo ubistvo, što dokazuje da su optužbe protiv nje lažne.

„Redosled pojavljivanja ovih medijskih priloga i lažnih optužbi pokazuje da je reč o orkestriranoj kampanji protiv Skrozze koja se organizovano širi“, navodi NUNS.

Udruženje je podsetilo da ovo nije prvi put da se Skrozza optužuje za pokušaj atentata na Vučića, podsećajući na slične optužbe iz 2016. godine kada su mediji tvrdili da ona i njene kolege, po nalogu EU i SAD, pokušavaju da destabilizuju zemlju i izvrše atentat na tadašnjeg premijera Vučića.

„Ovakav vid targetiranja Tamare Skrozze predstavlja klasičan primer pritiska na nezavisne medije i stvaranja atmosfere straha i nesigurnosti,“ upozorava NUNS.

NUNS zahteva od Ministarstva informisanja i telekomunikacija da se hitno oglasi povodom ove kampanje i izvrši inspekcijski nadzor nad primenom Zakona o javnom informisanju i medijima, u skladu sa odredbama članova 143 i 144.

NUNS će povodom ovog slučaja podneti predstavku REM-u i žalbu Savetu za štampu, a koleginici Skrozzi će pružiti svu neophodnu pravnu podršku.

Slavko Ćuruvija fondacija: Hitno obustaviti hajku na Tamaru Skozzu

Slavko Ćuruvija fondacija uputila je danas protest protiv „režimske hajke“ na novinarku Tamaru Skozzu, koju su pokrenuli provladini mediji. U saopštenju se ističe da su optužbe protiv Skrozze, uključujući tvrdnje da poziva na ubistvo predsednika Aleksandra Vučića, „monstruozne i opasne“.

„Tamara Skrozza je iz korena promenila odnos polaznika naše Škole digitalnog novinarstva o profesionalnim standardima novinarstva i novinarskoj etici. Škola je iznedrila devet generacija mladih novinara koji mere svaku reč i pažljivo promišljaju svaki detalj u svom radu,“ navodi se u saopštenju Fondacije.

Fondacija upozorava da hajka na Tamaru Skozz mora biti hitno obustavljena, te da sve relevantne institucije treba da preduzmu mere u okviru svojih nadležnosti kako bi se zaustavili pozivi na njen linč.

„Još jednom prisustvujemo orkestriranoj hajci provladinih medija, koja obmanjuje građane i zastrašuje ono najkvalitetnije što je preostalo u novinarstvu u Srbiji,“ stoji u saopštenju.

Fondacija takođe poručuje da će, ukoliko se kampanja protiv Skrozze ne zaustavi i ukoliko eskalira, odgovornima smatrati ne samo prorežimske propagandiste, već i sam vrh vlasti koji ih, kako se navodi, „godinama neguje, podržava i instruira u obračunima sa neistomišljenicima“.

Slavko Ćuruvija fondacija apeluje na hitno preduzimanje mera kako bi se zaustavile opasne kampanje protiv novinara i zaštitila sloboda medija u Srbiji.

Dnevni list Informer je objavio naslovnu stranu na kojoj se navodi da je zamenica urendika agencije FoNet Tamara Skrozza u emisiji „Da sam ja neko“ emitovanoj na TV Nova S izjavila da je Aleksandra Vučića trebalo ubiti u noći posle petog oktobra.

U tekstu su napisali da je ona to zapravo indirektno rekla.

Pored toga su novinarku Tamaru Skrozzu targetirali i portal Novosti, kao i TV Pink.

Eskalacija napada na novinarke i novinare – Saopštenje novinarskog dela SRG povodom kampanje protiv novinarke Tamare Skrozze

Kampanja protiv Tamare Skrozze učitavanjem i stravičnim tabloidnim tumačenjem njene izjave da je pozvala na ubistvo predsednika, najozbiljnije ugrožava bezbednost ove novinarke. Saopštenje novinarskog dela Stalne radne grupe za bezbednost novinara prenosimo u celosti.

Lažnim predstavljanjem u kontekstu ubistva predsednika, posle TV Pink i Večernjih novosti, na naslovnoj stranici tabloid Informer je nacrtao metu na jednoj od najčasnijih, najetičnijih i najdoslednijih novinarki u Srbiji. Time je otvorena hajka, sa ciljem da se zastraši ona, redakcija Foneta, u kojoj radi kao zamenica glavnog urednika, novinarke i novinari koji se na profesionalan način bave novinarstvom. Time je i stvorena atmosfera da je opravdan bes svake psihički labilne osobe ili jednostavno osobe koja želi da zaštiti predsednika od napada koji nije postojao ni u mislima Tamare Skrozze, i da je svaka vrsta odmazde opravdana. Tamara će, već znamo iz ranijih primera, po užasavajućem obrascu, ovako targetirana, proći kroz kanonadu uznemirujućih, vulgarnih, ogavnih, patoloških poruka, koje će direktno uticati na njeno mentalno i opšte zdravstveno stanje.

Kao po nekom pravilu, češće se biraju novinarke kao mete jer je na njima moguće upotrebiti mnogo širu lepezu zastrašujućih nedozvoljenih radnji.

Biraju se i zbog percepcije da su slabije, osetljivije, i inače više izložene diskriminaciji i mobingu. Biraju se i oni koji se, kao Tamara, vrlo principijelno, izuzetno, zalažu za poštovanje osnovnih postulata novinarske etike.

Tamara je izabrana i zbog toga što je posebno ranjiva jer se već godinama neverovatnom snagom i upornošću bori sa neizlečivom bolešću, sama odgajajući svoje dete, bez žalbi ali sa svešću da njeno iskustvo može pomoći drugima, zbog čega je nebrojeno puta nesebično govorila o svojoj bolesti i načinima kako se sa njom bori. Toliko puta da je nemoguće da oni koji su priredili ovu nedopustivu kampanju laži ne znaju koga zapravo napadaju – samohranu, neizlečivo bolesnu ali neverovatno hrabru i posvećenu majku. I slobodnu i profesionalnu novinarku.

Na ovom mestu vam pamet stane, kada vam postane jasna namera da se zatuče i rečima i lažima, kao što je ubijen Slavko Ćuruvija posle jedne takve hajke, kao što je motkom, a ne rečima, ubijen Milan Pantić, kao što je pokušano ubistvo Milana Jovanovića, paljenjem njegove kuće.

Već dugo konstatujemo poguban uticaj tabloida koji pokreću spiralu nasilja, dezinformacijama, istrgnutim citatima, potpuno izmišljenim izjavama, koja se pretvara u spiralu zla preko društvenih mreža, pa se kroz izjave političara koji osuđuju ono što nije ni izrečeno, ponovo vraća u tabloide, pa na društvene mreže.

Potpuno identične hajke se redovno vode protiv desetina novinarki i novinara, i to su slučajevi u kojima se, u svakom trenutku, može očekivati drastična eskalacija nasilja.

To je apsolutno nedopustivo.

Moraju se omogućiti mehanizmi zaštite novinarki i novinara, upravo u tom prvom trenutku, kada se formiraju lažne informacije na osnovu kojih nastaje ugrožavanje bezbednosti.

Kada se pretnja ili napad već dogode, onda je to samo borba sa posledicama, vrlo često sa dominacijom nekažnjivosti, što samo ohrabruje počinioce – i one koji pokreću hajke, i one koji ih pretvaraju u pretnje i napade.

Stalna radna grupa za bezbednost novinara, njen novinarski deo, pruža snažnu podršku Tamari Skrozzi i redakciji Foneta. Pozivamo sve državne institucije da zajednički stvorimo mehanizam koji će sprečiti eskalaciju pretnji i napada na samom početku, već u fazi kada se za njih stvara teren i motivacija objavljivanjem lažnih i falsifikovanih informacija ili citatima istrgnutim iz konteksta, čime se stvara sasvim neistiniti narativ.

Ako se to ne učini, svakoga dana će rasti broj ovakvih napada, i svakoga dana tonućemo sve više, kada je reč o slobodama novinarki i novinara da profesionalno obavljaju svoj posao u interesu svih nas.

Time će biti potpuno ukinuta državna briga za javni interes, za objektivno, nepristrasno informisanje, i u takvom jednom društvu, sve ono što se danas događa Tamari, događaće se svakom građaninu. Budite sigurni u to.

(Cenzolovka/Danas/Autonomija/foto: N1)