Pozadina postupaka desničarskih ubica

Nekoliko sati nakon krvavog napada u Hanauu, Hesse,(Nemačka) čije su posledice ukupno jedanaest smrtnih slučajeva, policajci su u pronašli navodnog napadača mrtvog. Prema informacijama iz bezbedonosnih krugova, pronađeno je i pismo priznanja i video zapis. U videu muškarac govori tečnim engleskim jezikom „ličnu poruku svim Amerikancima“. Klip je očigledno snimljen u privatnom stanu, i postavljen je na internet pre nekoliko dana. U njemu, muškarac kaže da u Sjedinjenim Državama postoje podzemna vojna postrojenja u kojima se deca maltretiraju i ubijaju. „ Na čemu bi im Đavo odao počast“. Američki građani trebali bi se pobuniti i „boriti se sada“ protiv ovih uslova. Video ne sadrži ni jednu reč pretnje i ne spominje mogući nasilni akt u Njemačkoj.

U tekstu koji je navodni desetostruki ubica Tobias R. ostavio, on detaljno objašnjava svoje fantazije o istrebljenju migrantskih grupa u Nemačkoj i stanovništvu azijskih, arapskih i afričkih zemalja. Zatim postoji poglavlje pod nazivom „Žene“.

Ako uporedite izjave o velikim desničarskim ekstremističkim ubistvima u Hanauu i Halleu, ali i prošle godine u Christchurchu, El Pasu ili Daitonu, i ako uporedite ponašanje autora pre izbijanja nasilja, postoje neke sličnosti. Jedan je pogled na žene, koji se može opisati kao ekstremni zahtev.

Tobias R. opisuje kako je za njega bila „uskraćena radost i eliminisan performans“ kada „nije imao devojku“ kao tinejdžer. Nije želeo da „uzima“ manje lepe žene. Odnose sa onima koji su ispunili njegove „visoke standarde“ sprečila je „tajna organizacija“, koja je očigledno igrala veliku ulogu u njegovoj mentalnoj bolesti. Rezultat je slika muškarca koji žene vidi kao robu koja se vrednuje a koje se istovremeno osećaju vrlo zavisne od ovih vrednovanja. Misao smeštena u taj okvir, osnovna fantazija, koju nalazimo u fantaziji koja je ilustrovana u hiljadu ili više iscrpljujućih slika koje nam daje manifestacije ljudske želje. Ta uključena fantazija je večna patnja.. (Želja = Patnja.)

Amerikanac, koji je u Dejtonu ubio deset ljudi, uključujući njegovu sestru, takođe je pokazao poremećen odnos sa ženama. Kao tinejdžer držao je spisak kolega iz razreda koje je želeo silovati. Muškarac koji je snimio pokušaj napada na sinagogu u Halleu i ubistvo dvoje ljudi započinje svoj video ovako: „Ne verujem u holokaust, a feminizam je razlog padajućeg nataliteta u Evropi.“ On misli na svojevrsni katekizam radikalne desnice, koji je 50 puta stalno Christchurchov ubica citirao: „To je natalitet. To je stopa nataliteta.“ ( Australijanac optužen za ubistvo 51 vernika u dve džamije u Christchurchu na Novom Zelandu. U napadu koji je prenosio uživo na Facebooku, ubica naoružan poluautomatskim oružjem napao je muslimane koji su se okupili na molitvama petkom u dvema džamijama u Christchurchu 15. marta. 2019. ) Čovek koji je upucao 22 osobe u tržnom centru u El Pasu takođe se odnosio na demografiju. Dokaz da se biopolitička platforma može upotrebiti i sa leva i sa desna.

Činjenica da žene u zapadnim društvima imaju manje dece danas se pripisuje, ne pogrešno, uticaju ženskog seksualnog oslobođenja i feminizma. Sabine Hark, profesorica rodnih studija na Univerzitetu Humboldt u Berlinu, kaže: „Pad nataliteta među belim ženama doživljava se kao pretnja dominaciji belih“ – jer „mi“ je premalo, a „drugih“ je previše. To zauzvrat mnogi opisuju, na desničarskoj sceni, prema zajedničkoj teoriji francuskog ideologa Renauda Camusa, kao metu jevrejske zavere: „Judith Butler je ovo smislila u Berkliju, EU to primenjuje u rodnoj integraciji, a na nemačkim univerzitetima profesorice ženskog pola ispiraju mozak studentima „, zaključuje Hark. Camus (Kami), poznat po „teoriji velike zamene naroda“, prema kojima je evropskim političkim elitama, dokle god ostaju u kontinuitetu vladavine, svejedno da li im se „hrišćansko biračko telo“ u potpunosti transformisalo u „muslimansko biračko telo“.

Ovakve teorije su posebno popularne na onim internetskim forumima koje medijski stručnjaci nazivaju „manosfera“; tamo frustrirani mladići dele svoj kontakt sa atraktivnim ženama. Tako uobičajena frustracija sa ženama postaje „put inspiracije“ za desničarske ekstremističke ideologije, kaže Hark. Dekonstrukcija žene na način desne ideologije i konstrukcija zločina.

Borba protiv navodnog reproduktivnog zaostajanja zapadnih, ne-jevrejskih belaca služi kao opravdanje za rasistička i antisemitska ubistva velikih razmjera, ali i zahtev za ograničavanjem fizičkog i ekonomskog samoodređenja žena. „Ono što obavezuje to je ideja da žensko telo treba da bude dostupno određenim muškarcima“, kaže Sabine Hark – bilo zbog svojih ličnih potreba, bilo zbog svojih ideoloških ciljeva. Na to, žene se brane: „ I državu i Boga dalje od jajnika moga! „

Tobias R. ne samo da pronalazi opisanu biopolitičku opsesiju. U svom zaključku, on spominje činjenicu da „tokom života nije pronašao ženu / devojku“ kao jedno od centralnih opterećenja zbog kojih je sada sproveo zločin. Činjenica da on tako izričito pominje „žene“ kao problem pokazuje koliko su one morale uticati na njega u ovom nasilnom kontekstu. Svest o životu, kao nesrećna svest,(Hegel , Fenomenologija Duha ) jeste isključivo bol jer u njemu ima samo svest o svojoj suprotnosti kao suštini, i svojoj vlastitoj ništavosti. Upravo ta spoznata ništavnost a ne religijski ili ideološki fanatizam dovodi do samoubistva teroriste u akciji zločina, ili po izvršenom zločina.

Umesto zaključka

U velikom broju slučajeva dijalektika zločina, u svom kretanju, nalazi porive frustracije pojedinca koji svoju seksualnu inhibiranost, surovu logika realnog, Žena = Želja = Patnja, prevazilaze u usvojenim ksenofobičnim ideologijama koje u tom kretanju završavaju u ubistvima. To kretanje poprima religijski model, slično onome kako je to video Hegel, čovek koji ne poseduje samosvest u odnosu na Svet oko sebe, koji ne može da iskorači u svet jezikom svoga Ja, to kazuje krikom, a ne jezikom, kao i sve druge životinje. On uz određene psihičke nedoslednosti postaje temeljna činjenica religijskog postvarenja. Da li je terorizam postao nova religija!?

Šta je onda istinska alternativa. Kako smanjiti zategnutosti između grupa unutar društva, i olakšati njihovo uzajamno integrisanje? Još jednom, konstatujemo da bi etika odgovornosti bolje odgovarala političkoj akciji nego etika uverenja.