Iako se u proteklih desetak godina, prema izveštajima Pokrajinskog zavoda za zaštitu životne sredine, broj divljih deponija u Vojvodini neznatno smanjio, broj divljih deponija u Novom Sadu porastao je za gotovo četiri puta. U ovom vremenskom periodu Gradska uprava uložila je milione kako bi sanirala divlje deponije, no, one iz godine u godinu rastu.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u Novom Sadu je trenutno registrovano 72 divlje deponije. Njih tridesetak nalazi se u neposrednoj blizini Dunava. Kada vodostaj poraste, Dunav “spira” nekontrolisano smeće sa divlje deponije, što sa sobom nosi višestruke opasnosti, upozoravaju stručnjaci.

Na Ribarcu, mestu koje i dalje važi za prirodni novosadski kutak – nameštaj za “džaba”. Sa jedne strane puta Dunav, sa druge šuma i nekoliko metara unutar šiblja nalazi se nešto što podseća na dnevnu sobu. Dekorisana divlja deponija, koju nadležne službe neće da očiste.

No, Ribarac pre deluje kao malo ostrvo sa gomilama rasutih divljih deponija. Smeće se nalazi pokraj puta, u šumi, blizu reke.

Ribarac, međutim, nije izuzetak. U neposrednoj blizini Dunava na teritoriji Grada Novog Sada, od Beočina do Petrovaradina, sa sremske i bačke strane, nalazi se gotovo 30 divljih deponija, pokazuju podaci sa sajta Agencije za zaštitu životne sredine.

Divlje deponije pored Dunava niču već dugi niz godina. Mapa divljih deponija iz 2008. godine pokazuje da je i tada najveći deo nekontrolisanog otpada na teritoriji Novog Sada bio odlagan upravo blizu Dunava. No, tada je u celom gradu bilo registrovano 20 divljih deponija. Danas ih je više od 70.

No, odakle tradicija odlaganja smeća uz Dunav? Aktivistkinja Eko straže Nina Ciganović navodi da to ljudi rade jer misle “da će to reka odneti i više im smeće neće biti pred očima”.

“Bacanje smeća u reku ili pored reke za mene je zaista jedno psihološko i sociološko pitanje. Mislim da nam je i dalje najbitnije da to smeće nije u našem dvorištu. Na kraju ćemo to smeće popiti. Raspašće se na čestice mikroplastike, doći će do vodoizvorišta i mi ćemo to smeće ponovo uneti u svoj organizam. To je jedan začarani krug. Ne možemo pobeći od smeća koliko god ga bacali“, navodi Ciganović.

Registar divljih deponija Agencije za zaštitu životne sredine pokazuje, dakle, „registrovane“ divlje deponije. Njih prijavljuju lokalne samouprave ali prijavu mogu da izvršne i građani. No, to su mahom deponije bliže urbanijim delovima grada i prigradskih naselja. Koliko je onih manjih deponija, izvan grada i šta se na njima odlaže – nije poznato.

Izvesno je međutim, da reka ne bira i kada vodostaj poraste ona kupi sve što joj se nađe putu. I to je višestruko opasno, upozorava Igor Jezdimirović, predsednik organizacije Inženjeri zaštite životne sredine.

„Na divljim deponijama ne znamo šta je tačno odloženo. Ne znamo kakve vrste zagađenja odatle mogu da dođu. Ljudi ih prave svuda ali postoji posebna sklonost da se one prave na što nepristupačnijim lokacijama i blizu reka, verovatno u nadi da niko neće videti njihovu nekulturu i nevasipitanje. Sa druge strane, kada se deponija nalazi pored reke, dobar deo otpada može biti ‘spiran’ kada naiđu velike vode, pokupe taj otpad i on se nalazi u našim rekama. Onda se čudimo zašto nam je kod svake brane otpad“, objašnjava Jezdimirović.

Na pitanje da li su mapirali veliki broj divljih deponija u blizini Dunava, iz Gradske uprave za zaštitu životne sredine odgovaraju potvrdno.

„Gradska uprava ne samo da je prepoznala već se dugi niz godina intezivno bavi uklanjanjem divljih deponija, kako u blizni reke Dunav tako i deponijama na svim javnim površinama na teritoriji Grada Novog Sada“, navodi se u odgovoru Gradske uprave za VOICE.

SAMO 16 PREKRŠAJNIH PRIJAVA ZA NEADEKVATNO ODLAGANJE SMEĆA

Iz Gradske uprave za inspekcijske poslove za VOICE navode da je prošle godine podneto 16 prekršajnih prijava protiv fizičkih lica zbog neadekvatnog odlaganja smeća.

„To ni približno ne prati realan broj počinilaca ovog krivičnog dela“, prokomentarisala je ovaj podatak Ciganović.

Jezdimirović smatra da upravo nedostatak kontrole i kažnjavanja onih koji stvaraju divlje deponije dovodi do toga da one nastaju iznova.

„Ako vidite da loše ponašanje nije sankcionisano, onda ga i drugi ponavljaju. To je jedan od razloga zašto svakim danom imamo sve više divljih deponija i zašto će ih i biti sve više. Broj od 16 prekršajnih prijava znači da upravljanje otpadom i sankcionisanje onih koji neadekvatno odlažu otpad, nije prioritet inspekcijske službe“, naglašava Jezdimirović.

MILIONSKA IZDVAJANJA ZA ČIŠĆENJE A DIVLJIH DEPONIJA SVE VIŠE

Tokom 2021. godine Gradska uprava za zaštatu životne sredije je izdvojila 35 miliona dinara za različite programe upravljanja otpadom koji podrazumevaju i čišćenje divljih deponija. Realizacijom ovih programa prošle godine je sakupljeno skoro 300 tona otpada, navodi se u odgovoru Gradske uprave za zaštitu životne sredine.

Dodaju i da se ulažu značajna sredstva i finansiraju razni projekti kako bi se uklonile divlje deponije na teritoriji grada.

No, Jezdimirović napominje da ukoliko i sva sredstva Gradske uprave za zaštitu životne sredine damo na uklanjanje divljih deponija one će ponovo nastajati, ukoliko se ne reši problem kažnjavanja i sankcionisanja onih koji ih stvaraju.

„Građani Novog Sada su umesto na nešto pametnije potrošili 35 miliona dinara na čišćenje divljih deponija jer nadležne službe nisu bile u stanju da nađu i procesuiraju one koji te deponije prave“, ocenio je on.

I kažnjavanje, odnosno, „inteziviranje inspekcijskog nadzora“, Gradska uprava vidi kao jedno od potencijalnih rešenja kako bi se sanirao problem divljih deponija, navodi se u njihovom odgovoru za VOICE.

U međuvremenu, divlje deponije niču. Kako je i naglasio Jezdimirović, jedan od ključnih problema kod „čišćenja“ divljih deponija jeste što i kada se „očiste“ na istom mestu ubrzo nastane „nova“.

Sa druge strane, kako objašnjava Ciganović, i nadležne službe nisu ažurne kada dobiju prijavu o divljoj deponiji.

„Broj divljih deponija raste jer nema dovoljan broj nadležnih službi koje bi se bavile divljim deponijama. Ljudi se često žale da imaju problem kada kontaktiraju JKP „Čistoću“, ili im ne odgovore ili im odgovore da će deponija biti uklonjena u narednom periodu ali se niko ne pojavi“, navodi ona.

Tako je broj divljih deponija u Novom Sadu za 14 godina porastao gotovo četiri puta.

Zanimljivo, u gotovo istom vremenskom periodu, broj divljih deponija u Vojvodini se smanjio.

„Ukupan broj utvrđenih lokacija divljih deponija je 569“, navodi se u izveštaju Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine urađenom 2011. godine a koji se poziva na podatak iz 2008. godine.

U Izveštaju o stanju kvaliteta životne sredine za 2020. godinu u Autonomnoj pokrajini Vojvodini stoji da je „registrovano 410 većih divljih deponija, a da je broj malih i rasutih divljih deponija mnogo veći“.

NOVI SAD NEMA SANITARNU DEPONIJU JER ZA TO NEMA POLITIČKE VOLJE

Tokom raznih akcija, ponekad po prijavi građana, ekipe JKP „Čistoća“ izlaze na teren i „saniraju“ divlju deponiju.

Sa jedne strane, objašnjava Jezdimirović, sredstva za čišćenje divlje deponije višestruko su veća nego sredstva koja treba da se ulože u samo upravljanje otpadom.

Sa druge, otpad sa divlje deponije izmešta se u regionalnu deponiju u Novom Sadu koja i dalje nije sanitarna deponija, odnosno, koja negativno utiče na životnu sredinu. U ovom slučaju, jedina je prednost to što je otpad na regionalnoj deponiji „donekle kontrolisan“ i na jednom mestu. I ova regionalna deponija kao i divlje deponije produkuju negativne posledice po životnu sredinu.

„Nedostatak političke volje i zanemarivanje pitanja upravljanja otpadom doveo je do toga da u 2022. godini Novi Sad nema sanitarnu deponiju i sistem upravljanja otpadom kakav bi trebao da ima jedan grad koji se hvali raznim titulama i evropskim nasleđem“, podvlači Jezdimirović.

Na pitanje kako napreduju radovi na izgradnji novosadske sanitarne deponije, iz Gradske uprave za zaštitu životne sredine su odgovorili samo da je „izrada projektno tehničke dokumentacije u završnoj fazi“.

Petar Alimpijević (VOICE)