Ministar finansija Siniša Mali predstavio je pre par dana, po mnogima zakasnele mere za prevazilaženje problema u privredi uzrokovanih virusom korona, ali preduzetnici i vlasnici malih firmi s rezervom uzimaju taj antikrizni paket plašeći se da će otvoriti Pandorinu kutiju s mnogo nepoznanica i kasnijih negativnih efekata po njihovo poslovanje. Trenutna situacija u svetu preduzetničkog, to jest malog biznisa nabolje se može objasniti rečenicom: Nikome ništa nije jasno. Mnogi vlasnici preduzeća i preduzetničkih radnji pitaju se u čemu im to država pomaže, od kada važi mera moratorijuma plaćanja poreza i doprinosa za zaposlene, da li sada kad isplaćuju plate za mart treba državi da uplate i poreze, kako će preživeti potpuni pad poslovnih aktivnosti… Preduzetnici koji su jedini zaposleni u svojim firmama, a takvih je veliki broj, ne vide na koji je način država njima izašla u susret, mala preduzeća koja dobijaju konkretniju pomoć kroz oslobađanje poreza strahuju da neće moći da izmire taj dug kada dođe na naplatu. Posebna su priča poljoprivrednici koje, izlagavši antikrizne mere, Mali nije ni pomenuo, a itetako su ugroženi jer im proizvedena roba naveliko propada.

Podsetimo, skup ekonomskih mera vredan pet milijardi evra obuhvata poreske olakšice, direktne transfere preduzećima zarad očuvanja radnih mesta u iznosu od tri mesečne minimalne zarade za mikro i mala preduzeća ili pola minimalca za velike firme. Takođe, predviđeni su i krediti za likvidnost preko banaka ili Fonda za razvoj. Pomenimo i to da je Vlada usvojila taj paket mera, a da ga Skupština nije razmatrala. Stručnoj javnosti predložene mere nisu bile dostupne i nije mogla da kaže svoje mišljenje pre usvajanja antikriznog paketa.

Preduzetnicima se ništa ne oprašta a javni sektor ništa ne trpi

U kakvom je stanju srpska privreda najbolje govori podatak da je poslednjeg dana 2019, prema podacima NBS, zbog duga u blokadi bilo 45.663 firmi, a bez kamata dugovale su 241,6 milijardi dinara.

-Oko 80 odsto malih i srednjih preduzeća u Srbiji ima izuzetno nategnutu likvidnost, što znači da su prihodi gotovo ravni rashodima – kaže u razgovoru za VOICE dugogodišnji predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i vlasnik kompanije Modus Milan Knežević.

Osvrćući se na mere koje je za privredu planirala država on kaže da bi generalna ocena bila da ovim merama Vlada s pravom brani radna mesta ali time izbegava i troškove koji bi nastali ako bi preduzetnici otpuštali radnike jer bi se onima na Zavodu za zapošljavanje plaćalo 65 odsto prosečne plate u poslednja tri meseca.

-Vlada pomaže tako što daje minimalac ali valja imati na umu da u minimalcu postoje porezi i obaveza dela minimalca, takozvanog oporezivag dela za koji preduzetnici stvaraju dug. Znači oni će dugovati državi. Platiće ga odloženo, to je u redu, ali dug je dug. Preduzetnicima se znači ništa ne oprašta – naglašava Knežević.

Jako se naivno veruje, dodaje ovaj iskusni preduzetnik, da su to značajnije olakšice. Prvo, troškovi preduzetnika za mart neće biti kompenzovani kroz minimalac za mart. Ta olakšica teče tek od 1. aprila za maj, a 15. maja će biti isplaćene prve tranše, što znači da su preduzetnici i dalje tri meseca prepušteni sami sebi, objašnjava on.

-Takođe, jako se naivno veruje da postoje rezerve kod preduzetnika, da uopšte mogu isfinanisrati troškove kada nema poslovne aktivnosti. I kada prođe sve ovo, ako se računa neki vremenski period do juna, nastupiće kriza jer će veoma sporo ići ozdravljenje. Ponovo će biti preduzetnici u još većem problemu. Oporavak se neće meriti mesecima već godinama. Mora se imperativno razmišljati kako sanirati privredu, sada se rešava budućnost privrede u narednih godinu dana – ističe Knežević.

Po njemu pravo rešenje bilo bi da se preduzetnicima, odnosno radnicima isplati minimalac ali i za mart. Potom, da se barem u tom minimalcu preduzetnici oslobode poreza i doprinosa.

–Korektno bi bilo i da se smanje plate javnom sektoru 20 odsto. Potpuno je nerazumljivo zašto se održava nivo plata u javnom sektoru, kada uglavnom svi preduzetnici i najveći deo firmi ide na minimalac. U čemu su oni to povlašteni? Razumem da država pokušava da očuva potrošnju, ali ovo je kriza i ponude i tražnje, i kada nešto proizvedeš nemaš kome prodati. Te posledice bi trebalo da su na istoj ravni, taj teren bi morao biti ravnomerno raspoređen, da jednak tretman imaju i preduzetnici i javni sektor. Da tako i preduzetnici prežive tri meseca – kaže Knežević navodeći primer ogromnog broja samozaposlenih, koji se praktično i ne računaju u paketu pomoći jer će dobiti minimalac a iz njega platiti 63,5 odsto na oporezivi deo.

Ponavljajući da nema poslovne aktivnosti on naglašava da se ne može čuvati likvidnost ma kojim upumpavanjem kreditnih sredstava ukoliko je aktivnost zamrla.

-To je besmisleno. Besmisleno je davati gorivo nekome ko ne može voziti auto, samo ga kreditno opterećuješ. Tako su i porezi i doprinosi novo opterećenje za preduzetnike, bez obzira što će biti odloženo plaćanje. Pitanje je hoće li ih moći platiti i 2021. – naglašava Knežević. – Jasno je da je država ovim potezom išla na to da sačuva radna mesta, da ne bi plaćala naknadu za nezaposlene ali je trebalo jednim delom da rastereti i preduzetnika, barem tog dela u minimalcu koji je oporeziv. A da javnom sektoru smanji plate kompezovala bi taj nedostatak sredstava u oprezovanom delu minimalca.

Sto evra svakome – korumpiranje biračkog tela u izbornoj godini

-Ako država treba da otpiše poreske obaveze privredi kako će napuniti budžet? A na to pitanje nadovezuju se i druga: šta smo radili u prethodnom periodu da nemamo dovoljne budžetske rezerve da u ovakvim kriznim situacijama intervenišemo; da li je moglo građevinsko zemljište Beograda na vodi, čija vrednost se procenjuje na milijardu evra, da se prihoduje i kasnije iskoristi za ovu namenu; da li je mogao PKB da se proda po realnoj ceni od 200 miliona evra umesto za 100 miliona pa da se 100 miliona takođe prihoduje u budžet – ukazuje u razgovoru za VOICE finansijski stručnjak Branislav Jorgić.

Osvrćući se na mere Vlade Srbije za pomoć privredi, on neke ocenjuje dobrim, a neke potpuno beskorisnim.

-Odlaganje plaćanja određenih poreskih obaveza je potez koji će omogućiti privrednicima da poboljšaju svoju likvidnost u vreme trajanja pandemske krize. Sa stanovišta budžeta to znači odlaganje poreskih prihoda, a za privredne subjekte odlaganje poreskih obaveza. Ova pomoć se ne može kvantifikovati u novčanom, već vremenskom obliku, pošto se ne radi o otpisu poreskih obaveza već samo odlaganju obaveza koje će dospeti nešto kasnije i to u kumuliranom iznosu i mogu biti preteške za privredne subjekte, koji su iscrpljeni niskom privrednom aktivnošću tokom krize zbog epidemije – objašnjava Jorgić.

Meru direktne pomoć preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima uplatom u visini tri minimalca, ovaj stručnjak smatra dobrom. Dodaje da je ona vredna 800 miliona evra i to nisu male pare, ali sve zavisi od toga koliko će ova kriza potrajati.

-Korišćenje sredstava iz Fonda za razoj Republike Srbije takođe može biti dobra mera. Država je pomogla tom fondu sa 200 miliona evra da se pod povoljnim uslovima odobre krediti preduzetnicima, malim i srednjim preduzećima, poljoprivrednim gazdinstvima i zadrugama, ali plašim se da to neće biti dovoljan iznos za potrebe privrede koja je iscrpljena. Garantna šema za podršku privredi preko komercijalnih banka za dodelu kredita pod povoljnim uslovima za one koji nemaju garancijski potencijal, a to su preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća, kao i poljoprivredna gazdinstava je dobra, ali samo pod uslovom da ne bude zakasnela – kaže on.

Međutim, naglašava da je loše rešenje uplitanje države u finansiranje velikih kompanija koja imaju garancijski potencijal. Te kompanije treba uputiti na tržište kapitala da samostalno, putem emitovanja obveznica ili akcija izvrše dokapitlalizaciju i poboljšaju svoju likvidnost. Politika kojom se dozvoljava da kompanije privatizuju profit za svoje vlasnike, a socijalizuju gubitke preko budžeta države je neprihvatljiva– objašnjava Jorgić.

Navodi kao lošu meru mešanje države u poslovanje koorporacija i velikih preduzeća. Recimo, ukoliko EPS, Telekom ili Srbijagas imaju problema sa likvidnošću zbog smanjenih poslovnih aktivnosti, ispravna mera bila bi da ta preduzeća emituju akcije, da izađu na berzu i da građani Srbije kupuju te akcije. Tako njima daju novac i poboljšavaju njihovu aktivnost, a za uzvrat dobijaju suvlasništvo nad tim kompanijama.

I za meru „100 evra“ smatra da je pogrešna i da je trebalo se daje selektivno, odnosno građanima koji su na egzistencijalnom minimumu, tj. onima koji primaju minimalac, socijalnu pomoć i slično.

-Linerana pomoć svakom punoletnom građaninu je bespotrebna i praktično predstavlja korumpiranje biračkog tela u izbornoj godini. To nije iskrena mera već je pre namenjena pridobijanju simpatija biračkog teka. Ne verujemo u teoriju „novca iz helikoptera“, nema novca koji pada s neba – naglašava on dodajući da su u potpunosti u paketu mera zanemarena poljoprivredna gazdinstva koja u najmanju ruku zauzimaju isti tretman kao preduzetnici i kojima bi trebalo obezbediti minimalne plate u vreme trajanja epidemije.

Vanredno stanje opasno za svaku živu reč, pa se poljoprivrednici ne čuju

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović o mogućim merama pomoći za poljoprivredu oglasio se tek nakon što je ministar finansija predstavio antikrizni paket za privredu u kojem poljoprivrede nema. Nedimović je najavio uvođenje prelevmana na uvoz voća i povrća, uspostavljanje e-platforme za prodaju poljoprivrednih proizvoda, kao i mogućnost direktne isplate određenog iznosa novca povrtarima. Generalno, smatra se da primarna poljoprivreda u ovom trenutku nije ugrožena. Prolećna setva je u toku, repromaterijala ima sasvim dovoljno. Obezbeđeno je i seme, i đubrivo, i gorivo – tako da ratari mogu kvalitetno da obave ovaj najvažniji posao u njivama, smatra država. Ona ne vidi da ima problema ni u stočarstvu, voćarstvu i ostalim proizvodnjama, a tvrdi neće biti zastoja u isplati subvencija.

S druge strane, ni od poljoprivrednih udruženja u Srbiji, barem javno, nisu se čuli zahtevi prema državi u pogledu hitnih mera za pomoć poljoprivredi. Recimo, udruženja u Hrvatskoj i Hrvatska poljoprivredna komora tražili su isplatu podsticaja u punom iznosu do 15. aprila, osiguranje brzih kredita s nultom kamatom kako bi se isfinansirala setva, reprogramiranje i zamrzavanje otplate kredita do završetka krize, oslobađanje plaćanja zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta za 2020. godinu. Zahtevi su bili i da se smanje cene osnovnih energenata neophodnih za poljoprivrednu proizvodnju (električna energija, gas…), da se poveća kvota plavog dizela po poljoprivrednom gazdinstvu i da mu se snizi cena, da se PDV ostavi malim proizvođačima mleka…

– Poljopriveda nikad nije ništa dobila, pa ni sada. Kada god je neko ratno stanje, a i ovo je kao ratno stanje, seljaci su uvek nagrabusili. A izgubili su poverenje u one koji su odgovorni za agrar. Ako hoćete da pomognete seljaku to mora da bude konkretna mera i on mora da vam veruje. Niko normalan ne veruje ovim likovima. Pandemija je opasna, to je jasno svima, ali seljaci sada, u vreme velikih poljoprivrednih radova ispaštaju zbog neozbiljnih građana koji sede na kafi po tri sata, zbog onih koji ne znaju šta znači biti po 40 sati u traktorskoj kabini koja propušta prašinu – kaže za VOICE poljoprivrednik iz Kragujevca Aleksandar Babić.

Osvrćući se na paket ekonomskih mera on ocenjuje da je po onome što su članovi Vlade predstavili očigledno da se „u sred pandemije ponašaju kao da smo u izborima“.

Odgovarajući na pitanje zašto nema zahteva poljoprivrednika, kao recimo u Hrvatskoj, on naglašava da je kod nas „uvedeno vanredno stanje koje je vrlo opasno za svaku živu reč i da su ljudi u strahu“, ali da inače poljoprivredna udruženja više nemaju tu snagu i ne pokušavaju da dignu glas u odbranu interesa seljaka.

-Razumem da je vanredno stanje i trebalo je da bude uvedeno jer je ovo jako opasna stvar. Ali, situacija je među udruženjima svakako takva da nema više ko šta da kaže. Najpre, sva udruženja su državna, nema konstruktivne opozicije u toj sferi. Drugo, i ako nešto predlože, ko će da ih sluša – ukazuje Babić. – Kada je o merama za poljoprivrednike reč poštenije bi bilo da su nadležni izašli i rekli da nema para za nas, da se snalazimo kako znamo i umemo, a ovako se samo stvara panika i odložena nada.

Dodaje da je nerealno očekivanje da će pomenuta e-platforma za trgovinu ili prelevmani značajnije pomoći poljoprivredi u kojoj se za dva-tri meseca očekuje još teža situacija. Pita se kako poljoprivrednik od 60 godina koji nema kompjuter i koji misli o tome kako da proda prase po 160 dinara kilogram jer više ne može da ga hrani, da ode na e-platformu.

-Naravno da treba da nam daju subvencije, i to ne 5.200 dinara po hektaru nego da nam vrate 14.000 dinara koliko smo imali. Plavi dizel se tražio i bez ovoga, redovna isplata podsticaja i povoljni krediti bi trebalo da se podrazumevaju i van krize izazvane pandemijom virusa korona. Ali od toga ništa neće biti – uveren je Babić.

Slađana Gluščević (VOICE) 

Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!