Pokrajinska vlada usvojila je žalbu Nebojše Petrića, direktora u preduzeću Promist i stvarnog vlasnika kompanije Galens, na rešenje građevinskog inspektora kojim se ovom novosadskom biznismenu nalaže obustavljanje daljih radova na putu kroz brdo Kesten, unutar Nacionalnog parka Fruška gora.

Reč je o putu od manastira Rakovac, kroz iskrčenu šumu, do imanja Petrićeve supruge Sanje, ograđenog vidikovca sa pogledom na Novi Sad, na kojem je planirana izgradnja apartmana za turiste. Pokrajinski građevinski inspektor je pre tačno godinu dana naredio Petriću, kao investitoru, da obustavi dalje izvođenje radova i da u roku od 60 dana ukloni započetu izgradnju puta širokog oko sedam metara, nasutog tucanikom i delom betoniranog.

Petrić se na to rešenje žalio i Pokrajinska vlada mu je žalbu usvojila prošle nedelje, a rešenje inspektora kao nezakonito poništila. Rešenje inspektora poništeno je iz formalnih razloga – prema Vladi ono je nezakonito zato što inspektor nije napravio poseban zapisnik o održanoj usmenoj raspravi i dostavio ga suvlasnicima na parceli, između ostalih i Petrićevoj supruzi. S obzirom na to da je rešenje inspektora poništeno, ovaj biznismen sada može nesmetano da izvodi dalje radove na putu, do eventualnog novog rešenja inspektora.

Podsetimo, kao što je VOICE u nekoliko navrata pisao, aktivisti koji se zalažu za očuvanje Fruške gore i stanovnici Rakovca i okolnih mesta ukazivali su na to da Petrić nezakonito betonira put, seče hrastovu šumu i ugrožava biljni i životinjski svet u nacionalnom parku. Apelovali su na nadležne da to spreče, a kao jednog od organa koji su aminovali nedozvoljenu gradnju navodili su Pokrajinski zavod za zaštitu prirode jer manastiru Rakovac, vlasniku šume, izdao uslove zaštite prirode za izgradnju tvrdog puta od tucanika na trasi postojećeg šumskog puta.

Međutim, stari Gugl snimci, tvrde aktivisti, pokazivali su da na toj, sada izbetoniranoj trasi, šumskog puta nikad nije ni bilo. Kako su se uverili novinari VOICE, radovi na spornom putu, od manastira Rakovac do Petrićevog imanja, izvođeni su prošlog proleća, u vreme vanrednog stanja i zabrane kretanja. Javnosti tada nije bila dostupna informacija o tome ko gradi put kroz Nacionalni park jer nije bilo table o izvođenju radova, početku i završetku tog posla, za koje potrebe se put pravi… Međutim, rešenjima građevinskog inspektora i Pokrajinske vlade potvrđeno je pisanje VOICE-a da je investitor biznismen Nebojša Petrić. Pokrajinski građevinski inspektor ustanovio je da se radovi na putu kroz Kesten izvode bez građevinske dozvole.

Banovina sad kaže da dozvola ne treba

„U postupku je utvrđeno da je pokrajinski građevinski inspektor, na osnovu naloga za inspekcijski nadzor 25. septembra 2020. godine, obavio vanredni terenski inspekcijski nadzor na licu mesta u Nacionalnom parku Fruška gora. Inspekcijskom nadzoru je prisustvovao investitor Nebojša Petrić iz Novog Sada, suprug Sanje Petrić, suvlasnice i vlasnice na delu nadziranih parcela na kojima se gradi predmetni put, kom je tom prilikom uručen poziv za usmenu raspravu zakazanu za 1.oktobar 2020. godine“, naveo je građevinski inspektor i konstatovao da je započeta izgradnja puta u useku širine 6,5 do 7,5 metara, koji je nasut tucanikom, sa betonskim zastorima.

U rešenju se dalje navodi da se usmenoj raspravi Petrić uredno odazvao i da je izjavio da je on investitor radova na rekonstrukciji postojećeg šumskog puta, da su radovi izvedeni u periodu od marta do maja 2020. godine bez građevinske dozvole, s obzirom na to da je smatrao da mu ona nije potrebna za tu vrstu posla. Usmena rasprava zapravo je sporan, formalni momenat u ovom postupku jer je rešenje građevinskog inspektora poništeno

Postojao odranije ili ne, put betoniran iz ličnog interesa

Kroz ceo dokument Vlade Vojvodine provlači se tvrdnja da je put i ranije postojao iako aktivisti snimcima iz 2018. i 2019. godine pokušavaju dokazati da ga tu nije bilo. U rešenju Pokrajinske vlade stoji obrazloženje iz Petrićeve žalbe da on ne zna ko je i kada izveo radove na izgradnji nekategorisanog puta, te zbog toga nije mogao biti obavezan na uklanjanje nečega što nije ni izgradio.

„Za sve investicije na nekategorisanim putevima nadležna je lokalna samouprava, u konkretnom slučaju, Opština Beočin. Evidentno je, međutim, da ona nije izdvojila sredstva za rekonstrukciju, održavanje i zaštitu nekategorisanog šumskog puta, a da navedeni šumski put postoji već duži vremenski period, što je evidentno iz stanja u katastru. Kako beočinska opština nije imala predviđena sredstva za ovu namenu u budžetu, Nebojša Petrić, suprug Sanje Petrić, suvlasnik i vlasnik na delu nadziranih parcela, imao je interes da ličnim sredstvima pomogne održavanju postojećeg šumskog puta“, naveo je Petrić u žalbi.

Pomenimo, Sanja Petrić je na svoje ime kupila 205 parcela na Fruškoj gori i njenim obroncima. Placeve je pazarila najvećim delom od privatnih lica i za kratko vreme došla je u posed desetina hektara. U beočinskoj opštini kupovala je najviše, čak 122 parcele.

Potom je, na brdu Kesten, u blizini manastira Rakovac, ogradila posed od nekoliko desetina privatnih parcela, par državnih i deo parcela koje su restitucijom vraćene Eparhiji sremskoj. Uglavnom je reč o poljoprivrednom zemljištu, njivama lošijeg kvaliteta, pašnjacima… Državno poljoprivredno zemljište koje je sada u sastavu Petrićkinog imanja, opština Beočin, to jest Ministarstvo poljoprivrede dali su u dugoročni zakup firmama koje su povezana lica sa kompanijama Sanje i Nebojše Petrić. Ograđivanjem poseda onemogućen je pristup izvoru Neven pa se na njemu više ni životinje ne mogu napajati. Ogradom je, s druge strane, blokiran javni, nekategorisani put koji vodi do žute planinarske staze. Aktivisti koji se zalažu za očuvanje Fruške gore zbog toga su protestovali i pokretali postupke ali do sada se sve odvijalo u korist Petrića.

Slađana Gluščević i Miloš Katić (VOICE, arhivske fotografije)