U poslednjem objavljenom izveštaju o stanju životne sredine u Srbiji, za 2022. godinu, Agencija za zaštitu životne sredine navodi Ustavom zagarantovano pravo na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o stanju životne sredine kao načelo od kojeg u svom radu ne odstupa. Aktivnosti prikupljanja podataka, njihove obrade i izveštavanja Agencija sprovodi “kako bi se podržala politika zaštite životne sredine u Republici Srbiji”. Istovremeno, iz pojedinačnih izveštaja koje objavljuje o stanju kvaliteta vazduha, površinskih voda ili upravljanja otpadom, saznajemo da nam je životna sredina zagađena, što je jasan pokazatelj da je politika zaštite životne sredine u zemlji Srbiji deklarativnog karaktera. Najslikovitiji primer je upravljanje otpadom.

STANJE STVARI

Sagledavanje pravog stanja životne sredine je preduslov za plansko upravljanje otpadom. Zakonom o upravljanju otpadom propisano je da je svaka lokalna samouprava u obavezi da razmatra izveštaj o realizaciji lokalnog plana upravljanja otpadom jedanput godišnje i da izveštaj dostavi nadležnom organu autonomne pokrajine, Ministarstvu i Agenciji. Rok za unos podataka iz Godišnjih izveštaja u Informacioni sistem Nacionalnog registra je 31. mart tekuće godine za prethodnu godinu.

Da se zakon ne sprovodi, čitamo upravo iz Agencijinog izveštaja o upravljanju otpadom u Republici Srbiji za period 2011–2022: “Samo pet opština realno radi analizu količina i sastava otpada”; “Za lokalne samouprave koje nisu izvršile svoju obavezu izvršena je procena”; “Može se zaključiti da su ti podaci nerealni”; “Otuda su svi podaci koji se sintetizuju iz godišnjih izveštaja krajnje nepouzdani”.

Ove i slične rečenice iz izveštaja dokaz su da vlast zapravo ne interesuje stanje životne sredine. Stoga ne treba da čudi nepoverenje građana Srbije u mehanizme za potpunu primenu postojećih zakonskih akata kada je reč o upravljanju otpadom – na primer, potencijalnim jalovištem u Jadru.

Prema istraživanju Ekološkog centra Stanište iz Vršca, 2022. godine svega 40 od 145 opština i gradova imalo je važeće planove upravljanja otpadom. Međutim, samo je Grad Beograd imao usvojen izveštaj o sprovođenju plana na svojoj teritoriji.

“Nameće se logično pitanje: kako upravljati onim što se ne meri i ne prati”, kaže za “Vreme” Dejan Maksimović iz Eko-centra Stanište naglašavajući da se “sistem upravljanja otpadom mora tretirati kao ulaganje u zdravlje ljudi”. Maksimović objašnjava da su upravo zbog nerazvijenog sistema upravljanja otpadom niski troškovi koje građani imaju za odnošenje otpada i dodaje: “Ono što se u ovoj računici ne uzima u obzir jesu naknadni troškovi – za lečenje ljudi i uklanjanje divljih deponija.”

IMA KO, ALI NEĆE

Da vlast na svim nivoima, u dužem vremenskom periodu, ne pridaje dovoljno značaja planiranju i zaštiti životne sredine, vidimo iz daljeg praćenja zakonom propisanih obaveza. Naime, Skupština AP Vojovdine je u obavezi da jednom godišnje razmatra i usvoji izveštaj o realizaciji regionalnih i lokalnih planova upravljanja otpadom na svojoj teritoriji i dostavi ga Agenciji i nadležnom ministarstvu. Na kraju, izveštaj o upravljanju otpadom na teritoriji Republike Srbije sastavni je deo Agencijinog izveštaja o stanju životne sredine, koji se svake godine podnosi Skupštini Srbije na razmatranje i usvajanje.

Iz Skupštine AP Vojovdine smo na zahtev da nam pošalju usvojene izveštaje o stanju životne sredine od 2009. godine naovamo (od kada je zakonom propisano njihovo godišnje razmatranje i usvajanje), dobili odgovor da Skupština APV nije u posedu traženih dokumenata jer “od ovlašćenog predlagača nije primila materijal u skladu sa čl. 74 Zakona o upravljanju otpadom, koji bi mogao biti razmatran na sednici Skupštine AP Vojovdine”. Uvidom u poslovnik rada Skupštine APV, saznajemo da su ovlašćeni predlagači “svaki poslanik, nadležni odbor, poslanička grupa, pokrajinska vlada, jedinice lokalne samouprave sa teritorije APV, najmanje 10.000 birača iz Vojvodine ili pokrajinski Zaštitnik građana – ombudsman iz svoje nadležnosti”. Dakle, ima ko, ali neće.

Takođe, iz Skupštine APV su nas uputili da su informacije koje se odnose na stanje upravljanja otpadom sadržane u godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta životne sredine, koji donosi Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine (Sekretarijat). Pitali smo Sekretarijat na koje se podatke oslanja kada radi godišnje izveštaje o stanju životne sredine. Obrazlažući da je po zakonu nadležni organ autonomne pokrajine dužan da tromesečno šalje Agenciji podatke za izradu godišnjeg izveštaja koji se kasnije usvaja u Skupštini Republike Srbije, iz Sekretarijata su nam odgovorili da osim izveštaja koji sadrže podatke monitoringa vazduha i buke (a koji oni vrše), Agenciji dostavljaju i “druge podatke u ostalim oblastima zaštite životne sredine”, koje prikupe vršeći poslove iz svoje nadležnosti. Koji su to tačno podaci i na koji način su prikupljeni – što je u osnovi i bilo naše pitanje – i dalje ne znamo.

Ono što znamo je da čl. 77 Zakona o zaštiti životne sredine propisuje da godišnji izveštaj Agencije mora da sadrži podatke o stanju i promenama stanja u životnoj sredini koji su dobijeni praćenjem odgovarajućih indikatora. Proverili smo: na Nacionalnoj listi indikatora zaštite životne sredine nalazi se i oblast otpada.

“U svim oblastima, pri izradi Izveštaja o stanju životne sredine, podaci se prikupljaju na osnovu zakonske obaveze dostavljanja podataka Agenciji”, stoji u odgovoru koji smo dobili iz Agencije. Ipak, kako kažu, za potrebe izrade izveštaja, osim sa državnim organima i stručnim organizacijama, imaju i “stalnu komunikaciju sa lokalnim samoupravama u cilju sprovođenja lokalnog monitoringa životne sredine” radi “sveobuhvatne, relevantne i ažurne ocene” njenog stanja.

“Na sednici Skupštine opštine Stara Pazova, održanoj 10. septembra 2024, svi odbornici iz redova SNS su glasali za usvajanje izveštaja o budžetu za 2023. godinu, kojim je nula dinara bilo opredeljeno za upravljanje otpadom i nula za zaštitu prirode”, kaže za “Vreme” dr hemijskih nauka Stanislava Gorjanović, odbornica Pokreta za zdravu Pazovu. “A od 2020. nemamo važeći Plan upravljanja otpadom, niti je prethodni bio sproveden”.

DIVLJANJE DIVLJIH DEPONIJA

Gorjanovićeva naglašava da je u istoj toj 2023. godini, prema podacima iz izveštaja Agencije o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, srednja godišnja vrednost čestica PM10 u pazovačkoj opštini bila iznad zakonom propisanih 40 mikrograma po metru kubnom i postavlja pitanje kako ovo zagađenje utiče na decu: “Da li će se naša lokalna samouprava baviti ovim problemom ili će graditi avantura-park sa pogledom na nesanitarnu deponiju koja se puši 24/7, a zimi postaviti led na trgu, da omogući deci da se ‘besplatno’ nadišu u najzagađenijem delu godine?!”.

U “Izveštaju iz senke za poglavlje 27” za period januar 2021 – mart 2022, stoji da “nepoštovanje Zakona o upravljanju otpadom i pratećih propisa nije adekvatno sankcionisano i sprečeno, posebno kada je reč o jedinicama lokalnih samouprava koje su nadležne za upravljanje komunalnim otpadom, a koje u velikom broju, bez ikakvih posledica, nastavljaju s dugogodišnjom praksom ignorisanja propisa. Posledica je gomilanje otpada na divljim i nesanitarnim deponijama i sve veće zagađenje životne sredine”.

“Čak i da neka lokalna samouprava bude kažnjena zbog nepoštovanja Zakona o upravljanju otpadom, kaznu će platiti iz budžeta – dakle, novcem građana”, kaže za “Vreme” kaže advokat Sreten Đorđević, specijalista za ekološko pravo.

Iz eko-centra Stanište upozoravaju da je neodgovornost nadležnih u dužem vremenskom periodu urušila sistem zaštite životne sredine i stavila ga na margine političkih prioriteta. U cilju unapređenja stanja u toj oblasti, predlažu da nadležno ministarstvo i pokrajinski Sekretarijat uslove učešće opština i gradova na konkursima koje raspisuju za sufinansiranje postojanjem lokalnih programa i planova koji se odnose na zaštitu životne sredine. Takođe predlažu da Narodna skupština pravno propiše primenu Arhuske konvencije i obezbedi suštinsko a ne samo formalno učešće javnosti u postupku izrade planova zaštite životne sredine i izveštavanju o sprovedenim planovima, na svim nivoima vlasti.

(Vreme, foto: Autonomija)