Slučaj četiri medijske kuće – Insajdera, B92, Prve i N1 – koje nisu puštene na događaj u Ruski dom, kojem su između ostalih prisustvovali predsednik Srbije i srpski šef diplomatije slikovito govori o postojanju favorizacije medija u Srbiji. Ni zajednica Slovaka nije imuna na ovu „bolest“.

Kako prenosi Insajder, na zahtev novinara da objasne zbog čega su pojedini mediji diskiminisani iako srpski zakon izričito brani diskriminaciju medija, ataše za štampu ambasade Rusije Jurij Pičudin rekao je „da su ograničeni kapaciteti u Ruskom domu i da su pozvani samo mediji koji su već izveštavali o izgradnji hrama Svetog Save“. Na pitanje novinara Insajdera, kako je moguće da ne puste ni televizije sa nacionalnom frekvencijom koje su izveštavale o gradnji hrama, ataše za štampu je ponovio da su kapaciteti ograničeni i da je “tako kako je“.“

Favorizacija medija dovodi do kršenja prava slobode javnog informisanja, kao i do razvoja nelojalne konkurencije u medijima. Ova pojava se manifestuje kroz situacije u kojima se konkretni mediji pozivaju a neki ne pozivaju na događaje, medijima se od organizatora ili zvaničnika dozvoljava, odnosno zabranjuje praćenje događaja, kao što je bilo u već pomenutom slučaju.

I selektivno pružanje (čak i nepružanje) informacija od javnog značaja mnogim lokalnim, regionalnim i nacionalnim medijima, kao što je nedavni slučaj sa kikindskom RTV VK, koja je bila primorana da vrati dozvolu Regulatornom telu za elektronske medije, pa čak i selektivno dodeljivanje donacija i finansiranja projekata predstavlja vid nezakonite favorizacije medija. I to nije problem od juče.

Favorizacija medija u zajednici Slovaka u Vojvodini

Neke društvene bolesti se stvarno šire brzinom i jačinom širenja kancera. Tako je i pojava favorizacije medija sa viših državnih nivoa, brzo stigla do nižih, odnosno do društveno-političkih i medijskih struktura nacionalnih zajednica. I to se nije desilo preko noći.

Pre više od godinu dana, tačnije 19. septembra 2015, u Kisaču osnivaju slovačku političku stranku „Slovaci napred!“ (SN), ali pozivnicu na konstitutivnu sednicu dobijaju samo pojedini mediji. Ne i nedeljnik na slovačkom jeziku „Hlas ljudu“ sa tradicijom dugom 72 godine, koji na neki način predstavlja slovački javni servis u domenu štampanih medija. Ipak, ovaj nedeljnik objavljuje kratku vest o nastanku nove, tada pete po redu, političke partije Slovaka u Srbiji.

Posle šest meseci od osnivanja ove partije u razgovoru za „Hlas ljudu“ (razgovor je vodio novinar Juraj Bartoš) sa predsednikom SN Pavelom Surovim, publikovanim 12. marta 2016. u print izdanju, na novinarsko pitanje zašto na konstitutivnu sednicu nije pozvana redakcija „Hlas ljudu“, Surovi odgovara:

– Imali smo razloga za to, jer u prošlosti je bilo neobjektivno (pisano), naše izjave nisu objavljivane, bili smo optuživani, tako da … Kada bi bili korektni novinari i kada u startu ne bi bili protiv, možda bismo drugačije uradili. Imamo pravo da pozovemo ili ne pozovemo.

Ali tu se priča ne završava. Nastavak dolazi na Dan primirja u Prvom svetskom ratu (11. novembra 2016.), kada pomenuti gospodin u ulozi direktora kulturnog centra (koji je ujedno i pokrajinski poslanik koalicije okupljene oko SNS-a) organizuje konferenciju za novinare na kojoj, između ostalog a u najvećoj meri, reaguje na novinarski komenar objavljen u „Hlas ljudu“, koji se kritički osvrnuo na jedan segment događaja koji je organizovao taj kulturni centar. Na konferenciji za novinare, odnosno jednu novinarku, kritikuju sadržaj, ismevaju i blate autora teksta, ali i celu redakciju. Samo jednu „sitnicu“ treba pomenuti: poziv na ovu konferenciju za novinare „Hlas ljudu“ nije dobio. Samo jedan medij. Favorizacija medija opet na delu. Pa čak i tzv. targetiranje medija i pojednih medijskih profesionalaca, omiljeno u našem društvu.

Ova situacija koja je relativno komplikovana izazvala je puno reakcija, reagovanja, objavljenih i neobjavljenih, puno optužbi na račun redakcije „Hlas ljudu“, koje uglavnom nisu osnovane. Ali u našoj državi to nije važno. Važno je pustiti patku, a lavež pasa, koji je nažalost snažniji od zakona i moralnih načela, poteraće je na vidljivo mesto. Cilj je dostignut: neistomišljenik je ponovo okrivljen. Još malo, pa će biti i obezglavljen. Pravo novinara na objavljivanje tvrdnji i iznošenje stavova i mišljenja je opet dobilo „ćušku“.

Ne zaboravimo na to šta se navodi u Zakonu o javnom informisanju Republike Srbije (član 4):

„Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja, naročito prema njihovoj političkoj opredeljenosti i uverenju ili drugom ličnom svojstvu“.

I tačka. Nastavak sigurno sledi…

(vdv-media.com)