Kampanja srpskog patrijarha protiv direktora škola, koji navodno ometaju izvođenje verske nastave, krunisana je sastankom članova Sinoda SPC-a sa autokratom Aleksandrom Vučićem i proruskim članom predsedništva BiH Miloradom Dodikom. Sastanak bi se mogao oceniti kao hard core susret, s obzirom da je glavna tema bila trenutno stanje vazda ugroženog srpstva.
Vučić je srpske vladike obavestio o toku razgovora koji se „pod okriljem Evropske unije vode o Kosovu i Metohiji“, stanju u zemlji i na Kosovu, kao i međunarodnoj poziciji Srbije. A Dodik je vladikama raportirao o stanju u njegovom sektoru nadležnosti i „svim teškoćama sa kojima se srpski narod suočava zapadno od Drine“. Teškoće su – žargonski rečeno – vekovne, bar dok ne stignu Putinovi Rusi, čim probiju front u Donbasu.
Imale su i vladike na čelu sa Porfirijem šta da saopšte srpskim vođama. Za njih je neophodno postojanje nacionalnog jedinstva i očuvanje „vitalnih interesa srpskog naroda u celini“. Ništa se ne pita srpski parlament, političke stranke, medijska javnost – vladike i diktatori određuju celini naroda šta im je u interesu. I ma kuda bežali u potrazi sa srećom i boljitkom, od SAD-a do Kine i Novog Zelanda, Srbi ne mogu pobeći od sabornog pogleda velike srpske braće: pravoslavnih vladika, Vučića i Dodika. Srpski totalitarni narativ pretenduje da kontroliše Srbe ma gde se po belom svetu skućili. Ministar policije Vulin na tome predano radi, za njega je Vučić predsednik „svih Srba“.
Nastava veronauke je takođe u interesu srpskog naroda. Stoga su episkopi izrazili zabrinutost za „poziciju veronauke u srpskom prosvetnom sistemu i zatražili podršku od predsednika Srbije kako bi pozicija države po tom pitanju bila promenjena“. Šta sada ovo može značiti i šta vladike pokušavaju? Šta država treba da uradi, odnosno šta bi autokrata vladikama trebao darivati? Kakvu povlasticu? Da, baš tako, radi se o povlasticama koje bi vladike dobile od države. Direktori se ovde nisu spominjali, iako je patrijarh svoju kampanju počeo napadom na njih. Sada oni više nisu problem. Problem je pozicija veronauke u prosvetnom sistemu i pozicija države koja se po tom pitanju, smatraju članovi Sinoda SPC-a, mora promeniti.
Imamo dve pretpostavke. Prva, da je patrijarh tražio da se veronauka vrati u status obaveznog izbornog predmeta, a ne kao što je sada – odlukom ministarstva prosvete iz školske 2021-22 – nastavni program. Druga, da je patrijarh tražio da veronauka postane obavezan predmet – kao što je u RS-u od 1992, otuda i Dodik na sastanku – s tim da se zakonski da pravo vladikama da postavljaju i smenjuju (zapošljavaju i otpuštaju) veroučitelje po svom nahođenju. Odnosno da se „prava“ Sinoda SPC-a prema Bogoslovskom fakultetu imaju proširiti na sve eparhije, to jest na osnovne i srednje škole koje se nalaze na području eparhijskih crkvenih jedinica. Ispunjenjem drugog zahteva, u potpunosti bi se uklonila mogućnost da direktori ili drugi nadležni organi, „ometaju“ izvođenje verske nastave.
Kampanji su se apelom pridružili i veroučitelji Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke. Oni smatraju da je verska nastava stavljena u nepovoljan položaj u školskom sistemu Republike Srbije na osnovu Pravilnika ministarstva prosvete iz 2008. godine. Ali takođe navode i da direktori „obeshrabruju i sprečavaju“ učenike i roditelje u izboru verske nastave. Čime se krše „Ustavom i Zakonom zagarantovana prava“ građana na slobodu veroispovesti i „pravo da vaspitavaju decu u skladu sa svojim uverenjima“. Veroučitelji su zabrinuti da ovakav odnos prema veronauci vodi ka njenom ukidanju i „gubitku posla svih nas“.
Kad god treba odbraniti materijalne interese crkvenih struktura, sledi buka i pozivanje na prava, ustavnost i zakonitost. Pre neku godinu u Crnoj Gori, kada se litijama branila crkvena imovina, sada u Srbiji, kada hiljade veroučitelja treba zbrinuti. Van toga, sveštenstvo i veroučitelji ne mare da li se građanska prava grupa i pojedinaca poštuju ili se krše. Što bi pre ukazivalo na to da se funkcija prava – i pored ustavne retorike – u suštini doživljava kao sistem za obezbeđivanje privilegija.
A Vučić sastanči sa svima, bilo da su u pitanju radnici Fijata, bilo da su vladike SPC-a, obećavajući svakome prema potrebi: nekima prava, nekima povlastice.