Prilikom martovskog susreta patrijarha Porfirija sa Emanuelom Žiofreom, šefom delegacije EU u Srbiji, srpski patrijarh je rekao da se SPC ne pronalazi u oceni Evropskog parlamenta gde se kaže da Rusija preko SPC-a destabilizuje Zapadni Balkan, jer srpska crkva promoviše Rusiju kao „zaštitnika tradicionalnih porodičnih vrednosti“. Međutim, 6 meseci nakon tog susreta, patrijarha Porfirija zatičemo upravo na takvom poslu. Zato što je u roku od svega par dana najpre uručio visoko crkveno odlikovanje autoritarnom mađarskom premijeru i ruskom savezniku Viktoru Orbanu, da bi zatim izdao i saopštenje protiv održavanja EuroPridea u Beogradu. Oba poteza patrijarh je obrazložio zaštitom tradicionalnih vrednosti. Sa Žiofreom se izgleda desio formalni nesporazum. Naime, srpskom patrijarhu nije potreban ruski mentor da bi zagovarao ideologiju tradicionalnih vrednosti: ova desničarska demagogija odgovara njegovom vlastitom svetonazoru i zvanična je ideologija SPC-a.
Uručujući Orbanu orden Svetog Save prvog stepena, patrijarh Porfirije je rekao da svaki pojedinac i zajednica žive u skladu sa svojim sistemom vrednosti. Na osnovu njih oni organizuju svoj privatni, društveni i kulturni život, i grade odnose sa drugima i drugačijima. Ali smo danas suočeni, nastavlja patrijarh, „sa talasima novih sistema vrednosti koji se neretko agresivno globalno nameću s ciljem da uruše svaki postojeći prirodni i civilizacijski poredak, da uspostave novu paradigmu. U tom vrtlogu, namera je da se poruše identitetski temelji i stubovi pojedinaca i zajednica, da sve postane relativno, krhko i fluidno. Vi se, pak, zalažete za hrišćanski sistem vrednosti koji izvire iz Jevanđelja, koji je Bog ustanovio“. Ljudi su, dakle, prirodno podeljeni na autentične kulturne zajednice, te je zato neprirodno da između njih dolazi do globalističkog mešanja, a autoritarni lideri poput Orbana imaju mandat direktno od Boga da ovom mešanju stanu na put – u pitanju je dobro poznati (fašistički) strah od mešanja rasa.
Orban je jedini političar danas, kaže patrijarh, koji u svom rečniku ima reči kao što su „Bog, vera u Boga, Crkva, duhovnost, hrišćanske vrednosti, jedinstvo svih hrišćana“. A svoju naročitu jedinstvenost mađarski autokrata pokazuje upotrebom reči „duša“ u sintagmi „borba za dušu Evrope“, naglašava Porfirije. Antiglobalistička borba za dušu Evrope uveliko je počela agresijom na Ukrajinu, od strane Porfirijevog i Orbanovog saveznika Putina. Kakva se kulturna politika sprovodi na okupiranim ukrajinskim teritorijama?
Od početka ruske agresije na Ukrajinu u zonama ratnih dejstava oštećeno je i srušeno više od 240 verskih objekata, navodi se u istraživanju ukrajinskog Instituta za verske slobode (IRF) objavljenog krajem juna. Najveći broj uništenih crkava, džamija i sinagoga je u regionu Donjecka (63), zatim u regionu glavnog grada Kijeva (47), iza kojeg slede oblasti Harkova (37) i Luganska (34). Najveći broj srušenih i oštećenih objekata pripada Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi (100), koja se do početka rata nalazila u okviru Moskovskog patrijarhata i koja je zbog podrške patrijarha Kirila ratu proglasila samostalnost.
U istraživanju IRF-a se takođe navodi da se na okupiranim teritorijama otvoreno sprovodi imperijalistička ruska kulturna politika zasnovana na ideologiji „Ruskog sveta“. U sklopu takve politike, ruske okupacione vlasti uklanjaju i uništavaju knjige na ukrajinskom jeziku iz biblioteka, zabranjuju upotrebu ukrajinskog jezika u javnosti i na javnim mestima (na primer u saobraćaju), i nastoje da preuzmu kontrolu nad verskim aktivnostima. Verski lideri se primoravaju da pravdaju rusku agresiju i potčine se verskim centrima u Rusiji, a njihova saradnja je najčešće iznuđena pretnjama i mučenjem. Studija ocenjuje da se agresija nad Ukrajinom od strane ruskih zvaničnika pravda zaštitom pravoslavnih vernika Moskovske patrijaršije i onih koji govore ruskim jezikom, ali da ruska vojska u Ukrajini faktički uništava bogomolje i vernike „bez obzira na jezik, veru i etničku pripadnost“. I zato je svaka verska zajednica u Ukrajini, zaključuje se u izveštaju IRF-a, u „određenoj meri u opasnosti“.
Svoj mučenički identitet SPC je u novije vreme gradila na činjenici da je tokom sukoba na Kosovu 90-ih i u pogromu 2004 – kako se obično ocenjuju tadašnje rušilačke albanske demonstracije – porušeno i oštećeno više sakralnih objekata SPC-a. Na osnovu toga bi bilo logično očekivati da SPC pruži otvorenu podršku verskim zajednicama u Ukrajini i digne glas protiv uništavanja ukrajinskog duhovnog nasleđa. Trebalo bi da isti principi vladaju svuda, jednako na Kosovu i u Ukrajini – ali ne. Umesto toga, SPC jača savez sa pobornicima „autentične kulture“, koji smatraju da druge, neautentične kulture, načete neprirodnim globalističkim pluralizmom treba uništiti.
Ordenom Svetog Save SPC do sada nije odlikovala još samo Redžepa Tajipa Erdogana, nedemokratskog predsednika Turske. Njeno ordenje kiti grudi najpoznatijih autoritaraca i agresora našeg vremena: Putina, Lukašenka, Vučića, Dodika i sada Orbana. Ovim liderima je zajedničko to da su svi otvoreni ili prikriveni neprijatelji Evropske unije, liberalnih sloboda, ljudskih prava i demokratije. Neuvažavanje prosvetiteljske tradicije, snažna povezanost sa nacijom i nacionalizmom, težnja ka kolektivizmu čine unutrašnje faktore u samom pravoslavlju i neminovno ga vuku u savez sa desnim autoritarizmom. Stoga dodela ordena Orbanu i istupanje protiv EuroPridea nisu incidenti već životna utakmica jedne verske tradicije koja je do sada svesno prespavala mnoge ključne progresivne momente evropske civilizacije.
STUPS: Eskalacija