Vanredni profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Vladimir Mihić kaže da je inicijativa da se o njegovoj ulozi na fakultetu tajno glasa u Senatu došla jer misli da je „pojedine članove sramota“, ali i da „pojedini ne smeju da izglasaju njegovo zvanje“. Nada se da naredna izborna zvanja „neće zavisiti od nečije dobre volje“.

Sednica proširenog Senata Univerziteta u Novom Sadu, na kojoj je trebalo da se odlučuje o prigovoru profesora Vladimira Mihića jer nije izabran u zvanje redovnog profesora nakon 24 godine, prekinuta je zato što ju je članica Senata i profesorka sa Akademije umetnosti Bosiljka Zirojević Lečić demonstrativno napustila.

Mihić kaže za N1 da odluka nije u skladu sa zakonom, ali ni pravilima Senata.

„Svi članovi proširenog Senata moraju biti tu da bi se donela odluka… Članovi Senata krše zakon i pravila koje su oni doneli, mesecima unazad. Nisam iznenađen odlukom da se tajno glasa, a svaki pravnik će vam reći da je to nezakonito… Kriju se iza demokratske procedure, iako je jasno da to nije“, naveo je.

Nada se da tu ima „neke sramote da javno odbiju zahtev u zvanje nekoga ko ispunjava uslove“.

„Izgleda da jedan deo Senata ne sme da glasa za moje izborno zvanje, očigledno postoji neko ko je to zabranio i zapratio. Jako dobro znaju i da se mogu pokrenuti sudski procesi za diskriminaciju i kriju se iza papira i odluke. U tom slučaju možemo da tužimo Senat, a ne pojedinačne članove“, objasnio je profesor.

Tajno glasanje, kaže on, ide uvek na štetu kandidata – ne u korist.

Dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Milivoj Alanović izjavio je da će pravnici Univerziteta u Novom Sadu tumačiti situaciju nastalu nakon prekida sednice proširenog Senata, na kojoj je trebalo da bude odlučeno o pritužbi profesora Vladimira Mihića, nakon čega će biti utvrđeni dalji koraci.

„Malo mi je žao pravne službe Univerziteta. Mislim da su stavljeni u nezahvalnu poziciju, oni su u nebranom grožđu, ne znaju kako da razreše situaciju jer se nikada nije desila ovakva situacija na Univerzitetu u Novom Sadu“, dodaje profesor.

Sagovornik N1 objašnjava i da ne postoji adekvatno obrazloženje za njegovu situaciju i to što još uvek nije reizbran za profesora.

„Formalno ne postoji odgovor. Jasno je da piše da odluka nije doneta, samo je konstatovano da se glasalo tajno i koliko je glasova bilo i da odluka nije usvojena. Ali, ta opcija ne postoji u pravilniku. Izveštaj mora da se usvoji ili odbaci, ili vrati Izbornom veću. Ne samo da je obrazloženo nezakonito, nego apsolutno ne postoji obrazloženje. Moj advokat traži da se javno kaže šta se dešava i da mora jasno pisati zašto je izveštaj odbačen, a mislim d se to neće desiti jer ne postoji nijedan razlog“, istakao je on.

Podneo je i, kaže, pritužbu pokrajinskj inspekciji, koja, kako tvrdi, i mesec dana kasnije nije postupila po njoj. Sledeći korak mu je – sud.

Istakao je da je fakultet u ozbiljnom problemu.

„Nadam se da će Senat usvojiti moj izbor i da ćemo nastaviti da radimo. Nadam se da neće otvoriti Pandorinu kutiju da sada svako izborno zvanje zavisi od dobre volje članova akademske zajednice, a ne uspeha kandidata. To je opasno za univerzitet. Filozofski fakultet je u ozbiljnom rasulu i tu najveću odgovornost mora snositi uprava. Država otvoreno radi protiv državnih fakulteta, to vidimo i na primeru DUNP, Filozofskog u Nišu, preko beogradskog Filozofskog koji trpi udare„, istakao je.

Kako je do ovoga došlo

Dekan DIF-a u Novom Sadu Patrik Drid podneo je prigovor na reizbor Mihića, iako je Komisija odbacila prigovore, navodeći da su primedbe „akademski nerelevantne“. Odluka o reizboru je potom došla do Senata, ali je Drid tokom aprila zahtevao da se tačka skine sa dnevnog reda, tražeći raspravu čime je odlučivanje bilo prolongirano.

Drid je ponovo podneo prigovor, navodeći kao razlog „javno delovanje profesora Mihića u vidu podrške blokada“. Mihić kasnije nije reizbaran u zvanje redovnog profesora. Mihić je odluku ocenio kao nezakonitu, navodeći da nije u skladu sa Statutom.

Pokrenuo je pravnu borbu pri pokraijnskoj inspekciji, tražio da se poništi odluka i vrati Senatu na ponovno odlučivanje. Senat sada ima zakonski rok od 30 dana da odluči o pritužbi.

U januaru je bez posla ostala Jelena Kleut, iako ispunjava uslove. Kleut je pokrenula pravnu borbu, tvrdeći da je odluka politički motivisana zbog podrške studentima.

(N1, foto: Autonomija)