Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Vladimir Kostić ocenio je da je „verovatno jedan od indikatora puzajuće autokratije trenutak kada vođa bez posrednika (ovde mislim na institucije sistema) počne direktno da komunicira sa narodom i donosi odluke koje su tuđa odgovornost i delokurg“.

„Hana Arent slikovito primećuje da se zapravo ‘radi o izopačenju egalitarizma jer preti svima kao pođednako nebitnima'“, naveo je Kostić u autorskom tekstu za novi broj nedeljnika NIN.

On je primerima ilustrovao segment naše svakodnevice koji je „pojednostavljeno nazvao ‘nepodnošljivom lakoćom’ neposednog, direktnog vršenja vlasti“.

Kako kaže, „slika prikazuje meštane sela koji, nedvosmisleno s pravom, traže da im se asfaltira ulica, ali uz krajnje jednostavan uslov: ‘Ko nam ga bude obezbedio (misli se na asfalt) dobiće naš glas'“.

„Suviše je komotno optuživati ove ljude da su svoju građansku i demokratsku dimenziju razmenili za nešto što im je potrebno u svakodnevnom životu – pre će biti da su prepoznali prečicu. Ali, tu je zamka, jer su pored njenog prepoznavanja i prihvatanja, uporedo time i glasali za trajnost prečice, bez obzira na to ko im ispunjava želje i činjenice da time i nehotice postaju druga strana istog novčića“, naveo je Kostić.

Ukazao je da se „najčešće, upravo i traži susret sa konkretnom osobom za koju se veruje da je u stanju da željeno i isporuči, uz prenebregavanje institucija i desetina onih koji su u nomenklaturi odgovorni“.

On je uputio i dve „sugestije“, a to je da se pokuša s institucajama i da „promovišemo pristojnost“, uz opasku „ako nije prekasno“.

Akademik je u autorskom tekstu upitao „kako bi bilo da što je pre moguće manje personalizujemo politički prostor i po ko zna koji put pokušamo sa institucijama (državnim i nedržavnim)“?

„Naravno, u nezaobilazne institucije spadaju i (koliko je to moguće) slobodni mediji“, poručio je Kostić.

(Beta, foto: N1)