Ako ste Stiv Benon i skloni da učite, nauk tek održanih izbora za Evropski parlament bi morao biti da ne znate baš mnogo o Evropi. Jeste, Salvini je dobro prošao u Italiji, ali su se demokrati oporavili. Le Pen je dobila više glasova i poslanika od Makrona, ali manje nego pre pet godina. I svakako ne može da pobedi ni na parlamentarnim niti na predsedničkim izborima. Slično je sa Faražom u Britaniji, jer nije povećao podršku, uprkos veoma niskoj izlaznosti. I to je otprilike to. Tu su naravno Orban i Kačinjski i niska izlaznost u malim bivšim socijalističkim zemljama, ali one svakako neće promeniti Evropsku uniju.
Izgubili su konzervativci i socijalisti, a dobili na snazi zeleni i liberali. Uz značajno veću izlaznost, što je verovatno najznačajniji ishod ovih izbora. To će svakako otežati izbor članova Komisije i svih ostalih ključnih položaja u Uniji. Važnije od toga, ishod izbora bi trebalo da podstakne reforme, od kojih zapravo i zavisi opstanak Evropske unije.
Prvi komentari ukazuju na rascepkanost Parlamenta. Ali to bi zapravo trebalo da je očekivano budući da je reč o proporcionalnom izbornom sistemu. U njemu, koalicije se sklapaju posle izbora, a ne pre njih, kao u slučaju većinskog izbornog sistema. Ovo ponekad buni posmatrače britanskih izbora, jer bi Brexit stranka, da je reč o većinskom izbornom sistemu, koji se koristi u Engleskoj, osvojila ubedljivu većinu, recimo u Westminsteru. Dok, zapravo, rezultati, posebno ako se uzme u obzir niska izlaznost, gorove o podršci većine članstvu Ujedinjenog kraljevstva u Evropskoj uniji.
Konačno, ostavivši detalje za kasnije, relativni neuspeh socijalista i konzervativaca ukazuje na probleme sa kojima se suočavaju stranke sa klasnim i nacionalnim programima. Socijalisti nisu dosledni internacionalisti, dok nacionalisti, umereni ili ne, teško međusobno sarađuju. Tako da socijalna Evropa i Evropa nacija, ili obe zajedno, nemaju šta da ponude evropskim reformama. Verovatno mogu da ih zaustave, što je ključni izazov za čitav proevropski pokret.
STUPS: Bestijarijum