Kakvo je trenutno stanje našeg obrazovanja i šta iz njega dobijamo?

Svaki tre?i gra?anin ima samo osnovnu školu, ili ni toliko! U pogledu matemati?kih, ?itala?kih, nau?nih sposobnosti i sposobnosti za rešavanje problema, naša deca zaostaju pola do jedne i po godine u odnosu na vršnjake iz razvijenih zemalja. Tek svaki šesti gra?anin ima više od srednje škole! Ovi podaci su dodatno problemati?ni, jer u njih ulaze i sumnjive kupljene diplome sa privatnih fakulteta.

Naše obrazovanje se presudno obezvre?uje kada ministar prosvete sedi na sednici vlade sa ministrom kojem je akademska zajednica dokazala plagiranje doktorata. Zašto bi se mlad ?ovek edukovao za ovdašnje tržište rada, kada tako nešto glatko prolazi?

Kako vlast namerava da reši probleme obrazovanja? Jednostavno. Sve nadležnosti prene?e se na ministra. Ministar ?e u narednih godinu dana doneti pedeset propisa kojima ?e regulisati srpsko obrazovanje. To je pet dana po propisu. Nacionalni prosvetni savet, koji kao stru?no telo u Srbiji funkcioniše od 1880. godine, svodi se na savetodavca, ?ije savete ministar ne mora da uvaži. Umesto da nadzire zakonitost srpskog obrazovanja, ministarstvo ?e zapravo potpuno njime upravljati. Zato ovo i nije zakon o osnovama srpskog obrazovanja, ve? zakon o njegovoj kontroli. Jer, srpskim obrazovanjem ne?e upravljati prosvetna struka, ve? ministar.

Nema napretka društva bez ulaganja u obrazovanje. Prosvetni budžet za ovu godinu je oko 1,5 milijardi eura. To je 3,65% BDP – a i 9,9% ukupnih rashoda i izdataka budžeta (evropski prosek je 5,1% i 10,6%). Procentualno manja izdvajanja od nas ima Rumunija (2,8% BDP – a), ali u apsolutnom iznosu 4 milijarde eura, dakle 2,76 puta više. ?eška izdvaja 3,8% BDP – a (dakle, skoro kao mi), ali na 4 puta ve?i BDP, pa je ?eški prosvetni budžet 6 milijardi eura. To je cena populizma.

Mi iz budžeta novac dajemo na projekte po kojima Uprava za dijasporu troši stotinjak miliona dinara godišnje na „pove?anje Facebook kontakata sa dijasporom“. Mi smo propisali da sredstva namenjena komunalnoj infrastrukturi i zdravstvu po selima mogu biti preba?ena upravi za saradnju sa crkvama. Crkve i popovi, a ne lekari, ambulante i škole. Kreacionizam, a ne Darvin. Tako budžetom planira ova vlast.

Sopstveni novac dajemo investitorima bliskim vlastima, da otvore nisko kvalifikovana radna mesta, na koja ?e država investitorima podvoditi radnike da tamo u smenama rade za minimalac koji subvencijama zapravo sami pla?amo. Namerom da naš obrazovni sistem „prilagodi tržištu rada“, promovisanjem dualnog obrazovanja u kojem ?e, po nacrtu zakona, deca raditi za pola minimalca, budu?e generacije ?e se trajno zarobiti na nisko kvalifikovanim i slabo pla?enim poslovima. Ve? danas, prema podacima Republi?kog zavoda za statistiku, ispod 40.800 dinara zara?uje 61% zaposlenih. Preko 71.000 dinara zara?uje tek 9% gra?ana. Postali smo upravo onakvi kakvima nas vlast predstavlja u svetu – zemlja jeftine radne snage, sa tržištem rada na kojem ne postoji radno pravo, kao što ne postoji ni nezavisno pravosu?e. Oni koji u Srbiji žele bolje obrazovanje, pla?enije poslove i više od života, nisu briga ove vlasti. Vlast ra?una da to nisu njihovi glasa?i. Prevari?e se, jer siromaštvo prepoznaje svako, bez obzira na obrazovanje. A prepozna?e i krivca za to.

Naša deca zaslužuju priliku da se, ravnopravno sa vršnjacima u razvijenom svetu, obrazuju i za najpla?enije poslove budu?nosti. Besplatno. Srpski budžet mora zacrtati jasan pravac ka obrazovanju kao prioritetu. Deca su nosioci budu?nosti društva. Za besplatne udžbenike i školski pribor potrebno je dodatno izdvojiti samo 0,2% srpskog budžeta. Besplatno obrazovanje za svu decu u osnovnim i srednjim školama u Srbiji je mogu?e i Dosta je bilo ?e se aktivno zalagati za to na svim nivoima. Najpre na izborima u Beogradu, a onda i na svim ostalim nivoima vlasti u državi. To je samo prvi korak. Vrati?emo prosvetnoj struci nadležnost da kreira i vodi srpsku obrazovnu politiku. Sektoru informacionih tehnologija ve? danas nedostaje 30.000 radnika, a naši fakulteti isporu?e stotinjak godišnje. Pove?a?emo broj budžetiranih mesta na studijama ra?unarskih nauka. Naša deca su sposobna i naši informati?ari su ve? cenjeni u svetu. Deca ?e nam ostati kod ku?e i radi?e kvalitetne i dobro pla?ene poslove. Sa njima ne?emo pri?ati preko Skype-a.

Za Srbiju u kojoj ?e naša deca lepo i rado živeti.

(Autor je republi?ki poslanik Pokreta Dosta je bilo)