Evropski parlament je raspravljao o Srbiji koja većinski sumnja u ispravnost pozicije EU prema njoj. Utisak je da je među govornicima dominirala podrška protestima, ali da li je ta podrška prisutna i među onima koji kreiraju EU politike, ostaje da se vidi. Promena odnosa EU prema srpskim vlastima svakako bi bila jedan od indikatora.

Govor koji je održao bivši hrvatski ministar vanjskih poslova, istaknuti socijaldemokrata, gospodin Tonino Picula, čije će mišljenje o stanju u Srbiji biti od uticaja na Evropski parlament, pokazao je o kakvom majstoru zanata je reč: u manje od minut i po, u koliko je morao da se uklopi, obuhvatio je svaku važnu temu. Iz svake rečenice proističu čitave priče. Ovaj udžbenički primer „elevator pitch – a“[1] zaslužuje analizu radi produbljenog uvida u otvorene teme. Ovo je i lekcija o tome kako se komunicira. Pa, krenimo redom, rečenicu po rečenicu, preciznije – temu po temu.

„Tragedija u Novom Sadu potaknula je građanske prosvjede koji su prerasli u široki društveni pokret.“

Rečenica nije izgovorena samo radi uvoda. Poruka je: ovi protesti su bitna nova politička realnost, masovni su i sve društvene grupe su uključene u njih. Evropska komisija će se morati o njima izjasniti. Od tog izjašnjenja zavisiće budući odnos građana Srbije prema EU.

„Razlozi za nezadovoljstvo su povezani sa stanjem vladavine prava, poštivanjem demokratskih standarda i financijskom transparentnosti u Srbiji.“

Kreatorima evropskih politika poslata je poruka da su ljudi u Srbiji ustali u znak podrške nečemu što spada u osnovne evropske vrednosti, te da je okretanje glave od protesta odricanje od tih vrednosti.

„Još jednom iskazujem podršku svim mladim ljudima koji mirno i dostojanstveno zahtijevaju bolju budućnost za svoju zemlju.“

Od političara se traži da ima stav, da je stav vrednosno ispravan i da jasno stane iza njega. Gospodin Picula to još jednom čini, uz poruku građanima Srbije da su vladavina prava i sve druge evropske vrednosti koje protesti promovišu dobre za budućnost Srbije.

„U Srbiji svjedočimo političkoj krizi, a političke krize zahtijevaju politička rješenja.“

Ovo je i poruka nama. Kriza je politička i moraće konačni epilog dobiti kroz institucije političkog sistema (u to spadaju razni izbori, parlamenti, vlade, ministarstva) koje su sada uzurpirane, kao i sve druge institucije. Pod institucijama političkog sistema podrazumevam i političke stranke u koje građani trenutno s razlogom nemaju poverenje i vide ih kao deo problema. To će morati doći na dnevni red, ali sve u svoje vreme.

„Rješenja ne mogu biti protjerivanja građana EU ni neutemeljene optužbe za vanjsko uplitanje.“

Poruka srpskim vlastima je da je strategija izmišljanja stranih neprijatelja radi denunciranja protesta i skretanja pažnje providna. Ako stranog uplitanja ima, ono skoro sigurno ne dolazi sa zapadne hemisfere. Sa protesta se EU zastava proteruje, ali su na njima redovno prisutne zastave ruskih militanata i nacionalista. „Balkanski špijun“ je ipak samo komedija iz perioda SFRJ. Samo naivan veruje da je Severina najveći srpski neprijatelj. Baš kao i Picula.

„Novim izborima, ako do njih dođe, treba prethoditi reforma izbornog sustava u skladu s preporukama OESS-a i Vijeća Europe“.

Ovo je poruka srpskim vlastima da u vanrednim izborima pod trenutnim izbornim uslovima ne traže prečicu iz krize. Picula ukazuje na deficite srpske pseudo demokratije i verujem da nema nikoga u srpskoj opoziciji, osim one koju je formirala vlast, ko se sa njim neće složiti.

„Rješenje nije ni oportunistička interpretacija stabilnosti potpomognuta europskim novcem za infrastrukturne projekte, uz manjak kritičnosti za stanje demokracije. Izvješća Komisije ukazuju na probleme, ali neki evropski lideri hvale napredak.“

Dosadašnji tolerantan pristup EU prema srpskom režimu doživljava poraz. Evropski političari koji tek jednom godišnje u izveštaju napišu poneku kritiku, dok godinama evropskim novcem finansiraju srpski režim, hvaleći se tobožnjom regionalnom stabilnošću (za koju ih naš režim uzgred uspešno blefira), samo beskorisno konzumiraju svoj mandat i probleme ostavljaju sledećoj garnituri birokrata.

„Ako kredibilnom politikom proširenja želimo nove članice, trebamo je jasnije komunicirati i više evropskih sredstava preusmjeriti u jačanje demokratskih institucija i pravosuđe.“

Kritika nije valjana, ako na kraju ne ponudi rešenje. Ako se trenutno Srbija i EU aktivno kreću suprotno jedna od druge, a proklamovani cilj je približavanje radi pristupanja, onda se mora raditi nešto drugo. EU mora iskreno zastupati svoje osnovne vrednosti, one ne smeju imati cenu i ne smeju biti žrtvovane u zamenu za bilo kakav truli kompromis ili kratkoročni politički ili ekonomski cilj.

I tu dolazimo do poente, a svaki školski napisan govor ima efektnu poentu na kraju. Najvažnija stvar koju su kreatori EU politika zaboravili ili oportuno zanemarili, a za koju u Srbiji mahom ne haju, sadržana je u poslednjoj rečenici:

„Europska unija odavno nije samo zajedničko tržište, nego i zajednica demokratskih vrijednosti.“

Bez razumevanja ove rečenice, mi ćemo se beskonačno praviti da se reformišemo, a EU da nas integriše. Ajnštajn je smatrao da je politika teža od fizike, ali je isto tako rekao: „Nikad ne radi ništa protiv savesti, čak i kad to država zahteva“. Stoga samo dosledna privrženost osnovnim evropskim vrednostima može doneti korist i Srbiji i EU.

---

[1] Elevator Pitch: vrsta usmenog obraćanja kada sagovorniku imate vremena da saopštite sve što želite taman koliko traje vaša zajednička vožnja liftom.

(autor teksta je član Predsedništva Vojvođanskog kluba, bivši narodni poslanik i član Odbora za evropske integracije u Skupštini Srbije)

(Autonomija, foto: N1)