Miloš Vučević, koga mediji često apostrofiraju kao premijera, kao da smo Englezi i kao da živimo na ostrvu i u okviru tamošnjeg poretka, najoštrije je osudio napad opozicije na pravni sistem zemlje. Blokada suda je, po njemu, drski udar na pravnu sigurnost. Opozicionim predstavnicima, veli nam predsednik vlade, a baš tako se, i nikako drugačije, zove funkcija na kojoj se on trenutno nalazi, nije stalo ni do činjenica, ni do istine, ni do prava, ni do pravde. Nabrajanje bi se moglo nastaviti i završiti, recimo, pominjanjem ustavnog poretka.

Zapitajmo se, međutim, kako stoji vlada sa pravnom sigurnošću i pravnim sistemom. Evo jednog i to veoma svežeg primera. Pre neki dan smo u medijima pročitali da je vlada donela odluku kojom se nekim zgradama u Beogradu – Generalštab, na primer – ukida status zaštićenog kulturnog dobra, a da tom prilikom nije poštovana ni procedura, a ni razlozi koji su zakonom propisani, a potrebni su za donošenje takve odluke. Zar to nije udar na pravnu sigurnost i pravni sistem? Još gori i opasniji od opozicione blokade suda i tužilaštva! Pošto dolazi od vlade, institucije koja raspolaže efektivnom moći i zadužena je da osigura poštovanje zakona.

Kada vlada krši zakone, obaveza je građana da je na to upozore, a zatim i da zatraže da se takve, nezakonite odluke ponište. Ako vlada odbija takve zahteve, pravo je građana da iskažu svoj revolt. Na različite načine. Pa, i tako što će blokirati rad suda i tužilaštva.

Problem ove vlade je u tome što ona neprestano proizvodi razloge za revolt građana, što protektivna harizma vladara sve više slabi, što režim sve opasnije kašlje i što nezaustavljivo klizi u fazu autodestrukcije. Kada se moralne osnove građanskog pristanka uruše, režim sve više počinje da se oslanja na silu. U tom pogledu naša pažnja mora biti fokusirana na izjavu Ivice Dačića, a ne Miloša Vučevića, sa kojom smo započeli ovaj osvrt. Komentarišući zbivanja ispred novosadskog suda, Dačić je izjavio “kada se izvadi pendrek, nema stajanja”.

Ova Dačićeva izjava se ne može shvatiti drugačije nego najava spremnosti režima da Srbiju uvede u stanje neporetka, dakle nasilja, negacije osnovnih prava i sloboda i sveopšte nesigurnosti. Zato su protesti u Novom Sadu, kao i u drugim gradovima, izuzetno važni. Njima se šalje poruka da građani ne pristaju na despotiju i degradaciju, da su spremni da brane civilne, javne slobode. To su stvari za respekt. I zaslužuju podršku. Masovniju, nego što je to sada.

(Autonomija)