Više zemalja je nagovestilo da želi da bude deo planirane evropske „koalicije voljnih“ da pomogne Ukrajini, izjavio je u nedelju britanski premijer Kir Starmer (Keir), ne navodeći koje su to zemlje, posle sastanka evropskih lidera u Londonu.

Evropski lideri i najviši predstavnici NATO-a i Evropske unije okupili su se u nedelju na samitu u Londonu, koji je dobio na posebnom značaju posle katastrofalne posete ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Vašingtonu ranije ove nedelje.

Iako je Ukrajina bila u fokusu samita, očekivalo se da će razgovori obuhvatiti i evropsku bezbednost u širem smislu, dok raste zabrinutost zbog posvećenosti SAD odbrani Evrope pod predsednikom Donaldom Trampom (Trump)

„Što se tiče koalicije voljnih, da, jedan broj zemalja je danas naznačio da želi da bude deo plana koji razvijamo“, rekao je Starmer na konferenciji za novinare.

„Ostaviću ih da daju svoje izjave o tome kako tačno žele da daju taj doprinos, ali mi smo uspeli da to pomerimo napred“, rekao je on.

Starmer je rekao da „Evropa mora da uradi težak posao“ u obezbeđivanju mira u Ukrajini i pozvao na podršku SAD tim naporima.

„Evropa mora da uradi težak posao, ali za podršku miru na našem kontinentu i da bi to uspelo, ovaj napor mora da ima snažnu podršku SAD“, rekao je Starmer, koji je takođe najavio sporazum kojim se Ukrajini omogućava da koristi 1,6 milijardi funti (dve milijarde dolara) iz izvoznog finansiranja Velike Britanije za kupovinu više od 5.000 raketa protivvazdušne odbrane.

Britanski premijer takođe je rekao da ne prihvata da su SAD pod predsednikom Trampom nepouzdan saveznik.

Plan za zaustavljanje borbi

Starmer je uoči rekao samita da Francuska i Velika Britanija nameravaju da „rade sa Ukrajinom na planu za zaustavljanje borbi, a zatim ćemo o tom planu razgovarati sa SAD“, koje ne učestvuju na razgovorima u Londonu.

Starmer je tada naglasio da će za svaki mirovni sporazum za Ukrajinu koji bi bio funkcionalan biti potrebne bezbednosne garancije SAD – što je jedna od nekoliko spornih tačaka oko koje su se Zelenski i Tramp sukobili u petak na izuzetno napetom sastanku u Ovalnoj kancelariji.

„Uvek sam jasno stavljao do znanja da će za ovo trebati pomoć SAD, jer ne mislim da bi bilo garancija bez toga“, rekao je Starmer za BBC.

Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron), nemački kancelar Olaf Šolc (Scholz) i italijanska premijerka Đorđa Meloni (Giorgia) su među više od deset evropskih lidera koji se pridružuju Starmeru i Zelenskom na razgovorima u Londonu.

Uoči konferencije, Starmer je razgovarao s italijanskom premijerkom Melonijem, koja bi mogla da ima značaj u pokušajima Evrope da ubedi Vašington u potrebu da podrži Ukrajinu.

Nastupajući pored Starmera, Meloni je rekla da bi London i Rim mogli da „igraju ključnu ulogu u izgradnji mostova“ posle sukoba u Ovalnoj kancelariji, dodajući da je „veoma, veoma važno“ da zapadni partneri izbegnu raskol.

Ona je verna pristalica Ukrajine, ali je takođe ideološki bliska Trampu i on je za nju imao tople reči pohvale.

Samitu prisustvuju i kanadski premijer Džastin Trudo (Justin Trudeau), turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan, generalni sekretar NATO-a Mark Rute (Rutte), predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Layen) i predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta (Costa).

Uoči konferencije, Starmer je primio Zelenskog u svojoj rezidenciji u Dauning strit, posle čega je usledila najava zajma Ukrajini od 2,26 milijardi funti (2,84 milijarde dolara).

„Ovaj zajam će poboljšati odbrambene kapacitete Ukrajine i biće otplaćen prihodima od zamrznute ruske imovine“, objavio je Zelenski na društvenim mrežama posle razgovora.

To nije iznos koji će promeniti situaciju, ali nudi izvesnu utehu Zelenskom posle nezabeleženog i žučnog spora s predsednikom SAD posle koga je otišao iz Bele kuće ranije nego što je predviđeno i praznih ruku.

Londonska konferencija je dobila novi značaj posle sukoba u Ovalnoj kancelariji, a oživljavanje odnosa Tramp-Zelenski verovatno će biti ključna tačka dnevnog reda.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute rekao je u subotu da Zelenski mora da pronađe način da obnovi odnose s Trampom.

Tramp je rekao da bi Zelenski mogao da se vrati „kada bude želeo mir“.

Savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Majkl Volc (Michale Waltz) rekao je u subotu za Foks njuz (Fox News) da su on i drugi članovi Trampovog tima „prilično jednoglasno“ savetovali predsednik da ne stupa u kontakt sa Zelenskim odmah posle, kako je Volc rekao, „te uvrede u Ovalnoj kancelariji“.

To je naizgled ubrzalo odlazak ukrajinskog predsednika iz Bele kuće.

Zelenski je gostujući na Foks njuzu odbio da se izvini zbog prekida razgovora, ali je rekao da veruje da se odnos sa SAD još uvek može spasiti.

I pre posete Zelenskog Vašingtonu, evropski lideri su iskazali sve veći osećaj urgentnosti da se pokažu relevantnim za Trampovu administraciju.

To je podstaknuto izjavama visokih američkih zvaničnika koji su sugerisali da Evropa neće biti direktno uključena u mirovne pregovore u Ukrajini, kao i zbog znakova otopljavanja veza SAD s Moskvom.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je u međuvremenu optužio evropske zemlje da „traže ‘nastavak banketa’ u vidu rata“.

On je, kako su preneli ruski mediji u nedelju, pohvalio Trampa kao „pragmatičara“.

„Njegov je slogan: zdrav razum“, rekao je Lavrov.

Prethodni krizni razgovori u Parizu prošle nedelje bili su fokusirani na to da li bi Evropa mogla da prikupi kredibilnu vojnu silu koja će se rasporediti u Ukrajinu posle prekida vatre ili mirovnog sporazuma, kao i na dugoročniji cilj obećanja da će povećati potrošnju na odbranu.

Postignut je određeni napredak, ali nije bilo odlučne najave. Izazov za londonske razgovore, posle debakla u Ovalnoj kancelariji, jeste da se postigne nešto opipljivije i impresivnije.

Pored toga, neki evropski lideri daju naznake da je reč o nečemu više od pokazivanja svog značaja Vašingtonu. Umesto toga, radi se o pripremi za mogući scenario u kojem se ne mogu osloniti na bezbednosni kišobran SAD.

Lider nemačkih konzervativaca Fridrih Merc (Friedrich), koji će izvesno biti kancelar posle nedavnih izbora, izjavio je pre nedelju dana da Evropa treba da ostvari „nezavisnost“ od SAD.

Posle posete Zelenskog u Vašington, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (Annalena Baerbock) rekla je da će podržati mere za pomoć Ukrajini da se „odupre agresiji Rusije čak i ako SAD povuku podršku“.

„Evropa stoji pred istorijskim testom“, rekao je češki premijer Petr Fiala u subotu. „Mora da brine o sopstvenoj bezbednosti“.

Zelenski bi u nedelju takođe trebalo da se sastane sa britanskim kraljem Čarlsom Trećim.

Iako britanski monarh ima samo simboličku ulogu, sastanak je na neki način slanje političke poruke Vašingtonu.

Starmer je Trampu preneo poziv kralja da dođe u istorijsku drugu državnu posetu Velikoj Britaniji, što se smatra ključnim momentom posete britanskog premijera Vašingtonu u četvrtak.

Prijem Zelenskog kod kralja naglašava britansku podršku njemu i želju da bude kao most i mirotvorac između Vašingtona i Kijeva.

Istaknute ličnosti u Velikoj Britaniji koje su bliske Trampu pozvale su ga da ne spaljuje mostove sa Zelenskim.

Najdžel Faraž (Nigel Farage), lider stranke Reform UK i glasni Trampov pristalica, rekao je: „Ovo nije kraj priče, daleko od toga. Mirovni sporazum je od suštinskog značaja, a Ukrajini su potrebne prave bezbednosne garancije“.

Bivši premijer Boris Džonson (Johnson) rekao je: „Najbolji put napred sada je da se sporazum o mineralima potpiše što je pre moguće. Još uvek postoji put ka miru.“

Sporazum o mineralima je trebalo da bude velika diplomatska nagrada posete Zelenskog u Vašington, najavljujući obnavljanje odnosa sa SAD.

Te velike nade su pretrpele težak udarac, pa lideri u Londonu očajnički traže odgovor.

(RSE/Agencije, foto: Beta-AP)