Prvi put posle mnogo vekova u Nemačkoj, katolici i protestanti u Nemačkoj nisu većina, navodi jedna istraživačka grupa. „To je istorijski trenutak, jer … sada prvi put nije ‘normalno’ da je neko u nekoj od te dve crkve,“rekao je sociolog Karsten Frerk (Carsten) iz grupe Pogledi na svet u Nemačkoj (Fovid).

Prema njegovim rečima, „trend recesije članstva traje već neko vreme, ali se u poslednjih šest godina neočekivano ubrzao.“

Pre 30 godina, oko 70 odsto Nemaca je bilo u Rimokatoličkoj i Evangelističkoj crkvi, a pre pola veka, taj udeo je bio 90 odsto, barem u nekadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj.

Dve crkve procenjuju da će do 2060. udeo njihovog članstva u stanovništvu pasti na oko 30 odsto. Zvanične podatke za 2021. treba da saopšte na leto.

Prethodne godine, katolici i protestanti su činili jedva natpolovičnu većinu sa 51 odsto stanovništva.

Evangelistička crkva sama prognozira da je njeno članstvo 2021. palo na 19,7 miliona, sa 20,2 miliona prethodne godine, a Fovid da je članstvo u Katoličkoj crkvi palo sa 22,2 na 21.8 miliona.

Hrišćani su nadalje ubedljivo najveća religijska grupa u Nemačkoj. Pored katolika i protestanata, milioni ljudi se izjašnjavaju kao nezavisni protestanti i pravoslavci iz grčke, bugarske, ruske, ukrajinske, srpske, rumunske ili gruzijske crkve.

Više od dve petine nemačkog stanovništva nisu vernici, oko četiri odsto su Muslimani. Ostatak su Jevreji i pripadnici drugih religija.

(tekst i foto: dpa)