Ja i moj dida smo sidili u dvoru od njegove kuće na Šolti. Dida je meni rekao: „Jednon davno, tačno tu di si ti sad, sidija je drug Tito!“ Ja sam pitao: „Ko je drug Tito?“ Dida je rekao: „Unukiću, zdimiću ti peščurinu da će ti otpast glava! Nemoj mi reć da ne znaš ko je drug Tito?!“ Ja sam rekao: „Naravski da znan! Samo san bacija brumu!“ Dida je rekao: „Bolje bi ti bilo da bacaš neke druge brume…

“Onda je on drinknijo guc crne bevande i rekao je: „Znači, tačno tu di si ti sad, sidi drug Tito! I kažen ja njemu: Druže Tito, ako se ovo ovako nastavi, otiće nan Jugoslavija u trokurac! A kaže on meni: Znan, jebate, al više neman pojma šta bi činija! Kardelj vuče na jednu bandu, Ranković na drugu, Savka na treću, Jovanka na četvrtu… Više ne znan di mi je glava, časna rič! Kažen ja njemu: Da se mene pita, druže Tito, ja bi to sve ukinija! I Slovence, i Srbe, i Hrvate, i Bosance… Kaže meni drug Tito: Kakoš ukinit narode, bogga jeba? Ja kažen: Neš ih skroz ukinit, čoviče, negoš ih sve proglasit Jugoslavenima! Kaže drug Tito: E znan, a šta ćemo onda sa brastvom i jedinstvom naših naroda i narodnosti? Živ san se ubija dok san smislija tu formulu! I ti bi je sad bacija pod noge! Jer koji će nan kurac brastvo i jedinstvo naših naroda i narodnosti ako više nema naroda i narodnosti? Kažen ja njemu: A koji će nan kurac Jugoslavija ako nema Jugoslavena? Evo naprimjer primjera uzmi ove ustavne amadmane za precjedništvo Jugoslavije… Pita drug Tito: Šta fali precjedništvu Jugoslavije? Kažen ja njemu: U precjedništvu Jugoslavije su po jedan Hrvat, Makedonac, Crnogorac, Slovenac, itakodalje, itakodalje… A di je Jugoslaven? Gleda mene drug Tito i mrgudi se, evo tačno tu di sidiš. A ja mu kažen: Nema ga, čoviče! Kakvo je to precjedništvo Jugoslavije u kojen ima svih osin Jugoslavena? Nego sve Hrvat do Slovenca, Srbin do Crnogorca, itakodalje, itakodalje… A kaže meni drug Tito: Čekaj malo, pa ja san još uvik presjednik Jugoslavije! I to doživotni! A nemoš reć da ja nisan Jugoslaven! Kažen ja njemu: E znan, druže Tito, al šta kad ti umreš? Šta će onda bit? A kaže meni drug Tito: Zašto bi ja umra, jebate? Koja ti je to spika? Kažen ja njemu: Okej, ne govorin da će to bit uskoro! Al svi jednon moramo umrit, druže Tito! Kaže on meni: Pa šta da svi moraju umrit? Nisan ja svi, bogga jeba! Kažen ja njemu: Ma znan da nisi, druže Tito! Al uzmimo da recimo, aproksimaritivno, možda, eventualno, slučajno, nedajbože… ipak umreš! Šta će onda bit? Pita mene drug Tito: Šta će bit? Kažen ja njemu: Biće krvavi pir, bogte jeba! Srbi će tit svoju državu, koja se prostire priko Hrvacke, Bosne, Crne Gore i takodalje, Hrvati će tit svoju, al da iz nje izbace Srbe, Slovenci će odma odjebat sve ostale, Kosovo će tit bit republika u sastavu NATO-a, nastaće opće sranje i tarapana! Biće krvi do kolina, viruj ti meni, druže Tito! Pita on mene: Pa koje je onda rješenje? Ja kažen: E pa reka san ti da… Prikine mene drug Tito: Samo mi nemoj predlagat da ukinen narode! Izjeba san se ka žuti da smislin formulu brastva i jedinstva! Neću sad svoje životno djelo bacit u vodu! Ferštenzi? Kažen ja njemu: Onda nema druge nego uvest rotaciju, druže Tito! Pita on mene: Kakvu rotaciju? Ja kažen: Pazi ovako! Umisto da se svake godine u precjedništvu Jugoslavije rotiraju prestavnici naših naroda, neka se rotiraju narodi, a prestavnici onda mogu ostat isti! Gleda mene drug Tito i mrgudi se, evo tačno tu di ti sad sidiš. Pita on mene: Kako to misliš? Da naprimjer primjera Slovenci dogodine postanu Hrvati, pa sljedeće godine Bosanci, pa sljedeće godine Srbi…? Kažen ja njemu: I tako svi ostali! Rotacija! Cirkulacija! Provjetravanje! Kaže on meni: Ti nisi pri zdravoj, čoviče božji! Zašto bi ikoji Slovenac iz čista mira prista bit Hrvat, Bosanac, itakodalje? Kažen ja njemu: Poznata je stvar, druže Tito, da naši narodi najviše vole bit ono šta moraju! A pogotovo kad in to naredi najveći sin naših naroda i narodnosti! Kaže meni drug Tito: Okej, nije da ja neman ti autoritet, bez lažne skromnosti… Al šta bi mi sa tin dobili? Kažen ja njemu: Masu toga, druže Tito! Kako će, naprimjer primjera, Hrvat Srbinu jebat srpsku mater ako je lani i on bija Srbin? I obratno? Kaže on meni: A je, to je malo zajebano… Kažen ja njemu: Triba se stavit u kožu drugoga da bi skužija da smo svi ista govna! Al ne da se staviš u kožu drugog po slobodnoj volji, nego po ustavu, zakonu i naredbi vrhovnog komadanta! Kaže meni drug Tito: Oš reć – šta bi ikoji četnik laja na ustašu kad će dogodine on bit ustaša? To ti je taktika, je li? Kažen ja njemu: Naravski! A koja je inače razlika između Hrvata i Srba, da se ne lažemo? Kaže on: Nikoja! Na znaš koji su gluplji od kojih! Kažen ja njemu: Igzaktli! Znači, zašto bi Slovenci pizdili na Bosance kad će Sarajevo za godinu-dvi-tri bit glavni grad Slovenije, a Ljubljana Makedonije? Pita on mene: A Titograd Srbije? Kažen ja njemu: Ovkors! Pita on mene: I da Dobricu Ćosića ukrcan na Galeba ka albanskog pjesnika? A iskrcan ka hrvackog? Kažen ja njemu: Tako je, druže Tito! Znači, naprimjer primjera, kad te dođe šihta bit Srbin, neš ić pumpat broj žrtava Jasenovca, jerbo si još lani ili priklani bija Hrvat koji je umanjiva broj žrtava Jasenovca! Kapito? A isto vridi i za Blajburg! Pita mene drug Tito: Koji Blajburg? Kažen ja njemu: Nean pojma! Kakvi sad Blajburg spominješ? Kaže on meni: Učinilo mi se da si ti reka Blajburg? Kažen ja njemu: Krivo si čuja, druže Tito! Ja uopće ne znan šta znači ta rič! Kaže drug Tito: I bolje ti je da ne znaš! Kažen ja njemu: Al skužija si princip, druže Tito! Posli dvi-tri kompletne rotacije, za jedno dvajs-tries godina, svima će u Jugoslaviji bit kjaro da in je isti klinac ko su i šta su! Kaže on meni: A ima tu nešto… Tek kad sutra po sili zakona moraš postat onaj koga danas nemoš smislit, skužićeš da se mržnja ne isplati! Kažen ja njemu: Tako je, druže Tito! Šta bi reka Hegel – nacijonalnosti triba svatit ka da su mudante! Moraš ih imat, da ti jaja ne vise do kolina, al je higijenski da ih redovno minjaš! Kaže on meni: Ma to je prva liga, čoviče! Jebešmi mater ako sutra neću izdat komandu da se to upiše u ustav! Onda meni moja pokojna žena kaže: A bilo bi higijenski da više prestaneš lokat! Jerbo cilo vrime pričaš sa Toninom ka da je drug Tito! Kažen ja njemu: Tonino? Jesi to ti? Kaže on meni: Jesan! Kažen ja njemu: Pa šta mi nisi reka da nisi drug Tito, bogga jeba? Kaže on meni: A jebemu miša potopira, i ja san malo popija pa me ponilo! Kažen ja njemu: O crni Tonino, i sad zbog tebe drug Tito nije čuja moj plan za izlazak iz krize! Kaže on meni: Mea maksima kulpa… I eto ti, moj unukiću, čašica više i ode Jugoslavija u pizdu materinu!“

Robi K. (IIIa)

(Peščanik, foto: Autonomija)