Ubistvo jednog i ranjavanje drugog policajca u Loznici podstaklo je političare da se oglase. Obratimo pažnju na izjave Dačića, Vulina i Kurtija.

Treba podsetiti i na jednu skorašnju izjavu Vučića. Ona nema veze sa ubistvom, navodimo je kao zgodnu ilustraciju jednog od problema srbijanskog društva.

Dačić je ubistvo okarakterisao kao terorizam, ali nije jasno na osnovu čega je izveo takav zaključak. Vulin je ubicu nazvao Šiptarom, što je uobičajeni manir primitivnih srbijanskih političara, i dodao da ne bi voleo da osumnjičenog za ubistvo pronađu živog.

Dačić javni govor lišava preciznosti i informativnosti, a medijsku publiku svodi na plastičnu masu lišenu racionalnosti. Vulin pogoduje bezobzirnosti i želji za osvetom. I jedan, i drugi, podrivaju fundamente političke zajednice: prvi obezvređuje javni govor, drugi pravo. Zajednica tako postaje sve manje politička, a sve više prirodna.

Da stvar bude gora, svoj doprinos degradaciji političke zajednice daje i Vučić. On je iz Londona poručio da se klime za porodilišta moraju nabaviti. Ne interesuju me, kaže, procedure.

Nas interesuju. Procedure su ona tanka linja koja pravi razliku između uređenog društva i džungle.

Kurti kaže da ubistvo ne treba politizovati i u pravu je. Ono što treba politizovati to su neodgovorne izjave političara. Dačić perfidno mistifikuje, a Vulin odvratno etnizuje.

Pre tri sata Dačić je izjavio da je albanski terorista likvidiran i da nećemo imati milosti ni prema kome, „posebno ne prema Srbima“.

Od pravno uređene zajednice građani očekuju pravdu. Kad pravda zavisi od nacionalnosti, bespravlju su širom otvorena vrata.

(Autonomija/ilustracija: Pixabay)