Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić kaže da kad dođemo do momenta prelaza u demokratiju u Srbiji, moramo pozvati na odgovornost „svih onih koji su činili zlo“ tokom proteklih meseci, ali i godina. Jedno od tih rešenja je, ističe ona, lustracija, a objasnila je i zašto. Istakla je da je štrajk glađu Dijane Hrke i Milomira Jaćimovića „otpor zlu“.

„Moramo da razgovaramo o načinima kako odgovornost ishoditi u budućnosti. U situacijama kad dođe do prelaza, iz autoritarnog političkog sistema u nekakav početak demokratije, postoji nešto što se zove tranziciona pravda, a to je sintagma za koju mnogi ljudi nemaju razumevanja jer smatraju da se radi o pukoj osveti. Međutim, to nije tako. Jedna od tih mera o kojoj se dosta priča u opozicionoj javnosti i studentima jeste lustracija“, navela je profesorka za N1.

Lustracija može biti dobro rešenje u situaciji kao što je Srbija, kad imate, kako navodi, institucije koje nisu funkcionalne i bez „brze pravne reakcije“. U ovom smislu je pomenula i slučaj pada nadstrešnice.

„Kada imate institucije koje nisu funkcionalne od njih ne možete očekivati brzu pravnu reakciju. Posle pada nadstrešnice, imamo samo jednu, i to manjkavu optužnicu koja je potvrđena, a ona druga koja je bitno bolja još nije potvrđena. TOK se još uvek nije oglasilo o svojoj optužnici, istraga još uvek traje. Godinu dana je prošlo, a nemamo ni sam početak krivičnog postupka, daleko smo od suđenja. Ako očekujemo da se institucije preobraze preko noći, to nije realno. Zato se mnogo razmišlja o lustraciji. Ta reč se često doživljava kao osveta“, istakla je ona.

Dokle se stiglo sa optužnicama?

Postupci za pad nadstrešnice vode se pred dva tužilaštva – Višem javnom tužilšatvu u Novom Sadu i Tužilaštvu za organizovani kriminal u Beogradu. Tužilaštvo u Novom Sadu je podiglo optužnicu protiv 13 okrivljenih u slučaju pada nadstrešnice, među kojima su Goran Vesić, bivši direktori „Infrastrukture železnice Srbije“ Jelena Tanasković i Nebojša Šurlan, kao i Vesićeva pomoćnica Anita Dimoski.

Terete se za krivična dela u vezi sa izazivanjem opšte opasnosti i ugrožavanja bezbednosti, za šta im preti do 12 godina zatvora. Međutim, postupak je u fazi potvrđivanja/dopune istrage, jer sud (Viši sud u Novom Sadu) je vratio optužnicu na dopunu.

Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK) sprovodi finansijsku istragu koja se odnosi na projekat rekonstrukcije pruge i Železničke stanice u Novom Sadu. Odnosno, upravo ono bi trebalo da ispita tokove novca i koruptivne radnje u vezi sa rekonstrukcijom pruge i stanične zgrade. U sklopu te istrage, avgusta ove godine priveden je bivši ministar Tomislav Momirović, a istragom je obuhvaćeno 15 osoba, među kojima je i Goran Vesić, koji se nalazi i na prvoj optužnici. Obojica, Vesić i Momirović, danas se nalaze u kućnom pritvoru.

Istakla je da neke ljude treba sprečiti da ponovo vrše vlast jer narod u njih nema poverenje.

Kada se lustracija sprovodi?

„Mi smo imali zakon o lustraciji… U praksi imamo nulu. Ja mislim da bi tu ideju trebalo oživeti. To je način institucionalne borbe protiv ostataka autoritarnog režima, način koji treba da spreči ljude koji su povredili druge ljude, koji su kršili ljudska prava… Treba sprečiti da ponovo vrše vlast jer u njih narod nema poverenja, a pogotovo u izborima kako smo navikli da se održavaju od 2012. godine“, istakla je profesorka na Pravnom fakultetu.

Godine 2003. godine u Srbiji je donet Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, poznat pod nazivom Zakon o lustraciji. Komisija za lustraciju nikada nije ni počela da radi, jer jedan od devet članova, koga je trebalo da predlože stranke bliske bivšoj vlasti, nikada nije izabran. Šansa za to trajala je punih deset godina, posle čega je zakonu istekao rok i lustracija je na razočaranje jednih, i zadovoljstvo drugih – zaboravljena.

Objasnila je i kad se lustracija sprovodi.

„Nikada ne možete sprovesti pravne mere protiv svih. Lustracija treba da sledi onda kada nema uslova za vođenje krivičnog postupka – neke stvari su već sada zastarele i ne možete voditi krivični postupak, za neke ne možete pribaviti dokaze jer su se davno desile, za neke ne možete primeniti krivični postupak jer nisu u pitanju krivična dela. Nije svaka povreda ljudskih prava krivično delo. Da bi se zahvatio značajan segment sadašnje vlasti, trebalo bi sprovesti takav jedan postupak“, navodi Rakić Vodinelić.

Nosilac ove ideje bi trebalo da bude, kako smatra, svako ko nije nosilac podrške sadašnjem režimu.

„To bi trebalo da budu opozicione stranke, studenti bi svakako morali da se upoznaju sa neslavnom istorijom lustracije kod nas i da izbegnu one zamke koje moja generacija nije uspela i da obezbede zakonski okvir koji bi to mogao da iznese, iako on nije dovoljan“, navodi naša sagovornica.

Kod nas je potrebna volja Aleksandra Vučića da se on sprovede, kako kaže, a to mu nije u interesu.

„Štrajk glađu – otpor“

Govorila je i o štrajku glađu Dijane Hrka i Milomir Jaćimovića.

„Štrajk glađu je potez ljudi koji pružaju otpor. Međutim, treba videti kako druga strana reaguje na to… Reakcije države prema Dijani Hrka, prema Jaćimoviću, prema gomili obespravljenih ljudi, ono što se dešavalo mladim ljudima koji su prebijani, to je emanacija jednog surovog zla. To surovo zlo nas drži zarobljenim i neslobodnim veoma dugo… Kada su mladi ustali protiv tog zla, onda smo videli koliko je to zlo bezobzirno. Zato se snažnije nego ikada mora postaviti pitanje odgovornosti. Ako se nastavi ovako, a čini mi se da vlast ne pokazuje drugi način osim represije… To je izrugivanje od koga se predsednik Republike nikada nije ogradio. On nudi razgovore, dobre usluge, a od toga nikakve koristi biti neće“, istakla je profesorka.

Kaže da je teško da studenti sada izaberu vođu, ali da bi trebalo da razmotre profesore u koje su do sada imali poverenja i koji su ih podržavali.

(tekst i foto: N1)