I tako je Maja Gojković, naša Maja, zatvorila Narodnu skupštinu, baš kao što besna i neuredna domaćica zatvara svoju kuhinju kad naiđu neželjeni gosti. O tome zbog čega predsednica Skupštine nema pravo da se ponaša kao besna domaćica, jer ako se tako ponaša, ona krši zakone i Poslovnik (ne razbija svoje prljave sudove), pisala je nedavno na ovom sajtu Sofija Mandić.

Pošto je privremeno ukinula najvažniji organ zakonodavne vlasti, naša Maja je raspisala predsedničke izbore koji bi se održali 2. aprila. Doduše, datum je odredio i pre nje saopštio jedan od kandidata, današnji predsednik Vlade Aleksandar Vučić, što je značajan prilog političkim kuriozitetima savremene izborne teorije i prakse.

Hajdemo, prvo, o ovom datumu – u pitanju su pravnička sitna crevca o rokovima – nisu nevažna, a i tome ne odolevam lako.

Od dana raspisivanja do dana održavanja izbora za predsednika Republike mora proteći najmanje 30 dana (čl. 4. st. 5. Zakona o izboru predsednika Republike). Naglašavam – reč je o roku koji se računa baš danima, a ne nekim drugim vremenskim jedinicama. Kad počinje teći rok koji se meri danima? Taj rok počinje da teče prvog narednog dana od dana kada je „saopštenje izvršeno, odnosno u koji pada događaj od kog treba računati trajanje roka“ (čl. 90. st. 2. Zakona o opštem upravnom postupku). (Irelevantno je da li akciju naše besne domaćice vidimo kao saopštenje ili kao događaj – tu nam zakonodavac ostavlja slobodu tumačenja.) Dakle, rok počinje da teče danas, 3. marta, budući da je događaj – raspisivanje izbora – „pao“ 2. marta. A kada taj rok ističe? „Ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan državnog praznika, ili u neki drugi dan kad organ pred kojim treba preduzeti radnju ne radi, rok ističe istekom prvog narednog radnog dana“ – čl. 91. st. 2. Zakona o opštem upravnom postupku. Poslednji dan ovog našeg roka od 30 dana je, dakle, 1. april, u subotu. Da li tog dana „organ pred kojim treba preduzeti radnju“ radi ili ne? I koji je uopšte to organ? Taj organ se zove birački odbor, jer se pred njim preduzima radnja glasanja (naša Maja je raspisala izbore, nije skuvala ručak). E, u subotu, birački odbori ovog puta ne rade: biračka mesta se otvaraju u 7 sati na dan izbora, što je u ovom našem slučaju nedelja, (čl. 56. st. 1. Zakona o izboru narodnih poslanika, a ovaj Zakon se primenjuje i na postupak izbora predsednika Republike, na osnovu čl. 8. Zakona o izboru predsednika Republike). Zbog toga ovaj rok, ako se držimo zakona a ne pojedinačne političke volje, ističe prvog narednog radnog dana, a to znači u ponedeljak, 3. aprila.

Budući da se izbori za predsednika Republike, po zakonu, smeju održavati samo subotom ili nedeljom (čl. 5. st. 2. Zakona o izboru predsednika Republike), najraniji dan kada se mogu održati ovi izbori jeste subota, 8. april. Određivanjem 2. aprila kao dana prvog izbornog kruga, prejudiciran je i drugi izborni krug (vlasti, računajući i našu Maju, uz pominjanje drugog izbornog kruga obavezno dodaju mantru „ako ga bude bilo“ – izgleda da ga doživljavaju kao sudnji dan, a ne tek kao drugi krug izbora). Taj drugi izborni dan jeste 16. april – Uskrs, koji je po Zakonu o državnim ili drugim praznicima – verski praznik. Verski i državni praznik, po zakonskoj terminologiji nisu isti pojmovi, ali imaju isti pravni tretman, po čl. 3. st. 1. tog Zakona: „U dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji ne rade državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga, osim na Dan pobede koji se praznuje radno“. E, ali tad, vala, imaju da rade birački odbori i Republička izborna komisija – „ako /tog dana/ bude bilo“! Pa šta to onda radi besna domaćica, u čijoj biografiji stoji da je po profesiji (bila) advokatica? Najpre, besni. A bes nije dobar savetnik u dosadnoj oblasti kao što je računanje rokova. Potom, poštovanje rokova i znanje o njihovom računanju je preduslov da se neko uopšte bavi advokaturom. To se nauči (ili ne nauči) još u pripravničkom stadijumu. Verujem da je naša Maja, uprkos svemu, to naučila. Ali njoj to više nije bitno: tâ to je samo sprdnja sa datumima! Sprdnja – radi autoritarnog podrugivanja tamo nekim zakonima i radi izigravanja izborne volje građana. Može im se ta sprdnja, veruju.

No od ovih pravničkih „sitnica“ kakvo je računanje rokova važniji je razlog zbog koga sva savremena pristojna zakonodavstva propisuju rokove pre čijeg isteka se izbori ne mogu održavati. Ti rokovi su namenjeni zaštiti prava građana – birača. Oni treba da čuju i razumeju namere i programe kandidata, treba da glasaju svesno i da svoju volju formiraju neometano. Rokovi su namenjeni i tome da svi kandidati imaju podjednake šanse. Ovaj, Majin rok, međutim, namenjen je čuvanju prava samo jednog kandidata – onog koji je odredio datum održavanja izbora, koji je sa mesta predsednika Vlade kalkulisao koji bi mu datum najviše odgovarao, onog koji ne vodi kampanju, ali zapravo već pet godina ništa drugo ne radi.

Šta smo još čuli od naše Maje? Na primer, da će otvoriti svoju kuhinju, tj. Narodnu skupštinu „ako nešto bude hitno“. Ne zna se da li to smatra hitnim, ali nekako je zaboravila da pospremi ove izbore. Na primer, opet nema nadzornog odbora. Na osnovu čl. 99. Zakona o izboru narodnih poslanika (koji se, ponavljam, primenjuje i na postupak za izbor predsednika Republike – zna besna domaćica kako i zašto), obavezno je formirati nadzorni odbor. A, ko ga bira? Nezgodno – bira ga upravo Narodna skupština, čija je vrata naša Maja zalupila. Ko predlaže članove nadzornog odbora? Predlaže ih Vlada, čiji predsednik je jedan od kandidata na predsedničkim izborima. Rezultat je međutim – da nadzornog odbora nema. Jer, jedna od njegovih dužnosti je nekako neugodna: taj odbor mora da vrši „opšti nadzor nad postupcima političkih stranaka, kandidata i sredstava javnog obaveštavanja“ (čl. 99. st. 1. Zakona o izboru narodnih poslanika).

Šta je još besna domaćica zaboravila? Na primer, da Narodna skupština konstatuje da je zaštitnik građana, Saša Janković, podneo ostavku. O tome je imala da promrmlja samo toliko da „on vidi šta će sa tim“. „On“ je već video – podneo je ostavku, čime mu je funkcija zaštitnika građana prestala (čl. 11. tač. 3. Zakona o Zaštitniku građana). Da li se ovaj „propust“ naše besne Maje ima računati u sitne pakosti koje finansiraju građani Srbije, ili ima neki drugi „produbljeni“ značaj, videćemo brzo. Ako M. Gojković misli da to na bilo koji način diskvalifikuje jednog kandidata – ona gađa brzopleto, besno i predaleko – gađa onog po čijim naređenjima radi – aktuelnog premijera Aleksandra Vučića. Jer, ako Saša Janković, koji je podneo ostavku, treba sam da vidi „šta će sa tim“, šta tek onda treba da vidi (i čini) Aleksandar Vučić, koji nije podneo ostavku – sa svojom funkcijom predsednika Vlade?

A, taj naš premijer je u sopstvenim očima i napamet naučenim recitacijama njegovih ulizica – sam protiv svih. Sam – iako je omnipotentni premijer. Sam – iako je besna domaćica zatvorila najviši organ zakonodavne državne vlasti, da mu ne bi zvocao. Sam – iako je Visoki savet sudstva učinio sve što je mogao da zapuši najbolniju rupu njegove himere – Savamalu – svojim visokoparnim saopštenjem o uticaju javnosti na „slučaj“ Siniše Malog preko javnog iskaza Marije Mali. Sam – kao kičerska parafraza nezaboravnog Ljube Moljca, koji stoji – ne kao naš premijer u imaginarnoj gladijatorskoj areni – već na profanom fudbalskom terenu: „sam i visok i bled i lep“.

Imala je naša Maja i jedno priznanje koje bi je ozbiljno teretilo da nije besna. Kaže da je prekršila Ustav i zakone što je dopustila da u Parlament uđu lica Janković i Jeremić, koja nisu narodni poslanici. Budući da nisu to, za nju nisu ništa – samo obični građani – koji su, kako u Ustavu piše, izvor suverenosti: „Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana.“

Da li će građani na ovim izborima, uprkos svemu, pa i našoj Maji, slobodno izraziti svoju volju? Jedna nevladina organizacija ima dobar naziv – „Građani na straži“. Ako budemo na straži, bićemo suvereni građani.

(Peščanik)