Približava se obeležavanje godišnjice ubistva Olivera Ivanovića. Opozicija priprema proteste, a Lokalni front iz Kraljeva je povodom tog događaja krenuo peške za Beograd. Očito im je namera da pitanje tog ubistva postave na najviši nivo interesa svih građana Srbije. Jer neka država ga jeste ubila, da li ona „lažna“ ili ova „prava“ ili obe zajedno, tek jasno je da se radi o atentatu, to jest političkom ubistvu. A na to smo postali strašno alergični. Nismo prežalili atentat na Đinđića koji nas još uvek peče kao otvorena rana. Nadali smo se da se atentati više neće ponoviti.

Komentarišući optužbe da srpska vlast i on lično stoje iza ubistva Olivera Ivanovića Vučić se pred godišnjicu ovog ubistva zapitao ko uopšte može da pomisli da je nekome u Beogradu ono odgovaralo. Dodao je da je Ivanović „izašao na izbore i ubedljivo izgubio i nikakvih problema nije bilo“. Ali ipak je nekih problema bilo, jer je opšte poznato da su beogradski mediji satanizovali Ivanovića zato što se drznuo da bude suparnik Vučićevoj Srpskoj listi na Kosovu. Kada vlast satanizuje političke protivnike koji ne mogu da odgovore na prišivanje najtežih etiketa izdajnika, ona mora znati da tako preuzima izvesnu odgovornost za podstrekavanje nasilja prema tako označenim političarima. I kada tako prođu izbori, satanizacijom protivnika (koji veoma brzo bude ubijen), teško je smatrati da su oni prošli „bez problema“, kako danas kaže Vučić.

On tvrdi da je veoma važno da se osvetli ovo ubistvo, ali da Beograd nema nikakve ingerencije i da naši organi nisu mogli da obave uviđaj, jer nisu dobili pristup. „Mi sve vreme bauljamo u magli. Tražili smo satelitske snimke, ali nisu hteli da nam daju. Mi svakako radimo, ali oni su nas optužili od prvog trenutka“. Međutim, to bauljanje u magli koje traje već godinu dana ne odgovara izjavama koje je Vučić davao posle ubistva. Tada je govorio kako nije tako teško pogoditi ko je ubica i da on ima izvesna saznanja i ideje o tome. Tu skoro je izjavio da će veoma brzo izaći sa činjenicama, ali se to nije dogodilo. Stiglo se dotle da Milena Popović, Ivanovićeva žena, vodi svoju istragu o ubistvu svog muža! Vučić je rekao da ne isključuje mogućnost da je ubistvo izvršio Srbin, ali sigurno nije država Srbija. Ovim izjavama se mnogo udaljio od početne lakoće s kojom je tvrdio da će se ubistvo brzo rasvetliti. Sada „bauljamo u magli“.

Dobro, svi znamo da on govori kako sve zna, da voli da se razmeće i hvališe stvarajući o sebi sliku supermena kome je retko šta enigma i kome ništa ne može da promakne. Sve može, sve mu uspeva, sve radi najbolje, pa u toj uobičajenoj igri preteruje. Što nesporno liči na njega. Ima samo jedna stvar koja ne ide u prilog ovoj „duvatorskoj“ pretpostavci, već nagoveštava da on ipak nije baš u tolikoj magli. O čemu se radi?

Vučić tvrdi da srpske vlasti u istrazi ubistva Olivera Ivanovića nemaju nikakve ingerencije. Istraga je u nadležnosti prištinskih organa. A te organe Vučić optužuje da ne daju nikakve informacije o istrazi i da nisu prihvatile saradnju sa Beogradom. Sve u svemu, Priština se pokazala nekooperativnom, ali i nedoraslom da uspešno izvrši istragu i izađe sa imenima osumnjičenih za ubistvo Ivanovića. Međutim, to nije sasvim tačno. Prištinski organi su osumnjičili četvoricu kosovskih Srba za ubistvo Ivanovića i uspeli da uhapse trojicu od njih. Izmakao im jedan od njih. To je Milan Radoičić, koji je uspeo da neposredno pre hapšenja prebegne u Srbiju. Srpska vlast je mogla da pomogne istragu tako što bi osumnjičenog Radoičića predala prištinskim organima da završe istragu za koju su nadležni i koja i dalje traje.

To se nije dogodilo. Ne samo da osumnjičenog Radoičića u bekstvu srpska vlast nije htela da preda prištinskim organima na ispitivanje, nego je osumnjičenog lično predsednik Srbije oslobodio svake odgovornosti za ubistvo Ivanovića. Uspešno je položio ispitivanje na poligrafu i tako se utvrdilo da on ne snosi nikakvu odgovornost u vezi sa ubistvom Ivanovića. Ne ulazim u pitanje relevantnosti poligrafskog ispitivanja, o tome se dosta zna. Postavlja se pitanje zašto su srpski organi u ovom slučaju preuzeli ekspres istragu i nadležnost prištinskih organa, umesto da organima u Prištini omoguće da nastave započetu istragu nad četvoro osumnjičenih. Desilo se zapravo sve suprotno. Radoičića je lično Vučić, kršeći ovlašćenja predsednika Srbije, oslobodio svake sumnje o umešanosti u ubistvo Olivera Ivanovića. A znamo kriminalnu biografiju tog čoveka, ali i njegov veliki ugled u vrhu srpske vlasti kao navodnog čuvara srpske nejači na Kosovu. Ako su srpski organi verodostojno utvrdili da je Radoičić nevin, utoliko pre ga je trebalo vratiti na Kosovo da nastavi svoju „ulogu zaštitnika srpske dece“, ali i da bi se nadležnim organima u Prištini pružila prilika da obave istragu i sa nadležnog mesta ukinu sumnju da je Radoičić umešan u ubistvo Ivanovića.

Međutim, to se nije dogodilo. Srpske službe i Vučić i dalje bauljaju u magli oko tog ubistva, žaleći se na prištinske vlasti. Za Radoičića se ne zna gde je, čime se bavi i da li se krije. Na Kosovo se po svoj prilici neće uskoro vratiti, sve dok postoji sumnja da je učestvovao u ubistvu Olivera Ivanovića. Pitanje tog ubistva postalo je traumatično za građane Srbije. Oni od istine neće odustati. Upravo potez Lokalnog fronta iz Kraljeva na najdramatičniji način, naočigled domaće i svetske javnosti, pokazuje da građani neće dozvoliti da ubistvo Olivera proguta mrak. I više od toga: atentati i politička ubistva ne smeju više biti praksa u Srbiji, koja traje već dva veka. Oliver neće biti zaboravljen. Ovo pešačenje obnavlja sećanje na njega. Smrt Ivanovića je time simbolički visoko postavljena i tako ulazi u našu istoriju. Prevaljenih zimskih 180 kilometara od Kraljeva do Beograda obavezuju građane da od istine o ubistvu Olivera Ivanovića nikada ne odustanu. Uostalom, istina je već tu, nadomak ruke, a možda je to i početak jedne drugačije Srbije koja se tako mukotrpno probija na svetlost dana.

(Peščanik)