"Za idiota se smatra neko jako vredan, ko ume da voli, čestit – to je u ovom našem vremenu"
Glumica Vesna Čipčić, koja igra u predstavi „Idiot“ po romanu Fjodora Dostojevskog, kaže za N1 da savremeni svet vapi za knezom Miškinom, odnosno takvom vrstom „idiota“ koji je čestit, iskren, pošten.
Navodi da su na predstavi, koja je premijeru imala u februaru u Beogradskom dramskom pozorištu, radili drugačije nego što se inače radi i da su znali da je problem vreme u kojem živimo.
„To kako danas upotrebljavamo tu reč je tako skaredno i naopako. Za idiota se smatra neko jako vredan, ko ume da voli, čestit – to je u ovom našem vremenu uglavnom čitanje Idiota“, ocenjuje Čipčić.
Kaže da je, takođe, danas raditi klasike pionirski posao, jer se danas malo čita.
„Ako jedan čovek iz publike ode posle predstave pa se lati čitanja Dostojevskog, onda smo uspeli“, ističe.
Komentarišući napade na njene kolege glumce u Skupštini Srbije, ona navodi da je „poznato da je publika uvek više volela glumce nego političare, između ostalog zato što glumci govore istinu na sceni, a vladari uglavnom lažu“.
„Skandalozno je prozivanje u skupštini mojih kolega i u pravu su što su tužili gospodu iz skupštine“, ukazuje.
Dodaje da je toliko laži u našem društvu, „toliko se laže u svim segmentima“.
„Mi kao esnaf smo morali da se pobunimo, to što je govoreno u skupštini je laž i to će se dokazati na sudu“, navodi.
Kaže da je jako ponosna na proteste, „na Beograd koji vidim na ulici – to je dostojanstven i lep svet“.
Dodaje da zahvaljujući blokadi autoputa „malo je probila informacija i do ostalog dela Srbije što je dobro“.
„Budi se polako svest našeg naroda, dolazimo u situaciju da kažemo – pa, ne možemo više ovako“, ističe Čipčić.
Takođe, navodi da je jako ponosna kad vidi toliko omladine na tim skupovima, a posebno je ponosna kad vidi studente.
„Hvala im što su tu sa nama, jer mnogi odlaze. Prema nekim istraživanjima, 50.000 ljudi ode godišnje iz Srbije – to je vojska, to su čitavi gradovi. To je nešto nedopustivo. Imam utisak kao da naš predsednik ima zadatak da popiše šta su sve to njegovi spomenici, šta to ostaje jednog dana kad on ode“, zaključuje Čipčić.