Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić najavio je rekonstrukciju više pruga u Vojvodini.

Kako je naveo, već sledeće godine će početi rekonstrukcija pruge od Pančeva do Subotice koja prolazi kroz čitav Banat.

Rekonstruisaće se i pruge Sombor-Vrbas i Sombor-Subotica.

„To su pruge kojima se neće voziti 200 kilometara na sat, ali će se voziti 120 kilometara na sat što je sada, s obzirom na stanje tih pruga, potpuno neverovatno“, rekao je Vesić.

Komentarišući najavljene rekonstrukcije i izgradnju saobraćajnice „Osmeh Vojvodine“, Vesić je ocenio da se „mnogo ulaže u saobraćajno povezivanje severa naše zemlje“.

Podsetio je i da se radi brza pruga između Subotice i Novog Sada.

Brza pruga između Beograda i Subotice, odnosno Novog Sada i Subotice, biće završena do kraja sledeće godine, što je, kako ministar Vesić napominje, oko šest meseci pre roka zahvaljujući Kinezima koji su izvođači radova.

Preostala deonica odnosi se na novih 108 kilometara brze pruge, koji će biti dodati na već postojećih 76 kilometara, rekao je Vesić.

„Imaćemo 184 kilometra brze pruge do kraja sledeće godine i ne postoji nijedan razlog ni okolnost koji to mogu da spreče. Svi radovi teku onako kako treba, a dobro napreduju i radovi u Subotici gde se radi više nadvožnjaka i podvožnjaka, te je bilo važno da se radovi dobro isplaniraju i rade sinhronizovano na vreme“, izjavio je Vesić.

Prema njegovim rečima, kada se završi deo brze pruge od Novog Sada do Subotice, uslediće testiranje od dva do tri meseca, pa će, kako očekuje Vesić, u martu ili aprili 2025. godine krenuti voz između Beograda i Subotice.

„Putovaće se tačno sat i deset minuta i to će potpuno promeniti kvalitet života svih naseljenih mesta koja se nalaze oko brze pruge“, istakao je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

On je napomenuo i da je Srbija, zajedno sa Bosnom i Hercegovinom konkurisala za rekonstrukciju pruge Beograd – Sarajevo, koja delom ide i kroz Vojvodinu, od Rume do Šapca pa do Zvornika, kao i da će do kraja godine biti urađen projekat za prugu Beograd-Šid i da je u planu pruga od Beograda ka Vršcu.

„Sve to govori da nikada u istoriji Vojvodine, u nekoliko godina, neće biti što izgrađeno, što rekonstruisano toliko postojećih pruga kao sada“, naglasio je Vesić.

Podsećamo da je prošle godine, radovima u Senti, počela demontaža skoro 400 kilometara pruga u Vojvodini. Reč je, između ostalih, o prugama Bečej-Senta, Horgoš-Kanjiža, Sombor-Bački Breg, Bečej-Vrbas i Petrovaradin-Beočin.

Najduži pružni pravac koji je demontiran je između Vršca i Zrenjanina, 81 kilometar.

Na nekima od njih vozovi nisu saobraćali duže od 40 godina, pa je preduzeće „Infrastruktura železnice Srbije“, ocenilo da njihovo održavanje nije isplativo i da ne postoji ekonomsko opravdanje da se u njih investira.

„Infrastruktura“ je potpisala ugovor sa kompanijom „ZGOP“ iz Novog Sada o prodaji šina, skretnica i drugih delova. Reč je o oko 25 hiljada tona sekundarnih sirovina, čijom prodajom je ovo preduzeće zaradilo više od 300 miliona dinara.

Najavljujući demontažu, „Infrastruktura“ je navela da je time oslobođeno oko 590 hektara zemljišta u 26 opština širom Srbije, koje će lokalne samouprave „moći da koriste za najrazličitije namene“.

Povodom ove odluke „Infrastrukture“, oglašavale su se partije opozicije, aktivisti, kao i Vojvođansko društvo za železnicu.

Oni su naveli da nije rađena procena isplativosti pruga, ali i da su iste godinama unazad zanemarivane.

„Umesto da ulažete, investirate, vi rasprodajete u staro gvožđe, po vrlo diskutabilnim cenama. Lokalnim samoupravama je bačena koska u vidu mogućnosti da prodaju parcele i objekte, i niko se ne buni. A na ovaj način, vi uništavate tradiciju železničkog saobraćaja Vojvodine koji je star skoro dva veka“, naveli su tada iz Vojvođanskog društva za železnicu.

Profesor na Departmanu za saobraćaj Fakulteta tehničkih nauka i nekadašnji član Upravnog odbora Železnica Srbije Ilija Tanackov tada je za Danas ocenio da je Vojvodina imala jednu od najgušćih železničkih mreža u Evropi i da priča da je nerentabilna nije tačna.

„Pogledajte koliko poreza uplaćuje, a koliko subvencija dobija. One su uvek manje. Dakle, nije profitabilna, ali je rentabilna, državi ne pravi štetu. I verujte, u svakoj zemlji se železnica drži između rentabilnosti i profitabilnosti“, istakao je Tanackov.

Da je trebalo uraditi analizu rentabilnosti, smatrao je i njegov kolega Gordan Stojić, koji je naveo da su osnov za ukidanje pruga bili podaci iz vremena kada su te linije ugašene.

Zaključio je da brza pruga koja se gradi neće imati pun kapacitet ako ne budemo imali dobru mrežu lokalnih železničkih saobraćajnica.

(021)