"Ta plesan simbolizuje ono najgore od dva naroda"
Univerzitetski profesor Janko Veselinović izjavio je danas u Golubiću kod Obrovca u Hrvatskoj da “nacionalistčka plesan” truje odnose između Srba i Hrvata i da je treba ukloniti kako bi ljudi živeli normalno.
“Ta plesan simbolizuje ono najgore od dva naroda i to je ono što truje odnose i nanosi štetu i Srbima i Hrvatima. Te plesni više ne sme biti”, rekao je Veselinović na naučnom skupu “Hrvatsko-srpski odnosi: savremeni izazovi saradnje i nasleđa“, na kojem od 25. do 29. avgusta učestvuju naučnici iz Hrvatske, Srbije i Australije.
Skup se održava u zgradi škole u Golubiću koja je spaljena tokom hrvatske vojno-policijske akcije “Oluja” iz avgusta 1995. godine a potom delimično renovirana nakon rata, između ostalog zahvaljujući i naučnim skupovima o srpsko-hrvatskim odnosima koji se tradicionalno održavaju u njoj.
“Ova škola koja je stradala u ratu i zatim delimično obnovljena ima simboliku. Na jednoj strani zida škole je lastavičje gnezdo, simbol života i mira, a na drugoj plesan koja nagriza zid. Te plesni se moramo osloboditi”, rekao je Janko Veselinović.
Veselinović je iz Golubića a danas živi i radi u Novom Sadu, kao univerzitetski profesor i predsednik opozicionog Pokreta za preokret.
Univerzitetski profesor iz Novog Sada Darko Gavrilović upozorio je na štetno delovanje političara koji seju mržnju u regionu, ali i na one koji ih slepo slede.
“Nikada političari koji seju mržnju i strah ne mogu toliko sabotirati život koliko to mogu oni koji ih slede ili mi sami, ako samo umorno i nemo posmatramo šta rade. Mrziti drugoga samo je još jedan vid sporog samoubistva”, kazao je Gavrilović.
Univerzitetski profesor iz Dubrovnika Davor Pauković rekao je da se traumatična iskustva iz hrvatsko-srpskih odnosa mogu valorizovati na način da ne proizvode neprijateljski diskurs.
“To se može graditi putem drugačijih politika istorije i sećanja, ali za to trenutno nema političke, a čini se ni šire društvene volje. Odnosi su već nekoliko godina zamrznuti s naglaskom na negativnim aspektima istorijskog nasleđa”, ocenio je Pauković.
Reč je o 17. međunarodnom naučnom skupu, a organizovali su ga Udruga za povijest, suradnju i pomirenje iz Golubića, Centar za istoriju, demokratiju i pomirenje iz Novog Sada i Institut za istraživanje migracija iz Zagreba.
(Autonomija)