– Radna grupa Vlade Srbije za izradu nacrta zakona o nadležnostima Vojvodine završila je prvi krug i predložila integralni tekst i sada se on u Sekretarijatu za zakonodavstvo usaglašava s postojećim zakonima i formulacijama – izjavila je u razgovoru za „Dnevnik“ ministarka za NIP i član radne grupe Verica Kalanović, i naglasila da u predloženim rešenjima nema „nekakvog senzacionalizma“.
– Znači da nema nekog velikog razmimoilaženja u odnosu na ono što je bio predlog zakona sastavljen u Vojvodini i očekujem da posle zajedničkog sagledavanja integralnog teksta do kraja on uđe u normalnu proceduru, u Vladu i Skupštinu – precizirala je ministarka Kalanović, koja je i potpredsednica G17 plus.
Kada ste završili ovaj posao?
– U prošli četvrtak.
Hoćete pojasniti šta znači „nema senzacionalnih razlika“?
– Nema senzacionalnih razlika u onome što je uradio Beograd u odnosu na ono što je predložio Novi Sad.
Šta će biti s predluženim statutom Pokrajine, hoće li se on usaglasiti sa zakonom?
– Naravno da mora biti usaglašen sa zakonom o prenosu nadležnosti. Nema nekih velikih stvari koje će morati biti menjane i statut je u najvećoj meri usaglašen s predloženim tekstom zakona o nadležnostima.
Da li to znači da mora da se vrati na tu pravnu, tehničku ili kakvu već korekturu?
– Ne verujem da će morati da prođe neke detaljnije izmene, mislim da to može proći kroz redakciju.
Otkud toliko velika razlika između stavova G17 plus u Beogradu i dela vaše stranke u Vojvodini?
– Nema tu neke velike razlike. Naravno da svi mi volimo onaj deo u kojem živimo. Ako mene pitate gde bih ja u ovom trenutku dala najviše nadležnosti, to je sigurno Raški okrug. Tako i ovaj deo naše partije, čiji članovi žive u Vojvodini, želi da ima nadležnosti i odgovornosti za svoju teritoriju. Ali, ako pogledate neku sliku s vrha, pred donošenje odluke o tome kakvu zemlju želimo da imamo, koliko suštinskih regiona želimo, vi vidite da određenim regionima morate da date suštinske početne pozicije. Svako veće raslojavanje donelo bi u budućnosti mnogo veće probleme nego što bismo ih imali ako se sada ne budemo odnosili prema nadležnosti Vojvodine kao pitanju koje je daleko veće nego što je to nadležnost koja je data Šumadiji ili jugu Srbije. Evo danas potpisujemo koalicioni sporazum o jugu Srbije, a to se radi u Beogradu, zbog toga što je Leskovac još uvek žestoko, žestoko vezan za Beograd. Ako bismo Leskovcu dali regionalnu agenciju, razvojnu banku i tako dalje, sigurno se to ne bi radilo u Beogradu, nego bi Leskovac to mogao uraditi sam. Mi želimo da početne pozicije u pravima i obavezama budu približno jednake na celoj teritoriji.
Jesu li se u pokrajinskoj administraciji složili s ovim što ste predložili u tekstu zakona o nadležnostima?
– To zaista ne znam, jer u ovom trenutku još uvek nisam sigurna u to da je integralni tekst pred njima. Znam da je u zakonodavstvu, jer je vezan za enormni broj zakona i podzakonskih akata, jer znamo da sve što je vezano za NIP i Fond za kapitalna ulaganja – da se tu radi o uredbama. Radi se i o velikom broju postojećih zakona, ali i onih koji su u proceduri, javnoj raspravi, i potrebno je da se sve to uzme u obzir.

Da li će biti izmena statuta Vojvodine u onom maniru u kojem ste najavljivali tokom razgovora za naš list u januaru?
– Rekla sam da će statut morati da bude upodobljen sa zakonom o nadležnostima, i to je ono što sam već pominjala.
A ko će to raditi?
– Pretpostavljam oni koji su dali incijalni predlog, znači da će to biti radna grupa Vlade, odnosno Pokrajine, i da će biti prihvaćen i u Pokrajinskoj i Republičkoj skupštini. Znači, ne radi se o izmeni nego upodobljavanju statuta Vojvodine sa zakonom o nadležnostima Pokrajine.
Hoćete li imati većinu u Republičkoj skupštini za ovo što ste predložili?
– Iskreno se nadam da ćemo imati veoma veliku većinu u Skupštini Srbije, jer i statut Vojvodine i zakon o nadležnostima predstavlja evropsku demokratsku tekovinu, i ne znam koja partija će biti protiv toga, sem onih koji kada je u pitanju budućnost gledaju nazad, a ne napred.
(Dnevnik)