Bivši ministar prosvete Srđan Verbić i Vesna Vojvodić iz sindikata prosvetnih radnika „Nezavisnost“ rekli su za N1 povodom inicijative predsednika Aleksandra Vučića o državnim udžbenicima da država već kontroliše ceo proces izdavanja udžbenika.

Đake bi školske 2022/2023. godine mogli dočekati novi udžbenici iz srpskog jezika, istorije i geografije. Kao inicijatori pisanja udžbenika predsednik Aleksandar Vučić i ministar odbrane Aleksandar Vulin kažu da su u pitanju identitetski predmeti i udžbenici od posebnog nacionalnog interesa.

Bivši ministar prosvete Srđan Verbić, međutim, ističe da država već „i te kako kontroliše sve što se dešava sa udžbenicima od početka do kraja“.

„Mene brine način na koji se priča o tome, ne mogu da verujem da predsednik i ministar ne znaju da država već to kontroliše“, kazao je Verbić za N1.

Ukazao je i da se autori udžbenika već bitaju po javnom pozivu, a da poslednju reč u celom procesu opet imaju državne institucije.

„Jedino je moguće da ljudi koji su do sada pisali nisu bili baš najpodobniji, pa je potrebno naći podobnije (…) Mislim da država treba da kontroliše javno-obrazovni proces, ali treba to da radi preko svojih institucija, da uloži u svoje institucije, a ne tako što će političari da se mešaju“, poručio je nekadašnji ministar.

Vesna Vojvodić iz sindikata prosvetnih radnika „Nezavisnost“ je ocenila da je neverovatno da niko od savetenika predsednika ili ministar auključenih u inicijativu nije rekao: „Mi to već radimo, država već sad to radi i kontroliše.“

Upitala je i da li kada predsednik kaže „država će pisati udžbenike“, to znači da je on personifikacija države i da će u čitanke ući njegov govor iz 2018. godine ili njegov stav o ulozi sultana Murata u Kosovskom boju.

Svaka čitanka je dobra

Vojvodić je podvukla da su udžbenici pre svega neka vrsta instrumenta, i da ona, kao profesorka srpskog jezika i književnosti, svojim učenicima uvek kaže da je svaka čitanka dobra, s obzirom na činjenicu da mora da sadrži sve neophodne pesme, pripovetke i odlomke, a razlikuju se samo po propratnim tekstovima koji su kod nekih izdavača kvalitetniji i bolji.

Komentarišući inicijativu ministra prosvete Branka Ružića da se u školama prikazuje film „Dara iz Jasenovca“, Verbić je kazao da bi o tome trebalo da odlučuju nastavnici, ali da bi iz tehničkih razloga mnogima to bilo teško da izvedu.

„Jedan film je dva, tri školska časa. Nije to samo gledanje, mora da se diskutuje na tu temu“, istakao je on.

Vovjović je upitala zašto država đacima ne omogući da pogledaju „Daru iz Jasenovca“ u bioskopima, ističući da film može biti „lepo i dobro pomoćno sredstvo“, te da ona u nastavi već koristi odlomke iz filma „Gde cveta limun žut“.

Ona je, međutim, zamerila što se predmetima kao što su srpski jezik, istorija i geografija pripisuju elementi rodoljublja više nego drugim predmetima, ističući da je vrlo rodoljubivo na časovima građanskog vaspitanja govoriti o tome da imamo pravo da se borimo za zdrav vazduh ili razgovorati o tome koliko mso kao građani odgovorni u uslovima pandemije.

„Razvijanje kritičkog mišljenja, logičnog rasuđivanja, to je sad sve drugorazredno. Ako žele srpski jezik i knjiženost da učine značajnijim, zašto ne bi povećali broj časova na dualnim smerovima gde sad imate dva časa sedmično. U Evropi je to ubedljivo najmanji broj časova maternjeg jezika“, upozorila je Vojvodić.

Upitana o epidemiološkoj situaciji u školama, Vovjović je rekla da su podaci na terenu i ono što se može saznati iz razgovora sa učenicima i kolegama, bitno razlikuje u odnosu na zvanične brojeve koji se predstavljaju u javnosti.

(N1)