U Engleskoj je 1870. godine bilo 90 odsto pismenih kod oba pola. Deset godina kasnije Englezi su doneli Nacionalnu uredbu o obaveznom obrazovanju. Već 1885. godine bilo je 95 odsto pismenih 15-godišnjaka.

Sve to bilo je odgovor na zemlju u naletu, Ameriku, koja je u severnim zemljama (Masačusets, Njujork itd.) 1840. imala 97 odsto pismenog stanovništva.

O ovome u novom svetskom hitu Evolucija svega piše Met Ridli, autor Genoma.

U Srbiji, po izveštaju Saveznog zavoda za statistiku i evidenciju FNRJ, prvi podaci o pismenosti pojavljuju se za 1931.

Dakle stotinjak godina od pune pismenosti u razvijenoj Americi, koja je tih godina podizala Njujork, Boston… Imperiju.

Šta kaže statistika? U Srbiji je 1931. među muškarcima nepismenih bilo 30,6 odsto, a među ženama čak 62,4.

Od toga u užoj Srbiji nepismenih muškaraca 32,6 odsto, žena 78,7 odsto.

U Vojvodini 14,2 odsto muškaraca nije znalo da čita i piše, a žena 23,4 odsto, dok su na Kosovu rezultati šokantni: nepismeno 74,5 odsto muškaraca i 93,9 odsto žena!

I onda smo danas jedina zemlja u Evropi koja ne voli Zapad. Koja mrzi globalizaciju?!

Nema veze što, da ih nije bilo, danas bismo verovatno išli zemljanim putevima, i pokrivali žene maramama pred seks.

Nema nama spasa! Ali nam nije ni lako! Mi smo žrtva svog prelepog mita. Tog jakog narativa.

Ko ima lepši mit od Kosovskog boja? Samo što je mit lep kad je mit. Ili pesma…

Pogledajte tek Crnu Goru. Ona ima dva mita. To tek ne može da se preživi.

Zašto je toliko različit mentalitet nekog u Nikšiću, Prijepolju i Gacku, kada su im fizionomije iste?

U Crnoj Gori imaš dva klana iz dva sela iznad Kotora koji ne mogu da prestanu da se ubijaju jer je pala prva krv.

Ne daj Bože da se desi neki incident na litijama…

Srbiju je modernizovao Beograd. Velika zemlja. I onda je osamdesetih imala novi talas, pa devedesetih stari.

Ovu zemlju izgradili su ljudi školovani u Francuskoj i Nemačkoj. Išli smo napred samo dok nismo bili suprotstavljeni Zapadu. I to je istorijski fakat. Ali i usud ovog prostora.

Samo se Nemačka i Srbija graniče sa ovoliko zemalja. Još ih one i nešto ne vole.

Tu nema leka osim da se promeni narativ. Kao što je uradila Nemačka. Nama su realno interesi suprotstavljeni Zapadu.

Mi se i dobro borimo u takvim okolnostima. Hteo sam da napišem „držimo“, ali borimo se je tačnija reč.

Teško bi to ko izdržao. Zamislite Češku ili Poljsku?

I onda građanistima smeta prodaja Komercijalne banke? Da li je bolje da imamo Filip Moris ili DIN? Zanimljivo zvuči što ne damo EPS, zbog svoje dece koju o tome nismo pitali, ali im zbog toga smanjujemo tri-četiri godine u startu zbog zagađenja koje EPS emituje.

Mi kao narod živimo kao da smo večni.

Amerikanac samo gleda brojke. Jedan mi je pričao kako je prosečan život u Americi 78 godina, a da se radi do 73-74.

Zašto bi onda sve spremao za te poslednje tri? Kakve veze uopšte ima ukoliko doživiš devedesetu da li će penzija da ti bude trideset ili pedeset hiljada nečega?

Srbi rade da obezbede starost u kojoj će da uživaju. Iako ona ovde dolazi brže nego u razvijenom svetu.

Prosečan život za muškarca je, da opet uzmemo statistiku, 71 godina. A evo Manjo izdaje knjige u osamdesetoj. I ne misli da stane.

Najlakši način da uništiš čoveka jeste da mu pričaš da samo treba da bude uporan. Ne mogu svi na Harvard. Mi mazimo decu koja nikad ne doživljavaju brutalnu selekciju kao u zapadnom svetu.

Pa ovde je Toma Nikolić postao predsednik. Ne znam čoveka na vlasti koji ne misli da će zauvek da bude vlast. Kao što ne znam nikoga u opoziciji ko nije siguran da će uskoro da bude na vlasti. To su ciklični krugovi naše propasti.

Ljudi se blamiraju za vozača u državnoj firmi ili državi koga mogu da plate 400 evra u svojoj firmi ukoliko su toliko sposobni. Ili im je do toga stalo.

To što je uspeo jedan sistem ne znači da će da uspe drugi. Hiljade faktora odlučuje o uspehu nekog posla, proizvoda, novina…

To je aksiom kapitalističkog sveta. Znanje je prva stvar. Pa talenat, ideja. Ali je sreća jedan od ključnih činilaca.

Ona, ipak, uvek dolazi na kraju. Kada ste sve prethodno uradili.

Zato mi nemamo sreće! I to nikako da shvatimo…

(Nedeljnik, Foto: Nedeljnik)