Bez obzira koliki je i kakav je politički zalog Srbije Kini i Rusiji za dobijene i obećane milione vakcina – dosad uspešna igra na kartu zdravlja nacije, dodaće Vučiću još vetra u leđa.

Srbija se, minulim radom nenaviknuta da je neko potapše po ramenu i pohvali, poslednjih dana našla među nekoliko država u svetu kojima ni najžešći kritičari ne mogu osporiti dosadašnji učinak u kampanji vakncinisanja i broju obezbeđenih vakcina protiv korone.

U samom je vrhu spiska zemalja koje, u jurnjavi pandemijskim rolerkosterom, uspevaju da obezbede solidan trend isporuke ugovorenih nabavki vakcina, dok za to vreme Evropska komisija trpi oštre kritike država EU zbog svoje strategije imunizacije kojom zemljama članicama nije obezbeđeno vakcina koliko se očekivalo.

Istovremeno, i Srbija i države regiona izvan evropskog bloka, uzalud su i čežnjivo gledale put Brisela da im iz programa COVAX udeli koju hiljadu bilo koje od vakcina odobrenih u EU.

Svestan situacije s vakcinama na globalnom nivou, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije se ni jednog časa libio da naglasi lične zasluge i trud državnog aparata tvrdeći kako „traje rat za vakcine“, pa čak i da je „danas teže nabaviti vakcinu protiv korone nego nuklearno oružje“.

Vučiću, koji je istovremeno u stalnoj kampanji kao da su izbori sledeće sedmice, pandemija je došla “k’o kec na 10”.

‘Nije bitno koliko će to koštati’

Na početku prvog talasa korone, najezdu te globalne pošasti objavio je smeškajući se grotesknim izjavama uglednih lekara iz Kriznog štaba da je reč o „najsmešnijem virusu u istoriji čovečanstva“, Ubrzo je, međutim, prekinut izborni proces i uvedeno vanredno stanje uz jedan od najoštrijih režima zatvaranja.

Koji dan kasnije na početnu grotesku spustio je zavesu, a osmeh, preko noći, transformisao u dramatične monologe.

Jedan od njih bio je upućen penzionerima, uz upozorenje da „neće biti dovoljno ni Bežanijsko groblje, kompletno Lešće, Novo groblje, Centralno groblje“ ukoliko ne budu slušali državu, već predloge da im se dozvoli šetnja u toku dana.

Posle ublaženog širenja virusa, što je posle ukidanja vanrednog stanja i nastavka kampanje za junske izbore, čak proglašeno pobedom nad koronom, epidemiološka krivulja je po okončanju izbornog procesa, krenula uzlaznom linijom.

Brojke su rasle, a u javnosti se, manje ili više argumentovano, dovodila u sumnju zvanična satistika zdravstvenih vlasti.

Istovremeno, Krizni štab je svoje stavove i preporuke, beskičmeno i bez jasnog stručnog autoriteta, utemeljenog na epidemiološkim razlozima, podastirao političkim odlukama.

U međuvremenu, Vučić iz dana u dan pred kamerama kontrolisanih elektronskih medija i sa stranica odanih mu tabloida, nastavlja kampanju stavljajući sebe u centar kruga u kome se svakodnevno javnosti šalje poruka kako nijedna odluka vezana za borbu protiv korona virusa nije doneta bez njegovog aminovanja i učinka.

A rečeni mediji, su, između ostalog, naglašavali i ovakve Vučićeve izjave: „Danas i juče, sinoć, preksinoć imali smo besane noći, zajedno sa Anom Brnabić i ljudima iz vlade. Nekoliko važnih razgovora sam obavio sa svetskim liderima, mojim prijateljima, sa kojima imam i dobar lični kontakt, pokušavajući da nabavim vakcine”.

Uz to, petog dana februara predsednik Srbije zvanično je najavio da će, ne pitajući šta košta, Beograd pokušati da sa Moskvom ugovori domaću proizvodnju ruskog Sputnjika V i za sopstvene potrebe i za tržište u regionu.

„Trenutno nemamo (proizvodne) kapacitete (za Sputnjik V), ali ćemo ih izgraditi. Nije bitno koliko će to koštati, mi čemo uložiti“, rekao je Vučić, a dodatnu političku PR ozbiljnost najavi trebalo je da dosoli činjenica što je tu vest saopštio prvo britanskoj agenciji Rojters, pa je vest solidno odjeknula u svetu.

Kineski brat

Usledile su pohvale jer je, čak i najvećim kritičarima manira kojima Vučić vedri i oblači na domaćoj političkoj sceni, preostalo da uvaže dosadašnju imunološku faktografiju i strategiju Srbije.

A brojke, po zvaničnoj statistici, koju je objavio Rojters, govore da je pristiglim dozama od početka decembra prošle godine dosad vakcinisano više od 530.000 ljudi i revakcinisano 21.000. Vlast se, osim tim brojkama, diči i da je Srbija „jedina zemlja na svetu u kojoj građani mogu da biraju vakcine“ između, zasad oskudnih isporuka Fajzera, nekoliko desetina hiljada ruskog Sputnjika i obilatog kontingenta kineskog Sinofarma.

Pogledajmo i na čemu se baziraju te brojke. Pre svega, na činjenici da je Peking Beogradu u početku kampanje ekspresno isporučio milion doza i to u trenutku dok se Zapad ustezao – a u stručno-političkim krugovima i dalje diskutuje – da li da Kinezima overi delotvornost i odobri za upotrebu Sinofarmovu vakcinu, osporavajući što treća faza ispitivanja tog cepiva zvanično još nije privedena kraju.

Službeni Beograd nije imao tu dilemu i nema je od početka pandemije, kada je Vučić javno izgovorio vapaj kineskom šefu države Si Đinpingu da se smiluje Srbiji.

„Nazvao sam ga ne samo dragim prijateljem već i bratom, ne samo mojim ličnim, već i naše države i naroda, i zamolio sam ga, garantujući mu vekovno čelično prijateljstvo sa malom Srbijom…“.

Iz Kine je ubrzo, kao podrška srpskim lekarima, stigla delegacija medicinara koji su krotili koronu u Vuhanu, Beograd je kupio stotine kineskih respiratora, milione kineskih maski, medicinskog materijala i opreme…. Vučić se pred kamerama hvalio da se „na polucrno“ avansno plaćaju dodatni respiratori.

„Neću da kažem odakle, pa me streljajte kad se sve ovo završi“, rekao je, kandidujući unapred samog sebe za narodnog heroja kome, a i kako drugačije, treba pripisati zasluge za sve dobro što se desi u lavirintu pandemije.

Za sve što je loše ili se ne uklapa u narativ beskompromisne borbe protiv korone su, naravno, krive objektivne pandemijske okolnosti, a – po dnevnopolitičkoj potrebi – i prethodne vlasti kojima se pripisuje poluraspadnuti zdravstveni sistem ostavljen u nasleđe sadašnjem režimu.

Vučić ponudio Srbiju na tacni

No, taj neporeciv iskorak i uspeh u procesu dosadašnje imunizacije može se posmatrati i kroz naočare koje imaju drugačiju dioptriju od populističkog samozadovoljstva državnog vrha, oličenog u sveprisutnom šefu države.

Recimo ovako – da Kina, kao jedna od prvih svetskih civilizacija, nije toliko bezrezervno širokogrud prijatelj nikome, pa ni Srbiji da bi joj na lepe oči, uz veliki popust i tek tako isporučila silnu medicinsku opremu, pa ni prvih milion doza Sinofarmove vakcine.

Jer, nacija koja hiljadama godina unazad razmišlja dugoročno unapred, svoju novu strategiju Pojas i put (一带一路 ili što bi Englezi bi rekli One Belt, One Road), krči, između ostalog, i vakcinama.

Vučić je na toj novoj trasi kineskog „puta svile“ Srbiju ponudio na tacni, ne samo u vreme pandemije već i u dosadašnjim privredno-političkim aranžmanima sa Pekingom, isporučujući kineskim partnerima u direktnim pregovorima železaru u Smederevu, rudarsko-topioničarski basen Bor, dodeljujući kineskim kompanijama velike i skupe poslove u gradnji infrastrukture.

A Kinezi u takvim okolnostima ne štede ni podršku, ni kredite, strpljivo i istrajno kaldrmišući i asflatirajući Pojas i put do predsoblja Evrope.

Uostalom, i sam Vučić često ume da kaže kako „nema besplatnog ručka“. Kad to prevedemo na jezik obostranog kinesko-srpskog pragmatizma u sadašnjim geopolitičkim, privrednim, pa i pandemijskim okolnostima, nameće se zaključak da Vučić takvom podrškom Kine itekako jača svoju vlast.

U Vučićevoj lepezi svakodnevne samopromocije, to izgleda ovako: „Još u oktobru sam pisao Si Đinpingu, molio ga i cena (vakcina) je drastično spuštena”.

Vakcine je, kaže, uvozila i platila država bez ikakvih mešetara. I još: „Nema nijednog posrednika, kada budete videli cenu, spomenik ćete da mi dižete jednog dana. Ne smem da kažem cenu, jer će svi onda od Kineza po toj ceni da traže. Ja zbog njih ne smem da kažem”.

Adut na izborima

Malo je verovatno da će javnost u Srbiji ikada saznati kako i koliko je poreske obveznike koštala Vučićeva borba za njihovo zdravlje, pa ma s koliko patetike on o tome govorio kao o ličnoj zasluzi.

Mnogo je verovatnije da će – bez obzira koliki je i kakav je zalog Kini i Rusiji za milione vakcina – upravo ta igra na kartu zdravlja mitologiji i misterijama sklone nacije, Vučiću dodati još političkog vetra u leđa.

Ukoliko pritom Srbija uspe da održi sadašnji trend nabavke vakcina i dodatno ojača kampanju masovnog vakcinisanja, biće to još jedan Vučićev teško osporiv adut na izborima koji se očekuju najkasnije do polovine iduće godine.

Tim pre jer nasuprot sebi ima opoziciju lišenu mogućnosti da u vreme pandemije povuče ijedan potez koji bi joj bio priznat kao doprinos borbi protiv korona virusa.

Ambasadorka Kine Čen Bo u međuvremenu je najavila da „timovi obe strane intenzivno rade“, na novoj isporuci vakcina.

Vakcinisanje Srbije na kineskom putu svile se nastavlja.

(Al Jazeera Balkans)