Među starijama od 65 godina u Srbiji njih 74,5 odsto ima poteškoće u pokrivanju osnovnih mesečnih troškova, a epilog je to da čak 34 odsto njih smanjuje ili potpuno odustaje od troškova za hranu, komunalije ili lekove.

To je pokazalo istraživanje „Troškovi dugotrajne nege i rizik od siromaštva starijih osoba u Srbiji“.

Kako je precizirano na predstavljanju istraživanja, takvi podaci odnose se na one koji isključivo imaju penziju kao izvor prihoda, a takvih je 74,8 odsto starije populacije.

Istraživanje su sproveli Crveni krst Srbije i SeConS grupa za razvojnu inicijativu, na reprezentativnom uzorku od 600 ispitanika.

„Iako 76,2 odsto starijih osoba ima potrebu za pomoći u svakodnevnim aktivnostima, velika većina 94,3 odsto oslanja se na neformalnu, neplaćenu pomoć članova porodice, jer su formalne usluge često finansijski nedostupne. Rizik od siromaštva i nedostatka adekvatne nege naročito je izražen kod žena, osoba koje žive same i stanovnika ruralnih područja, gde su formalne usluge dugotrajne nege ograničene ili nepostojeće“, ukazuje se u izveštaju.

Predstavnica kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Tanja Prijić napomenula je da je diskriminacija na osnovu starosnog doba među prvih pet osnova diskriminacije u Srbiji.

Prema njenim rečima, na vrhu liste je i diskriminacija na osnovu zdravstvenog stanja.

„Kada se ova dva oblika diskriminacije ukrste, a to se neretko dešava kod starijih osoba, to pojedince dovodi do teškog i gotovo bezizlaznog položaja“, kazala je Prijić.

Predstavnica Crvenog krsta Srbije Nataša Todorović primetila je da ljudi u ruralnim sredinama žive u zdravstvenim pustinjama, u kojima ne postoje domovi zdravlja i ambulante.

Navela je i primer da ponekad, kako bi se stiglo do doma zdravlja, treba potrošiti čak 3.000 dinara.

„Ulažu u sopstveno siromaštvo“, primetila je Todorović.

Ona je kao problem istakla i to što su domovi zdravlja često neprilagođeni i nepristupačni starijima, pa je potrebno popeti se i po dvadeset stepenika do lekarske ordinacije.

(FoNet)