Treba li Nemačka bilo kojim povodom da neguje dobre odnose sa Rusijom? Svaki drugi Nemac smatra da ne treba, a velika većina u Rusiji vidi pretnju. Stav, međutim, nije svuda podudaran.

U anketi koju je agencija dpa naručila od instituta JuGav (YouGov), za bolje odnose sa Moskvom izjasnilo se 37 odsto ispitanika, i među njima preovlađuju ljudi iz nekadašnje Istočne Nemačke (DDR), dok je generalno svaki drugi učesnik istraživanja odbacio takav stav.

To što građani na istoku zemlje odnose sa Rusijom vide drugačije od onih na zapadu ipak ne znači da oni nužno podržavaju politiku ruskog predsednika Vladimira Putina, već da se zalažu za oprezniji pristup prema Moskvi.

Štaviše, anketa je pokazala da većina i na prostoru nekadašnje DDR Rusiju doživljava kao pretnju.

Kada je o pristalicama partija reč, ubedljivo najviše onih koji su za dobre odnose sa Rusijom je među biračima desničarske Alternative za Nemačku (AfD). Slede oni koji su na prošlim izborima glasali za Levicu i liberale (FDP), ali mnogo nego među simpatizerima AfD.

Među glasačima ostalih stranaka koje su 2021. ušle u Bundestag udeo onih koji želi dobre odnose sa Rusijom još je manji.

Širom zemlje, 63 odsto građana s pravom glasa reklo je da je Rusija za Nemačku pretnja. S tim se uglavnom ili uopšte nije složilo 30 odsto, dok je osam odsto bilo neodlučno ili se nije izjasnilo.

Rusiju kao „mogućeg partnera“ vidi tek 28 odsto građana, dok 62 odsto takav odnos odbacuje. Zalaganje za partnerstvo s Rusijom ponovo je znatno prisutnije u istočnim pokrajinama.

Anketa otkriva značajnu nostalgiju za vremenom socijalizma na istoku Nemačke.

Skoro svaki drugi Nemac na istoku se slaže da je politički sistem DDR – satelita Sovjetskog Saveza – bio, što se tiče rada i zaposlenja tiče, povoljniji nego u ujedinjenoj Nemačkoj. Znatno ih manje ima sa zamerkama na račun DDR.

Rezultati istraživanja predstavljaju samo odrasle građane Nemačke i samo ukazuju na trendove, kako na istoku, tako i na zapadu.

(DPA, foto: Pixabay)