Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelyi je nagovestio mogućnost da Srbija ove godine ne otvori nijedan klaster u pristupnim pregovorima, zbog neusklađivanja sa spoljnom politikom, naročito po pitanju sankcija protiv Rusije.

Varhelyi je objasnio da u skladu sa metodologijom u pristupnim pregovorima, proceš se ne može sam po sebi obustaviti zbog spoljne politike ali da je u trenutom geopolitičkom kontekstu, to vema važan elemenat za države članice Evropske unije (EU).

Usklađivanje sa sankcijama protiv Rusije, kaže on, će uticati na tempo procesa pregovora o članstvu između Srbije i EU.

„Imamo još jedan klaster koji bi mogao da se otvori ali nema uslova da se radi sa tim u Savetu EU jer države članice su veoma privržene tom pitanju (usklađivanju sa spoljnom politikom), posebno kada su Evropi potrebni njeni saveznici da pomognu. Srbija nam treba da nam pomogne“, poručio je Varhelyi.

Naime, u poslednjem izveštaju o Srbiji, Evropska komisija je potvrdila preporuku da se može otvoriti klaster 3 u pristupnim pregovorima. Ovaj klaster se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast i mogao bi u principu da se otvori u decembru ove godine.

Međutim, sada, diplomatski izvori tvrde da će 2022. godina proći bez ikakvog pomaka u pristupnim pregovorima, upravo zbog odnosa Srbije sa Rusijom.

Evropski komesar Oliver Varhelyi je potvrdio da je Srbija nazadovala, te je poručio da ako Srbija želi da ubrza proces pristupanja, trebala bi se pozabaviti pitanjem usklađivanja sa spoljnom politikom EU, i time bi se stvorila pozitivna atmosfera među državama članicama.

Poslednji put je Srbija otvorila klaster četiri koji se odnosi na zelenu agendu, u decembru 2021., odnosno pre rata u Ukrajini.

Evropska unija u principu ne suspenduje formlano pristupne pregovore.

Međutim oni se mogu smatrati „zamrznutim“ kada u određenom periodu nema nikakvog pomaka.

Evropski narodnjaci protiv da zemlje koje su na strani Rusije budu kandidati za EU

Uoči rasprave u spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta, saopštenjem se oglasila najveća politička grupacija Evropski narodnjaci (EPP) koji su upozorili da „zemlje koje su na strani ratnih huškača ne mogu biti kandidati za EU“.

„EU nije samo ekonomska unija – ona je unija zasnovana na vrednostima. Zemlje koje žele da budu deo bloka moraju da budu usklađene sa našim vrednostima. To se posebno odnosi na njihovu politiku prema Rusiji“, podvukli su u saopštenju evropska poslanica Rasa Juknevičijene i potpredsedavajući grupe EPP Paulo Rangel.

Zemlje kandidati za članstvo u EU, upozorili su, „ne mogu da nastave da posluju kao i obično ili da usklađuju svoje spoljnopolitičke strategije sa ratnohuškačkim režimom“.

Evropska komisija je u izveštaju o Srbiji potvrdila „značajan“ pad usklađenosti Beograda sa spoljnom politikom EU.

Stopa usklađenosti Srbije sa evropskom zajedničkom spoljnom politikom je, prema nalazima izveštaja, sa 64 odsto pala na 45 odsto. U izveštaju se takođe upozorava da je niz akcija i izjava Srbije bio „u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavom EU“.

Potpisnica ovog saopštenja Rasa Juknevičijene je naglasila da je proširenje EU egzistencijalni zadatak za budućnost Evrope.

„Ovo je pitanje bezbednosti kontinenta i ključ za obuzdavanje Rusije. Nema više sivih zona zamrznutih evropskih perspektiva – one su kritično opasne za EU. Proširenje je način na koji zaustavljamo ponavljanje agresivnih režima u našem susedstvu. Međutim, proširenje je dvosmerni proces – EU mora prvo da se reformiše za uspešno proširenje bloka“, navela je ona u saopštenju.

(Slobodna Evropa, Foto: Evropska komisija)