Iako Vojvodina ima relativno povoljan prirodni položaj, najnoviji podaci iz 2022. godine pokazuju da gradovi poput Pančeva, Zrenjanina, Subotice i Novog Sada imaju prekomerno zagađen vazduh, posebno zbog povećanih suspendovanih ili PM čestica koncentracija iznad zakonskih granica. Nažalost, mnogi gradovi nemaju adekvatno merenje kvaliteta vazduha, a oni koji to čine, obično nemaju konstantno praćenje.

„Aerozagađenje je posledica ljudske aktivnosti, jer kod nas nema prirodnih izvora takvog zagađenja, poput vulkana, pustinja… To što se emituje u industrijskim procesima, u saobraćaju, u individualnim ložistima i u poljoprivredi je ono što detektujemo kroz monitoring kvaliteta vazduha kako bismo utvrdili uticaj na životnu sredinu i zdravlje“, govori meteorolog Milenko Jovanović.

U savremenom svetu suočavamo se sa izazovima vezanim za kvalitet vazduha, a Vojvodina nije izuzetak. Aerozagađenje postaje sve ozbiljniji problem koji zahteva hitne akcije kako bi se sačuvala životna sredina i ljudsko zdravlje. Kroz razgovor sa dva stručnjaka, meteorologom i članom Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) Milenkom Jovanovićem i dr Natašom Dragić iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine, istražili smo uzroke, posledice i moguća rešenja ovog problema u vojvođanskim gradovima.

Košava kao vojvođanska promaja

Meteorolog Milenko Jovanović objašnjava da aerozagađenje u Vojvodini proizlazi iz ljudskih aktivnosti, jer ovaj region nema prirodne izvore zagađenja kao što su vulkani ili pustinje. Emitovanje štetnih materija u procesima industrije, saobraćaju, individualnim ložištima i poljoprivredi glavni su uzroci ovog problema. Srećom, Vojvodina ima povoljniji prirodni položaj u odnosu na ostale delove Srbije, s obzirom na ravnicu i odsustvo orografskih prepreka (brda i planina) za cirkulaciju vazduha.

“Značajno je prisustvo najčešćeg vetra kod nas – košave – na celoj teritoriji Vojvodine koji ima ulogu ‘promaje’ za zagađujuće materije. Takođe je prisutno iznadprosečno korišćenje prirodnog gasa kao energenta, čije sagorevanje produkuje višestruko manje zagađujućih materija od drugih fosilnih goriva”, objašnjava Jovanović.

Pozivitan primer je grad Vršac, koji ima adekvatan monitoring, ima dobar kvalitet vazduha, uglavnom zbog odsustva velikih industrijskih zagađivača, prisustva košave i visokog nivoa gasifikacije.

Najopasnije su čestice veličine tridesetog dela prečnika ljudske dlake

Specijalistkinja higijene sa Instituta za javno zdravlje Vojvodine dr Nataša Dragić približava nam podatke sa globalnog nivoa. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, oko sedam miliona ljudi godišnje umire zbog izloženosti zagađenom vazduhu.

“Najopasnije su PM čestice, posebno one jednake ili manje od 2,5 mikrometra u prečniku. Poznatije su i kao ‘fine’ čestice i predstavljaju najveći rizik po ljudsko zdravlje. Zbog svoje veličine, koja je kao trideseti deo prečnika ljudske dlake, imaju mogućnost da prodru u najdublje delove respiratornog (disajnog) sistema čoveka te preko alveola pluća prođu u krvotok, a potom i do svih ostalih udaljenih organa i tkiva. Pored veličine tih PM čestica, zdravstveni rizik zavisi i od njihove površine i hemijskog sastava”, objašnjava dr Nataša Dragić.

Važan je kontinuirani monitoring aerozagađenja na što većem broju lokacija, posebno je to potrebno na nivou lokalnih samouprava, kako bi bilo moguće upravljati kvalitetom vazduha.

Meteorolog Milenko Jovanović objašnjava kako izgleda, a kako bi trebalo da izgleda proces upravljanja kvalitetom vazduha. On kaže da je početak adekvatnog monitoringa informacije o kvalitetu vazduha za određenu lokaciju, koje su dobijene posle merenja tokom cele kalendarske godine.

Tada se određena lokacija – naselje ili grad, svrstavaju u kategoriju sa čistim ili zagađenim vazduhom.

“Ukoliko je vazduh prekomerno zagađen, lokalne samouprave su u obavezi da donesu potrebne mere za smanjenje aerozagađenja.Tokom sprovođenja mera, njihova efikasnost ustanovljava se tim istim monitoringom. A ako je vazduh dobrog kvaliteta, takođe je preporučljivo da se određenim merama zadrži taj prihvatljiv nivo aerozagađenja”, navodi Jovanović.

Daje i svoje stručno mišljenje da li uspešno funkcioniše proces upravljanja kvalitetom vazduha u Srbiji i kako se to može oceniti.

“Na žalost, ne postoji dovoljna posvećenost institucija ovom važnom poslu, tako da je Srbija u samom vrhu među državama u Evropi po broju prevremenih smrti vezanih za aerozagađenje. Broj od oko 150 hiljada umrlih svake godine može se i mora ubrzano smanjivati jedino adekvatnim merama za drastično poboljšanje kvaliteta vazduha, što do sada nije slučaj”, kaže Jovanović.

Ostavite automobil, pešačite i vozite bicikl

Kvalitet vazduha se meri indeksima kvaliteta vazduha (IKV), a ti indeksi, građanima dostupni putem aplikacija, pružaju im brze i razumljive informacije.

IKV na veoma jednostavan način opisuje kvalitet vazduha, putem boja, slično semaforu, a preporučuje se pristup samo onim informacijama koje su adekvatne i relevantne za područje gde ljudi borave i dužinu izloženosti.

Meorolog Milenko Jovanović objašnjava kako funkcionišu indeksi aerozagađenja i koje su relevantne aplikacije.

“Indeksi kvaliteta vazduha koriste obično rezultate monitoringa koji sprovode državne institucije, koji su zakonski jedino relevantni, ili iz senzorskog, to jest građanskog monitoringa koji dopunjava informacije o stanju kvaliteta vazduha, posebno u mestima gde nema adekvatnih državnih merenja. Preporučujem najatraktivniju, a jednostavnu aplikaciju koja daje najviše relevantnih podataka o stanju kvaliteta vazduha u čitavoj Srbiji: xEco, čiji je kreator Dejan Lekić, jedan od osnivača Nacionalne ekološke asocijacije”, navodi Jovanović.

Dr Nataša Dragić naglašava važnost praćenja kvaliteta vazduha putem takvih indeksa i preduzimanja odgovarajućih mera, kao što su ostajanje unutra, izbegavanje fizičkih napora na otvorenom ili korišćenje maski za lice kada je kvalitet vazduha loš.

Jedna od prvih individualnih aktivnosti koja doprinosi smanjenju negativnog uticaja zagađenja vazduha na zdravlje jeste pravovremena, tačna informisanost u pogledu kvaliteta vazduha i ponašanje u skladu sa istim.

Dr Dragić dodaje i preventivne individualne mere za smanjenje izloženosti zagađenju vazduha životne sredine:

• koristite kružne tokove i druge saobraćajnice bez semafora,
• za šetnju, vožnju bickla i druge fizičke aktivnosti birajte delove naselja sa okolnim zelenilom, a udaljena od saobraćajnica i industrijskih područja,
• kad god uslovi dozvoljavaju opredelite se za pešačenje, bickl ili javni prevoz, a ne automobil,
• prilikom vožnje automobilom, u slučaju ulaska u saobraćajnu gužvu (kolonu vozila), uvek aktivirajte recirkulaciju vazduha.

Značajno je i ako se

• usvoji stil života koji podrazumeva izbegavanje pušenja, redovnu fizičku aktivnost, pravilnu ishranu, higijenski režim rada i odmora, odnosno sna, a potom i kontinuirano informisanje o mogućim faktorima rizika po zdravlje što podrazumeva saradnju sa lekarima i drugim zdravstvenim radnicima;
• spreči formiranje neuređenih (divljih) deponija i spaljivanje istih.

Zakonodavni okvir i pozitivni primeri

Iako postoji Zakon o zaštiti vazduha iz 2011. godine, meteorolog Milenko Jovanović ukazuje na potrebu za izmenama zakona kako bi se bolje suočili s problemom aerozagađenja.

“Zakon o zaštiti vazduha donet 2011. je bio tada veoma dobar, ali je u međuvremenu prevaziđen u nekim delovima i postaje kočnica za mnoge aktivnosti u ovoj sferi. Pre godinu dana NEA je predala Vladi i resornom ministarstvu predlog neophodnih izmena ovog zakona, ali nikakav odgovor nije stigao”, ističe Jovanović.

Pozitivan primer osim iz Vršca dolazi i iz Srbije, iz Kragujevca, gde je zamena toplana koje koriste ugalj prirodnim gasom smanjila zagađenje vazduha. Međutim, problem ostaje u individualnim ložištima, koja često koriste goriva koja zagađuju vazduh.

“Poslednji i dosta redak pozitivan primer je da je u Kragujevcu posle više decenija toplana na ugalj zamenjena prirodnim gasom kao energentom. Iako je to bilo planirano odavno i mnogo građana Kragujevca je zbog kašnjenja obolelo, a među njima i puno dece koja imaju osetljivije disajne organe. Slično je urađeno i u Nišu sa gradskom toplanom. Problem je što nema adekvatne promene energenata u individualnim ložištima, koji su najveći izvor PM čestica u naseljima”, zaključuje Jovanović.

Lični doprinos za čistiji vazduh

Kako bi se smanjilo aerozagađenje i unapredila životna sredina u lokalnim zajednicama, kao građani možemo preduzeti korake poput edukacije, podrške inicijativama koje promovišu čist vazduh i podržavanje mera za smanjenje zagađenja. Takođe, promovisanje očuvanja zelenih površina, smanjenje upotrebe automobila, racionalno korišćenje električne energije i održavanje automobila mogu doprineti čistijem vazduhu.

“Kvalitet vazduha, jedan od osnovnih uslova života, odgovornost je svih te je tako i neophodna dobro koordinisana aktivnost, od individualnog, lokalnog do nacionalnog nivoa”, ističe dr Nataša Dragić iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

“Na individualnom planu je neophodno oplemeniti znanja i unaprediti svest o značaju životne sredine, da bi se posledično usvojile navike u svakodnevnom ponašanju koje su u skladu sa zaštitom životne sredine, odnosno unapređenjem kvaliteta vazduha – spoljašnjeg i unutrašnjeg.

Razvijanje građanske mreže praćenja kvaliteta vazduha životne sredine (Low Cost senzori) utiče na povećanje nivoa svesti kod građana o značaju kvalitetu vazduha i to može biti jedan od faktora podsticaja da se usvoje programi koji vode ka unapređenju kvaliteta vazduha od strane lokalnih preduzeća, samouprava ili područja/okruga od interesa”, dodaje ona.

Nataša Dragić objašnjava i da rasprostranjena adekvatna informisanost javnosti ima značajnu ulogu u promeni navika u ponašanju, kojima se može doprineti očuvanju kvaliteta vazduha.

“Ako se ima u vidu da su, posebno u urbanim sredinama, vodeći izvor zagađenja vozila, onda je razumljivo da opredeljenja poput pešačenja, upotrebe bickla ili javnog prevoza doprinose manjem broju vozila koja su uključena u saobraćaj. Takođe, redovno održavanje sopstvenih automobila doprinosi manjoj emisiji zagađujućih materija, kao što su tehnička ispravnosti vozila i naduvanost guma. Značajan doprinos predstavlja i opredeljenje za racionalnu upotrebu električne energije, kako u radnoj sredini, tako i unutar domaćinstva. Ukoliko uslovi dozvoljavaju, treba dati prednost odabiru efikasnih uređaja i sistema za grejanje. Izbegavati spaljivanje lišća, trave, kućnog otpada ili drugih materijala. Kad god postoji prilika, oplemeniti i negovati zelenilo…”, ističe naša sagovornica.

Dakle, borba protiv aerozagađenja je zajednička odgovornost svih nas. Kroz edukaciju, podizanje svesti i zajedničke napore, možemo raditi na unapređenju kvaliteta vazduha i stvaranju zdravije okoline za buduće generacije.

Aleksandra Bučko (VOICE, naslovna ilustracija: Pixabay)